.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 751/2020
05.03.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Božidara Vujičića i Jelice Bojanić-Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Ivan Lepojević, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Beograd – Filijala Prokuplje, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 527/19 od 15.08.2019. godine, u sednici održanoj 05.03.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 527/19 od 15.08.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
PREINAČUJE SE rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Višeg suda u Prokuplju Gž 527/19 od 15.08.2019. godine i rešenje sadržano u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 838/18 od 03.12.2018. godine, tako što se obavezuje tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 33.000 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 12.000 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema odluke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 838/18 od 03.12.2018. godine stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu PIO, po stopi koja bude važila na dan uplate na novčane iznose bliže označene u izreci. Drugim stavom izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 527/19 od 15.08.2019. godine stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude.
Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 87/18), zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja i ujednačavanja sudske prakse u vezi sa pravom na naknadu troškova postupka.
Ispitujući pobijano rešenje o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prvostepenom presudom usvojen je tužbeni zahtev u celini i tužena je obavezana da u korist tužioca izvrši uplatu traženih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu PIO. Odluku da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, prvostepeni sud je doneo rukovodeći se razlozima pravičnosti, smatrajući da je tužilac mogao u ranijem postupku u kojem je ostvario novčanu nakadu da potražuje i doprinose, pa iako je tužbeni zahtev za uplatu doprinosa osnovan, napravljeni su nepotrebni izdaci koji prevazilaze visinu, tužbenog zahteva. Drugostepeni sud je odbio žalbu tužioca i potvrdio odluku o troškovima postupka, prihvatajući kao pravilne razloge prvostepenog suda.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u delu nižestepenih odluka kojima je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. tog zakona je propisano da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.
Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, ne može se prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da troškovi ovog postupka tužiocu nisu bili potrebni. Prilikom odlučivanja o troškovima parničnog postupka, osim u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa, sud ne vodi računa o razlozima pravičnosti, a takođe visina tužbenog zahteva ni jednom zakonskom odredbom nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka, u situaciji kada je stranka uspela u sporu. Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je preinačio prvostepenu i drugostepenu odluku u delu o troškovima postupka, primenom člana 150, 153. stav 1. i 154. ZPP, tako što je obavezao tuženu da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati, za sastav tužbe od strane advokata iznos od 6.000 dinara, za pristup advokata na dva održana ročišta iznos od po 7.500 dinara, kao i za sastav žalbe na prvostepenu odluku o troškovima postupka iznos od 12.000 dinara, odnosno ukupno iznos od 33.000 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti odluke do isplate, a prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadi troškova za rad advokata.
Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Tužilac je uspeo u postupku po reviziji, pa mu na osnovu člana 165. stav 2, u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, pripadaju traženi troškovi za sastav revizije u iznosu od 12.000,00 dinara, prema važećoj AT.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
