Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 307/2021 od 02.09.2021. godine, stavom prvim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u delu koji se odnosi na održavanje ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem i odbijajućem delu za izdržavanje, kao i odluci o troškovima postupka.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužilje, sa zahtevom za naknadu troškova.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u delu koji se pobija revizijom, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija tužilje delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP jer je drugostepeni sud ocenio sve bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su živele u vanbračnoj zajednici od septembra 2019. godine do ...2020. godine, u kojoj je rođeno maloletno dete VV dana ...2020. godine u ... . Od prekida zajednice tužilja sa maloletnim detetom živi u kući svojih roditelja. Tokom ovog postupka određivane su privremene mere kojima je uređeno održavanje ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem po modelu koje je predlagao organ starateljstva, a takođe je određeno i izdržavanje maloletnog deteta, tako što je tuženi obavezan da doprinosi izdržavanju mesečno sa 16% od zarade umanjene za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Tužilja je zaposlena i aktuelno ostvaruje pravo na naknadu kao korisnik porodiljskog odsustva u iznosu od 72.000,00 dinara, a tuženi je takođe zaposlen i za period od oktobra do decembra 2020. godine je ostvario prosečnu mesečnu zaradu od 114.021,08 dinara neto. Tužilja i tuženi ne poseduju nepokretnosti i nemaju obavezu izdržavanja drugih lica. Tuženi od prekida zajednice živi u stanu kod svojih roditelja. Prema stručnom mišljenju Centra za socijalni rad u Nišu u najboljem interesu maloletnog deteta je da bude povereno majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, imajući u vidu starosnu dob deteta, da je majka imala primarnu ulogu u podizanju deteta od rođenja i da je od prekida zajednice na adekvatan način vršila brigu o detetu, iako oba roditelja poseduju adekvatne roditeljske kapacitete. Od početka rada sa porodicom oba roditelja su iskazivala dijametralno različite stavove o svim sferama porodičnog funkcionisanja tokom trajanja zajednice, prebacujući svu odgovornost za prekid zajednice na partnera ili članove porodice porekla, bez sagledavanja lične odgovornosti. Na planu roditeljstva, kao izuzetno pozitivno oba roditelja su pokazivala svest o potrebi održavanja kontinuiteta u kontaktima maloletnog deteta i oca, te su uspevali da postignu određene dogovore kako ne bi došlo do prekida tih kontakata. Oba roditelja poseduju adekvatne roditeljske kompetencije i imaju povoljne stambene i materijalne uslove, kao i podršku porodica porekla. U interesu je maloletnog deteta da se obezbede redovni lični kontakti i učešće oca u roditeljstvu, što je od značaja za dalji pravilan razvoj maloletnog deteta, pa kako nisu uočeni elementi koji bi ograničavali roditeljske kompetencije oca za samostalnu brigu o detetu viđanja se mogu realizovati svakog utorka i četvrtka od 17.00 do 19.00 časova (nakon čega bi detete moralo da se priprema za večernje kupanje, večeru i noćni san), kao i prve tri nedelje u mesecu od 10.00 do 17.00 časova bez prisustva majke, s tim da četvrtu nedelju maloletno dete provodi sa majkom koja bi imala vikend i vreme koje bi organizovala i provodila sa detetom. Stručno mišljenje organa starateljstva koncipirano je na osnovu pojedinačnih i zajedničkih razgovora sa roditeljima, opservacijom maloletnog deteta i kontakata deteta sa ocem tokom viđanja u kontrolisanim uslovima. Zaključak je da tokom viđanja oca sa maloletnim detetom nisu zadovoljavane samo bazične potrebe deteta, već se otac angažovao i na polju emocionalnih i viših razvojnih potreba shodno uzrastu kroz uspostavljanje odnosa bliskosti, držanja deteta u zagrljaju, animiranja kroz igru ili zajedničkog slušanja dečijih pesama. Maloletni VV pozitivno reaguje na pojavu oca osmehuje mu se, stupa u interakciju sa njim bez ikakvog otpora, što ukazuje na uspostavljen odnos emocionalne bliskosti i razvijanja osećaja sigurnosti. Tokom rada roditelji nisu ukazivali na bilo kakve razvojne specifičnosti maloletnog deteta koje bi zahtevale dodatne procene i angažovanja stručnjaka iz oblasti neuropsihijatrije i medicinske psihologije, niti je dostavljena bilo kakva medicinska dokumentacija. Izjašnjavajući se o primedbama i izveštajima neuropsihijatra dr Olge Milojković i specijaliste medicinske psihologije dr Marine Pančić, koji su formirani na osnovu navoda majke i opservacije maloletnog deteta, organ starateljstva je ukazao da bez razgovora sa ocem i opservacije interakcije deteta i oca kao bitne figure u životu deteta (čime se taj organ intenzivno bavio), u datim izveštajima lekara nije objašnjeno da li poremećaji koji se navode mogu nastati isključivo kod odvajanja deteta od majke u periodu koji je naznačen ili postoje i drugi faktori vezani za ličnost deteta i roditelja, porodične odnose i roditeljske kompetencije koji mogu uticati na ispoljavanje navedenih problema. Prvostepeni sud je odbio predlog tužilje da se odredi veštačenje od strane veštaka psihologa i neuropsihijatra, nalazeći da je na osnovu stručnog mišljenja organa starateljstva i datog izjašnjenja uz ocenu ostalih dokaza dovoljno razjašnjeno činjenično stanje i najbolji interes maloletnog deteta za donošnje odluke o vršenju roditeljskog prava i uređenju ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem. Potrebe maloletnog deteta su utvrđene u iznosu od 32.000,00 dinara mesečno i odnose se na zadovoljavanje osnovnih životnih potreba (ishranu, nabavku odeće i obuće, sredstava za higijenu, igračke i drugo) pri čemu je sud vodio računa i o minimalnoj sumi izdržavanja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je u najboljem interesu maloletnog deteta da bude povereno majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, uz prihvatanje stručnog mišljenja i predloga organa starateljstva za održavanje ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem. Imajući u vidu materijalne prilike i prihode parničnih stranaka zaključeno je da tuženi može da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta sa 16% od svoje zarade mesečno, te da će navedeni iznos koji trenutno nominalno iznosi oko 18.250,00 dinara biti dovoljan da zadovolji utvrđene potrebe maloletnog deteta, uz doprinos majke koji se pored materijalnih sredstava ogleda i u svakodnevnom staranju o detetu.

Prema članu 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta (Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta "Službeni list SFRJ" - Međunarodni ugovori, br. 15/90, "Službeni list SRJ" - Međunarodni ugovori, br. 4/96, 2/97) u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta, bez obzira na to da li ga sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Države članice se obavezuju da poštuju pravo deteta na očuvanje svog identiteta, uključujući državljanstvo, ime i porodične veze, kako je to priznato zakonom, bez nezakonitog mešanja (član 8. stav 1.) a članom 9. stav 3. predviđeno je pravo deteta odvojenog od jednog ili oba roditelja da redovno održava lične odnose i neposredne kontakte sa oba roditelja, osim ako je to u suprotnosti sa najboljim interesom deteta.

Porodičnim zakonom je propisano da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta (član 61. stav 1. i 2.) i u sporu za zaštitu prava deteta i sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta (član 266. stav 1). Pravo je i dužnost roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili matrijalno pravo i utvrdili najbolji interes maloletnog deteta da sa ocem, kao roditeljem koji ne vrši roditeljsko pravo održava redovne lične kontakte. Zakonom nije predviđen najniži ili najviši obim kontakata, već ih u odsustvu sporazuma roditelja uređuje sud u svakom individualnom slučaju prilagođavajući model viđanja najboljem interesu maloletnog deteta u skladu sa njegovim razvojnim potrebama, kao i životnim prilikama roditelja. U konkretnom slučaju, po nalaženju ovog suda boravak deteta kod oca sve tri (prve) nedelje u mesecu od 10.00 do 17.00 časova, uz ostavljanje mogućnosti da majka samo poslednjeg (četvrtog) vikenda u mesecu u kontinuitetu organizuje slobodno vreme sa detetom, nije u najboljem interesu deteta. Naime, kontakti treba da uspostave ili sačuvaju i obezbede postojeći blizak odnos i po mogućstvu obuhvate slobodno vreme, kao i staranje o detetu u svakodnevnom životu. Održavanje ličnih odnosa oca sa maloletnim detetom svakog utorka i četvrtka od 17.00 do 19.00 časova i svake prve i treće nedelje u mesecu od 10.00 do 17.00 časova u skladu je sa uzrastom deteta, njegovim potrebama, kao i dosadašnjim intenzitetom porodičnih odnosa. Navedeni model po prilagođenoj dinamici i obimu odgovara stvarnim potrebama deteta da sa ocem razvija odnos međusobne bliskosti, a sa druge strane obezbeđuje da i majka koja je zaposlena, svakog drugog i četvrtog vikenda (kada je uobičajeno slobodno vreme), kao roditelj koji samostalno vrši roditeljsko u kontinuitetu organizuje i provodi vreme sa detetom. Zato je Vrhovni kasacioni sud u tom delu preinačio nižestepene presude i odbio zahtev za održavanje ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem svake druge nedelje u mesecu od 10.00 do 17.00 časova.

Izjavljenom revizijom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se osporava pravilnost pobijane presude u preostalom delu odluke o načinu održavanja ličnih odnosa mal. deteta i tuženog i izdržavanju.

Procena najboljeg interesa deteta utvrđena je na osnovu stručnog mišljenja organa starateljstva koji je sud dužan da zatraži u smislu člana 270. Porodičnog zakona i koji je ocenjen u sklopu svih ostalih izvedenih dokaza. Nižestpeni sudovi su pravilno cenili činjenice koje se odnose na uzrast deteta i njegove potrebe na emocionalnom i razvojnom planu, prisutne sposobnosti na strani oba roditelja, kao i da sposobnost oca da udovolji potrebama deteta nije kompromitovana. Neosnovani su navodi revizije o potrebi deteta da u prisustvu majke provodi vreme sa ocem i insistiranje na nepotrebnom predlogu veštačenja od strane psihologa ili neuropsijatara. I po shvatanju ovog suda istražno načelo u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima iz člana 205. Porodičnog zakona ne obavezuje sud da u svakom slučaju izvede dokaze veštačenjem. Odluku o tome donosi sud, a u ovom slučaju prvostepeni sud je stručno mišljenje organa starateljstva ocenio kao sveobuhvatno u pogledu bitnih činjenica dovoljnih za odluku o održavanju ličnih odnosa, zbog čega je smatrao da nije potrebno obaviti veštačenje. Maloletno dete je povereno majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, što obezbeđuje da dete ima kontinuitet boravka, doživljaj sigurnosti, ustaljenosti u ritmu i navikama, što je sve neophodno za njegov razvoj, kako se to i revizijom ukazuje. Sa druge strane održavanje ličnih odnosa po svojoj prirodi, pretpostavlja planirano viđanje, ograničenog vremenskog trajanja u toku dana koje će dete provoditi zajednički sa ocem (kao roditeljem koji ne vrši roditeljsko pravo i koji je podoban za vršenje roditeljskog prava). Zato suprotno navodima revizije, usvojeni model održavanja ličnih odnosa ne narušava vezu deteta sa majkom, već je u najboljem interesu maloletnog deteta, budući da će sačuvati postojeći i omogućiti dalji razvoj bliskog i emotivnog odnosa oca i sina, nesumnjivo potrebnog za pravilan psihofizički razvoj deteta i uspostavljanje porodičnih veza što je fundamentalni element pojma porodičnog života, garantovanog članom 8. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su članom 160. Porodičnog zakona, tako da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Neosnovano se revizijom ukazuje da potrebe maloletnog deteta nisu pravilno utvrđene, pozivanjem na činjenice koje su nižestepeni sudovi pravilno ocenili primenjujući kriterijume iz stava 2. navedenog člana, utvrđujući potrebe maloletnog deteta upravo na osnovu uzrasta i osnovnih životnih potreba vodeći računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Pored toga, pravilno su nižestepeni sudovi primenili kriterijume za određivanje izdržavanja propisane u stavu 3. istog člana zakona, utvrđujući mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja na osnovu njegovih prihoda, imovine i ličnih potreba, kao i činjenice da nema obavezu izdržavanja drugih lica. Utvrđenim doprinosom za izdržavanje, uz doprinos majke, čije su materijalne prlike takođe pravilno utvrđene i koja svakodnevno vodi brigu i stara se o detetu, potrebe deteta će na adekvatan način biti zadovoljene.

Bez uticaja su navodi revizije kojima se osporava odluka o troškovima postupka, s obzirom da o naknadi troškova postupka u vezi sa porodičnim odnosima sud oslučuje po slobodnoj oceni u svakoj konrketnoj parnici vodeći računa o razlozima pravičnosti na osnovu člana 207. Porodičnog zakona.

Zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka su odbijeni, imajući u vidu delimičan uspeh tužilje sa ovim pravnim lekom, dok troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju potrebne troškove za vođenje parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP.

Na osnovu članova 414. stav 1. i 416. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić