U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Ivošević, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jelena Marković Rosić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7170/20 od 17.06.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 24.11.2022. godine doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7170/20 od 17.06.2021. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7170/20 od 17.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 6662/18 od 14.07.2020. godine, u stavovima drugom, trećem, četvrtom i šestom izreke, kojima je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilac kao zakonski naslednik sada pok. GG suvlasnik na 1/6 idealnog dela porodične stambene zgrade u ..., u ulici ... broj .., upisanoj na kat. parceli .. i na kat.parcelama .. i .., a sve upisano u LN .. K.O. ..., odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilac kao zakonski naslednik sada pok. GG suvlasnik na 1/3 idealnog dela udela Preduzeća za proizvodnju i trgovinu „DD“ d.o.o. Beograd – ..., ulica ... br. .., matični broj ..., PIB ..., odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da ne predstavlja predmet ostavine sada pok. GG Ugovor o otvaranju i vođenju računa broj ../04 zaključen 23.02.2004. godine između „Centrobanke“ a.d. Beograd, s jedne strane i „DD“ d.o.o. Beograd, koga je zastupao sada pok. GG, a kojim je banka otvorila klijentu tekući račun za plaćanje u dinarima broj .. i obavezan tužilac da tuženima solidarno naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 410.625,00 dinara. Stavovima drugim i trećim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st. 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. Navode u reviziji kojima se ukazuje da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 7. i 12. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti, u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sin, tužena BB supruga, a tužena VV ćerka sada pok. GG i svi su oglašeni za zakonske naslednike na njegovoj zaostavštini u ostavinskom postupku koji je vođen pred javnim beležnikom Verom Prole Kalaba. Ostavinski postupak iniciran je predlogom svih naslednika podnetim Osnovnom sudu u Mladenovcu, Sudska jedinica u Sopotu 06.09.2016. godine preko zajedničkog punomoćnika advokata, radi poslovanja firme „DD“ d.o.o., jer niko od naslednih učesnika nije imao ovlašćenje da potpisuje naloge za plaćanje, a ostale podatke potrebne za sastav smrtovnice javnom beležniku dala je supruga ostavioca, tužena BB 31.10.2016. godine.

Na ročištu povodom raspravljanja zaostavštine, dana 10.01.2017. godine, javni beležnik je najpre izvršio uvid u originale dokumenata, sve bliže navedeno u obrazloženju pobijane presude i utvrdio šta sačinjava zaostavštinu pok. GG.

Nakon što je javni beležnik naslednim učesnicima saopštio koja imovina ulazi u sastav zaostavštine, nasledni učesnici su upozoreni da naslednička izjava ne može biti data pod uslovom ili rokom, da ne može biti delimična i da je neopoziva u smislu čl. 214, 216. i 220. Zakona o nasleđivanju, kao i čl. 115, 117. i 118. Zakona o vanparničnom postupku, te su naslednici dali nasledničke izjave kojima su se prihvatili nasleđa koje im po zakonu pripada, s tim što je tužena BB tražila izdvajanje iz bračne tekovine sa obimom udela od ½ na celokupnoj zaostavštini, a tužena VV i tužilac su se saglasili sa izdvajanjem bračne tekovine majke BB. Nasledni učesnici su svojeručno potpisali nasledničke izjave, nakon čega je doneto rešenje O 1476/16 od 10.01.2017. godine kojim je stavom prvim izreke utvrđena zaostavština ostavioca, stavom drugim izreke izdvojena sa udelom od ½ idealnog dela celokupna zaostavština pobrojana u stavu prvom u korist supruge ostavioca, ovde tužene BB, stavom trećim izreke na preostaloj zaostavštini nasledni učesnici su oglašeni za naslednike na osnovu zakona, a pod teretom naknade eventualnih ostaviočevih dugova do visine vrednosti nasleđene imovine, sa obimom udela od po 1/3 idelanog dela. Na ovaj način supruga ostavioca je oglašena za naslednika na 4/6 idealnog dela celokupne zaostavštine, a tužena VV i tužilac na po 1/6 idelanog dela celokupne zaostavštine. Nasledni učesnici su se odrekli prava na žalbu, te je konstatovano da je rešenje pravnosnažno 10.01.2017. godine. Iz iskaza parničnih stranaka datih pred sudom, utvrđen je tok ostavinskog postupka.

Tužilac tvrdi da su ispunjeni uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka sada pok. GG iz razloga što je tek nakon pravnosnažnog okončanja postupka saznao za nove činjenice i nove dokaze, i to uvidom u katastar nepokretnosti, da su ostavilac i tužena BB za života podelili nepokretnosti upisane u LN .. KO ... i uvidom u APR da je tužena BB firmu „DD“ d.o.o. dobila Ugovorom o prenosu udela od 01.04.2011. godine i zatim istu prenela ostaviocu Ugovorom o prenosu udela od 11.05.2011. godine, tako da je ostavilac firmu stekao bez naknade i da ona ne predstavlja bračnu tekovinu već ličnu imovinu ostavioca koju nasledni učesnici treba da naslede na jednake delove. Tvrdi i da račun otvoren kod Centrobanke a.d. Beograd ne može biti predmet ostavinskog postupka, jer je ugovor o otvaranju i vođenju računa zaključen između banke i firme „DD“ d.o.o. Beograd, a ne banke i ostavioca kao fizičkog lica.

Odlučujući o tužbenom zahtevu, pravilno su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje primenili odredbu člana 426. Zakona o parničnom postupku, u vezi čl. 26. i 131. Zakona o vanparničnom postupku i ocenili da nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje pravnosnažno okonačnog ostavinskog postupka pok. GG, te da tužbeni zahtev nije osnovan.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Podaci iz Katastra nepokretnosti i Agencije za privredne registre na koje se tužilac poziva u cilju dokazivanja ispunjenosti uslova za ponavljanje pravnosnažno okončanog ostavinskog postupka su podaci iz javnih knjiga i može ih pribaviti svaka zainteresovana strana, zbog čega i po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne predstavljaju novu činjenicu i nove dokaze sa čijom se sadržinom pre okonačnja ostavinskog postupka tužilac nije mogao upoznati i koje nije mogao upotrebiti u postupku.

Pored toga, tužilac je prisustvovao ročištu na kom je, prema utvrđenom činjeničnom stanju, koje se revizijom ne može pobijati, javni beležnik najpre utvrdio da zaostavštinu pok. GG čini pravo svojine na ½ idealnih delova na nepokretnostima upisanim u LN .. KO ..., odnosno da ostavilac nije vlasnik sa 1/1 navedenih nepokretnosti, da je tužilac na ročištu kod javnog beležnika, i prema sopstvenom iskazu datim pred sudom, slušao šta je javni beležnik diktirao kao predmet zaostavštine, da se zatim tužilac, kao i tužena VV, u postupku davanja neopozive nasledničke izjave saglasio sa zahtevom tužene BB za izdvajanje bračne tekovine u njenu korist i u preostalom delu zaostavštine prihvatio nasleđa koje mu po zakonu pripada, nakon čega je javni beležnik utvrdio visinu udela svih naslednih učesnika u celokupnoj zaostavštini, a tužilac je kao i ostali učesnici svojeručno potpisao zapisnik sastavljen pred javnim beležnikom i odrekao se prava na žalbu protiv tako donetog ostavinskog rešenja.

Iz navedenog proizlazi zaključak da je tužilac najpre, iako nije prisustvovao sastavljanju smrtovnice 31.10.2016. godine u postupku raspravljanja zaostavštine svoga oca (već njegova majka tužena BB), a kojom prilikom su dati podaci o imovini ostavioca koja čini predmet zaostavštine, imao mogućnost da kao nasledni učesnik do dana održavanja ročišta pred javnim beležnikom 10.01.2017. godine izvrši uvid u spis javnog beležnika, u katastarske i druge javne knjige i da se eventualno posavetuje sa advokatom u cilju zaštite svojih zakonskih prava i interesa, kojim pravima se tužilac i po sopstvenim navodima nije služio. S druge strane, čak i da tužilac do dana održavanja ročišta pred javnim beležnikom nije imao saznanja šta čini zaostavštinu ostavioca, tužilac je kao punoletna, poslovno sposobna osoba u postupku donošenja ostavinskog rešenja i po sopstvenim navodima slušao sastavljanje zapisnika, samim tim i u delu utvrđenja šta čini zaostavštinu ostavioca i koliki je nasledni deo tužioca nakon izdvajanja dela bračne tekovine u korist njegove majke. S tim u vezi tužilac je imao mogućnost i da se pre davanja nasledničke izjave, pre potpisivanja zapisnika i pre odricanja prava na žalbu, obrati javnom beležniku za pojašnjenje postavljanjem pitanja i uvidom u pisanu dokumetaciju u spisima, i na taj način otkloni eventualne nejasnoće u pogledu predmeta zaostavštine i visine naslednog dela, a imajući u vidu ozbiljnost posledica preduzeih radnji u postupku koje su mu predočene, kao i da se radi o nasleđivanju prava na nepokretnostima, što nije učinio.

Iz istih razloga se ne može prihvatiti ni tvrdnja tužioca da je naknadno saznao za činjenice o prenosu udela u preduzeću „DD“ d.o.o Beograd. Ovo posebno kod činjenice da je tužilac do 2012. godine (četiri godine pred smrt svog oca 2016. godine) radio sa ocem u preduzeću „DD“ d.o.o. Beograd iz čega proizlazi da je morao biti upućen u izvršene promene u preduzeću tokom 2011. godine.

Kako je pod tačkom 5. stava I izreke ostavinskog rešenja navedeno da su predmet zaostavštine i sva prava i obaveze po Ugovoru o otvaranju i vođenju računa zaključenog između Centrobanke a.d. Beograd i „DD“ d.o.o. Beograd, koga zastupa GG, a ne sam račun, kako to tvrdi tužilac, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nema uslova za ponavljanje ostavinskog postupka ni u pogledu ovog dela zaostavštine, jer se ne radi o novim činjenica i dokazima, a pored toga, sve i da je tvrdnja tužioca osnovana, za tužioca koji je oglašen za naslednika i na ovom delu zaostavštine ne bi bila doneta povoljnija odluka od odluke donete u ostavinskom postupku.

Iz svih navedenih razloga po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova da se tužilac ne može sa uspehom pozivati na podatke iz javnih knjiga kao na nove činjenice i nove dokaze koji bi, da je mogao da ih upotrebi u ostavinskom postupku, po njega doveli do povoljnije odluke.

Tužilac u reviziji ponavlja navode koje je isticao u žalbi protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode i dao razloge koje je uzeo u obzir, a koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stsvu prvom izreke.

Tuženima ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija
Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić