Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Ateljević, advokat iz ..., protiv tuženog BB DOO iz ..., čiji su punomoćnici Branislav Glogonjac i Aleksandar Petrović, advokati iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3. 81/15 od 15.01.2016. godine, u sednici od 29.03.2018. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3. 81/15 od 15.01.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3. 109/15 od 18.06.2015. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da joj naknadi nematerijalnu štetu zbog povrede časti i ugleda usled povrede prava na lični zapis u iznosu od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke tužilja je obavezana da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 184.025,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3. 81/15 od 15.01.2016. godine, stavom prvim izreke delimično je odbijena kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz stava drugog izreke prvostepene presude tako što je tužilja obavezana da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 118.400,00 dinara, dok je preko tog iznosa pa do iznosa dosuđenog prvostepenom presudom zahtev tuženog za troškove postupka odbijen kao neosnovan.

Protiv drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11), i utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.

Tužbom od 25.10.2010. godine tužilja je tražila da joj tuženi isplati deo dobiti u iznosu od 700.000,00 dinara i da joj naknadi nematerijalnu štetu zbog pretrpljenih duševnih bolova u iznosu od 550.000,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete na ime ostvarene dobiti povučen je na ročištu 29.05.2013. godine. Presudom Višeg suda u Beogradu P3. 300/10 od 16.06.2014. godine stavom trećim izreke pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete za iznos od 450.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Pobijanom drugostepenom presudom potvrđena je prvostepena presuda kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 100.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Utvrđeno je da nije došlo do povrede informacije iz tužiljinog privatnog života, odnosno lično pisanog zapisa, u smislu člana 43. stav 1. tada važećeg Zakona o javnom informisanju (43/03... 71/09), pa nema zakonskih uslova za dosuđivanje naknade nematerijalne štete u smislu člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

S obzirom da je članom 89. stav 6. tada važećeg Zakona o javnom informisanju u postupku za naknadu štete propisan samo kraći rok za izjavljivanje revizije od 15 dana od dana dostavljanja drugostepene presude, na dozvoljenost revizije primenjuju se ostale opšte odredbe o dozvoljenosti revizije u imovinskopravnim sporovima.

Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

S obzirom da vrednost predmeta spora od 100.000,00 dinara, koja je uneta u uvod prvostepene i drugostepene presude, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužilje nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić