.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7537/2022
06.10.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Gašić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Vukašin Vlajković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 151/22 od 09.02.2022. godine, u sednici održanoj 06.10.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 151/22 od 09.02.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 151/22 od 09.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Jagodini P 1212/20 od 25.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime isplate kupoprodajne cene za automobil „Subaru Tribeca“ isplati iznos od 7.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu koji poslovne banke obračunavaju na stranu valutu u zemlji u vreme isplate, sa kamatom na navedeni iznos počev od 01.01.2020. godine do isplate, sve u skladu sa članom 4. stav 2. Zakona o zateznoj kamati, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je prigovor mesne nenadležnosti suda, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 18.375,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 151/22 od 09.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 55.120,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tužilac, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata novčanog iznosa na ime duga, a pobijanom odlukom je potvrđena prvostepena presuda kojom je tužbeni zahtev odbijen. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 28.09.2020. godine. Tužilac je tražio isplatu novčanog iznosa od 819.000,00 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome je vrednost spora opredeljena na iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud primenom člana 403. stav 3. ZPP našao da je revizija tužioca nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Biserka Živanović
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
