.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7540/2021
12.01.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Jelice Bojanić Kerkez i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ana Đorić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 361/21 od 16.07.2021. godine, u sednici održanoj 12.01.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 361/21 od 16.07.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 361/21 od 16.07.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Obrenovcu Prr 15/2021 od 29.04.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu isplati na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja mu je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, iznos od 500 evra sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.04.2021. godine kao dana donošenja presude pa do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, u preostalom delu, preko dosuđenog iznosa od 500 evra do traženog iznosa od 3.000 evra, a za iznos od još 2.500 evra sa traženom kamatom tužbeni zahtev je odbijen. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 12.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr 361/21 od 16.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, pa je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 18.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o novčanom obeštećenju, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 311/2015, a povreda ovog prava na suđenje u razumnom roku tužiocu je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 487/2020 od 15.09.2020. godine. O pravu tužioca na novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja drugostepeni sud je odlučio ceneći odredbe člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Kako se visina novčanog obeštećenja određuje prema činjenicama i okolnostima u svakom konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, ceneći da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi razmatranja pitanja od opšteg interesa ili pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 03.03.2021. godine sa zahtevom za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 3.000 evra.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.
Članom 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15) propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe u sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1.), i da revizija nije dozvoljena (stav 3.).
Imajući u vidu da u postupku po tužbi za novčano obeštećenje revizija nije dozvoljena u smislu člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, to je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
