Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/2020), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2. navedenog člana).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilaca za naknadu imovinske štete zbog neizvršenja potraživanja iz radnog odnosa, utvrđenih a samo delom namirenih u stečajnom postupku vođenom nad bivšim posladavcem preduzećem „Vesna“ iz Sjenice, koje je po sprovedenom postupku stečaja brisano iz registra APR 01.12.2012. godine. Iznos utvrđenog potraživanja i iznos namirenja za svakog od bivših zaposlenih je naveden u rešenju o glavnoj deobi od 24.09.2007. godine, a u rešenju o namirenju od 21.02.2014. godine naveden je još i iznos namirenja po zaključenju stečajnog postupka. Neisplaćenu razliku kao imovinsku štetu tužioci potražuju u ovoj parnici tužbom podnetom 28.01.2015. godine. U situaciji neispunjenog uslova da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, odbijajućom odlukom o zahtevima za naknadu imovinske štete prema tuženoj, nije odstupljeno od sudske prakse. Nema ni potrebe da se o izjavljenoj reviziji odlučuje radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili novog tumačenja prava nakon zaključka usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda 02.11.2018. godine u postupku razmatranja spornog pravnog pitanja Spp 6/16, iniciranog od strane upravo Osnovnog suda u Sjenici.

U konkretnom slučaju, odlučeno je u skladu sa navedenim zaključkom Vrhovnog kasacionog suda koji glasi: Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, kao i odluka kojima su u stečajnom postupku utvrđena potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Revizija nije prihvatljiva u navodima o potrebi novog tumačenja prava. Izneto stanovište Vrhovnog kasacionog suda odnosi se i na situaciju okončanog stečajnog postupka pre početka primene članova 8a do 8v Zakona o uređenju sudova, odnosno Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, s obzirom da je postojala mogućnost izjavljivanja ustavne žalbe zbog povrede navedenog prava u smislu člana 170. Ustava Republike Srbije i nadležnost Ustavnog suda da utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije i odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da je nedozvoljena revizija izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese.

Tužba u ovoj stvari je podneta 17.03.2015. godine, sa zahtevima tužilaca kao običnih suparničara za isplatu navedenih iznosa, koji predstavljaju iznos vrednosti predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude za svakog tužioca posebno, a u tužbi je vrednost predmeta spora naznačena iznosom od 75.133,00 dinara. Prvostepena presuda je doneta 19.11.2018. godine, a drugostepena presuda je doneta 16.04.2019. godine.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS. Odredbom člana 479. stav 6. istog zakona, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da izjavljena revizija nije dozvoljena i odlučio kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić