.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7542/2022
15.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićeviš, Jasmine Stamenković i i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Petković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Milojković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 513/21 od 10.01.2022. godine, u sednici održanoj 15.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 513/21 od 10.01.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 513/21 od 10.01.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 5421/20 od 13.11.2020. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P 8270/20 od 18.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio de se obaveže tuženi da mu na ime povraćaja zajma isplati iznos od 500 australijskih dolara u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu NBS na dan isplate, sa domicilnom kamatom u dinarskoj protivvrednosti počev od 13.02.2010. godine do isplate, i iznos od 3.000,00 dinara na ime naknade štete, sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 42.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 513/21 od 10.01.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tužioca ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, da ne postoji potreba novog tumačenja prava, niti neujednačena sudska praksa. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su odluku o tužbenom zahtevu za vraćanje zajma doneli uz pravilnu primenu odredaba materijalnog prava, a tužilac navodima revizije osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije. Tužilac uz reviziju nije dostavio niti se pozvao na presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj činjeničnopravnoj stvari. Imajući u vidu navedeno, kao i da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi duga u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi isplate duga u ovoj pravnoj stvari podneta je 18.06.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 53.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je revizija tužioca nedozvoljena u smislu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
