.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7575/2021
23.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, dr Ilije Zindovića i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stojan Takić advokat iz ..., protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik Aca Nastasijević advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2260/2020 od 17.03.2021. godine, na sednici održanoj 23.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2260/2020 od 17.03.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2260/2020 od 17.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 5363/13 od 02.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi na ime naknade štete isplati iznose od po 500.000,00 dinara za fizičke bolove, strah, duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, 300.000,00 dinara za duševne bolove zbog naruženosti, po 3.540 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate na ime izgubljene zarade „zbog gubitka radne sposobnosti zbog umanjenja opšte životne aktivnosti“ od 100% u periodu od 11.05. do 10.11.2013. godine, od 50% za period od 11.11.2013. do 10.05.2014. godine i od 30% za period od 11.05.2014. do 10.05.2015. godine, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, dok je stavom drugim izreke obavezan tužilac da isplati tuženom iznos od 88.500,00 dinara na ime troškova postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2260/20 od 17.03.2021. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena navedena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o njoj odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, pozivajući se na odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse, ili novim tumačenjem prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva.
Predmet tužbenog zahteva o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom je naknada štete koju je tužilac pretrpeo 10.05.2013. godine, kada je propao kroz tavanicu fabrike ... u ... prilikom izvođenja građevinskih radova, zbog niza propusta u organizaciji (tehničke i pravne prirode) tužiočevog poslodavca GTP ''Vulić'', i to nematerijalne - u vidu fizičkih bolova, straha i duševnih bolova zbog naruženosti i umanjenja životne aktivnosti, i materijalne – zbog umanjenih primanja po osnovu rada. Tužbeni zahtev je odbijen sa obrazloženjem da tuženi nije pasivno legitimisan u ovoj parnici, pošto je tužilac bio angažovan za izvođenje građevinskih radova od strane GTP ''Vulić'', a ne od strane tuženog kao fizičkog lica, koji je zakonski zastupnik, odnosno direktor tog preduzeća, što proizlazi i iz izveštaja o povredi na radu koji je dokaz tužilac sam dostavio, kao i ugovora o delu, u kome je tužilac označen kao poslenik, jer je u oba slučaja tužilac obavljao poslove ne za tuženog lično, već za pravno lice - GTP ''Vulić'' d.o.o. Kladovo, bilo ono označeno kao naručilac posla ili kao poslodavac.
Tužilac revizijom ukazuje na činjenična i pravna pitanja konkretnog spora, koja su već razmotrena i obrazložena od strane nižestepenih sudova i ne dostavlja dokaze o postojanju različitih sudskih odluka u činjeničnoj i pravnoj situaciji sličnoj onoj kakva je u konkretnom slučaju i o suprotnom presuđenju sudova o zahtevu kao što je konkretan, čime bi potkrepio svoje uopštene tvrdnje o postojanju neujednačenih presuda. S obzirom da u ovom slučaju nema mesta odlučivanju o izjavljenoj reviziji ni iz drugih razloga propisanih članom 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije i po opštim pravilima iz člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi sa članom 403. stav 3. ZPP i ocenio da je i u smislu tih zakonskih odredaba revizija tužioca nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog revizijom očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, zbog čega je revizija odbačena kao nedozvoljena stavom drugim izreke ovog rešenja, primenom člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
