Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 758/2022
03.02.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Katarine Manojlović Andrić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Vukadinović advokat iz ..., protiv tužene Opštine Bački Petrovac, koju zastupa Pravobranilaštvo Opštine Bački Petrovac, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3322/2018 od 28.10.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 03.02.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3322/2018 od 28.10.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3322/2018 od 28.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 3322/2018 od 28.10.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužene i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 22/2018 od 04.06.2018. godine preinačena u pobijanom usvajajućem delu i delu odluke o troškovima postupka, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime sticanja bez osnova (povraćaja mesnog samodoprinosa) isplati glavni dug u iznosu od 27.661,58 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.01.2018. godine do isplate i iznos od 26.174,44 dinara na ime dospele zakonske zatezne kamate, kao i da mu nadoknadi troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, a tužilac obavezan da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 6.000,00 dinara u roku od osam dana pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženoj troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara u roku od osam dana pod pretnjom izvršenja.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).
Prema navedenoj odredbi (stav prvi), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.
Tužilac je podnetom tužbom tražio da se tužena obaveže na vraćanje novčanog iznosa, plaćenog na osnovu rešenja o utvrđivanju samodoprinosa koje je tužena donosila za svaku godinu u periodu od 2009. do 2013. godine, na osnovu Odluke o utvrđivanju samodoprinosa za područje Mesne zajednice „Gložan“ od 26.11.2009. godine, za koju je odlukom Ustavnog suda Uo 95/2011 od 21.03.2013. godine („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55 od 25.06.2013. godine) utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. U tužbi je kao pravni osnov tužbenog zahteva navedeno sticanje bez osnova.
Pobijana drugostepena presuda doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem koje je, u vršenju nadležnosti iz člana 31. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud usvojio na sednici Građanskog odeljenja od 17.02.2021. godine po pitanju načina otklanjanja štetnih posledica pojedinačnog akta nastalih primenom kasiranog, neustavnog ili nezakonitog opšteg akta. Označeno pravno shvatanje tiče se retroaktivnog dejstva kasatorne odluke Ustavnog suda, kao izuzetka od pravila da takva odluka ima pravno dejstvo samo za ubuduće, koje joj je priznato samo pod uslovima i u postupku propisanim zakonom. To je u Republici Srbiji uređeno odredbama članova 61. i 62. Zakona o Ustavnom sudu, po kojima je podnošenje zahteva za izmenu pojedinačnog akta obavezujući početni korak ka ostvarenju prava na naknadu štete, a za slučaj da se izmenom tog pojedinačnog akta ne mogu otkloniti štetne posledice, postupak se nastavlja podnošenjem zahteva Ustavnom sudu da svojom odlukom odredi drugi način otklanjanja štetnih posledica - utvrđivanjem prava na naknadu štete, povraćajem u pređašnje stanje ili na drugi način.
Sledstveno tome, lice kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom donetim primenom zakona ili drugog opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne može se obratiti sudu tužbom za naknadu štete pre nego što pokuša da otkloni štetne posledice neustavnosti i nezakonitosti kasiranog opšteg akta, izmenom pojedinačnog akta od strane njegovog donosioca, a ukoliko to nije moguće - podnošenjem zahteva Ustavnom sudu da svojom odlukom odredi drugi način otklanjanja štetnih posledica.
Tužilac, nakon donošenja i objavljivanja odluke Ustavnog suda Uo 95/2011 od 21.03.2013. godine, nije od organa tužene tražio izmenu pojedinačnih akata - rešenja o utvrđivanju samodoprinosa, donetih na osnovu odluke jedinice lokalne samouprave za koju je označenom odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, niti je Ustavnom sudu podnosio zahtev za određivanje načina na koji će se otkloniti štetne posledice kasiranog opšteg akta.
Okolnost da je u tužbi kao pravni osnov tužbenog zahteva navedeno sticanje bez osnova, a ne naknada štete, nije od značaja. Sud nije vezan pravnim osnovom navedenim u tužbi (član 192. stav 4. ZPP), a tužba za naknadu štete i tužba zbog neosnovanog obogaćenja stoje u odnosu konkurencije, tako da poverilac može po svom izboru odrediti jednu ili drugu.
Iz navedenih razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoji potreba da se o posebnoj reviziji odlučuje radi ujednačavanja sudske prakse, a ni iz drugih razloga previđenih članom 404. stav 1. ZPP, zbog čega je na osnovu stava drugog navedene odredbe odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP. Prema članu 479. stav 6. tog zakona, protiv odluke drugostepenog suda (u postupku u sporu male vrednosti), revizija nije dozvoljena. U postupku u sporovima male vrednosti ne primenjuje se odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka (Zaključci Vrhovnog kasacionog suda usvojeni na sednici Građanskog odeljenja od 03.03. i 10.03.2015. godine).
Shodno izloženom, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić