.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7591/2021
16.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dragane Boljević, Branislava Bosiljkovića i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Vuletić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gž rr 122/20 od 27.08.2021. godine, na sednici održanoj 16.12.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gž rr 122/20 od 27.08.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Višeg suda u Subotici Gž rr 122/20 od 27.08.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Prvostepenom presudom Osnovnog suda u Subotici P rr1 63/19 od 15.04.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, stavom drugim izreke obavezana je tužena da naknadi tužiocu imovinsku štetu po osnovu povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosima od: 31.967,00 dinara na ime glavnog duga i 82.293,00 dinara na ime kamate obračunate na glavni dug do 11.05.2009. godine, sve sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke tužbeni zahtev je odbijen u preostalom delu, za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene iznose glavnog duga i obračunate kamate do 11.05.2009. godine i za zakonsku zateznu kamatu na iznos od 4.615,00 dinara od 11.05.2009. godine do pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi 30.08.2019. godine. Istom presudom, stavom četvrtim izreke, tužena je obavezana da naknadi tužilji troškove parničnog postupka u iznosu od 23.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Subotici 122/20 od 27.08.2021. godine delimično je usvojena žalba tužene i preinačena prvostepena presuda u usvajajućem delu stava drugog izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene iznose glavnog duga i kamate obračunate na glavni dug do 11.05.2009. godine (stavom prvim izreke), dok su u preostalom delu odbijene žalbe tužioca i tužene i potvrđena prvostepena presuda (stavom drugim izreke). Odbijeni su i zahtevi za naknadu troškova na ime sastava žalbe, i to tužiočev za iznos od 14.400,00 dinara (stavom trećim izreke) i zahtev tužene za iznos od 12.000,00 dinara (stavom četvrtim izreke), kao i zahtev tužioca za sastav odgovora na žalbu u iznosu od 7.200,00 dinara (stavom petim izreke).
Protiv odbijajućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, a radi rešavanja pravnog pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, shodno članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da u konkretnoj situaciji ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i novog tumačenja prava, što su inače razlozi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP čije bi postojanje reviziju učinilo izuzetno dozvoljenom.
Vrhovni kasacioni sud ispitao je dozvoljenost revizije i vodeći računa o odredbi člana 403. stav 2. ZPP kojom su propisani slučajevi u kojima je revizija uvek dozvoljena. Pomenutom zakonskom odredbom propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je, između ostalog, drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka, što je učinjeno u konkretnom slučaju. Uprkos tome, revizija nije dozvoljena ni u smislu člana 403. stav 2. ZPP. Ovo stoga što se izjavljenom revizijom pobijaju odluke o kamati i o troškovima postupka, što su sporedna potraživanja u odnosu na glavni tužbeni zahtev koji se odnosi na novčanu naknadu štete. Konačno, za pravo na izjavljivanje revizije merodavna je, kako je to propisano odredbom člana 28. ZPP, samo visina glavnog zahteva, a ne i zahteva za kamatu i troškove postupka, a u konkretnom slučaju radi se o sporu male vrednosti (član 468. stav 1. ZPP), u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja, u kome nije dozvoljena revizija, saglasno odredbi člana 478. stav 6. ZPP.
Zbog izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
