.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 759/2015
09.03.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužioca D.B. iz T., sa boravištem u B., čiji je punomoćnik A.V.-H., advokat u N.S., protiv tuženih D.R. iz T., čiji je punomoćnik V.T., advokat u N.S. i D.D.1, D.S. i D.D.2, svih iz T., čiji je zajednički punomoćnik N.G., advokat u N.S., radi predaje poseda, odlučujući o reviziji tužene R.D., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1933/14 od 02.10.2014. godine, u sednici održanoj 09.03.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene R.D. iz T., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1933/14 od 02.10.2014. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 6566/2013 od 11.02.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se prvotužena R.D. obaveže da mu preda u sudržavinu porodičnu stambenu zgradu u ulici … broj … u T., sagrađenu na parceli … upisanu u list nepokretnosti … KO T., vlasništvo tužioca u 1/1 delova na naznačenoj adresi, te da mu omogući nesmetano sukorišćenje ove nepokretnosti. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu drugo, treće i četvrto tuženi, ovu istu nekretninu – porodičnu stambenu zgradu predaju (u posed) slobodnu od lica i stvari. Stavom trećim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj R.D. na ime naknade troškova postupka isplati 187.500,00 dinara, a ostalim tuženima iznos od ukupno 327.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1933/14 od 02.10.2014. godine, prvostepena presuda je delimično preinačena u delu koji se odnosi na prvotuženu R.D., tako što je ona obavezana da tužiocu preda u sudržavinu navedenu porodičnu zgradu i da mu omogući nesmetano sukorišćenje ove nepokretnosti. Prvotužena je obavezana da tužiocu na ime naknade troškova isplati 359.100,00 dinara. U preostalom delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca u odnosu na drugo, treće i četvrto tužene i u delu odluke o troškovima postupka u odnosu na njih, prvostepena presuda je potvrđena; a odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, prvotužena R.D. je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.
Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bez uticaja je revidentov razlog kojim pobija drugostepenu presudu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja jer se revizija iz ovog razloga ne može izjaviti, na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bivši suprug prvotužene, a otac drugo, treće i četvrto tuženih. Brak tužioca i prvotužene razveden je pravnosnažnom presudom P2 br.2242/10 od 13.12.2010. godine, a povodom predmetne porodične kuće u T. u ulici … br. … na kojoj je tužilac njen isključivi vlasnik, između njih se vodi parnični postupak radi utvrđenja prava suvlasništva na ovoj kući na osnovu sticanja u bračnoj zajednici, po tužbi ovde prvotužene protiv ovde tužioca. Ova parnica još uvek nije pravnosnažno okončana jer je u njoj doneta nepravnosnažna presuda, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je ovde prvotužena R.D., suvlasnik na 2/5 idealnih delova navedene kuće, koju ona drži i koristi. Tužilac boravi u B., ali je prilikom dolaska u S., februara meseca 2012. godine, pokušao da uđe u navedenu kuću, ali bezuspešno jer nije mogao da svojim ključem otključa bravu iz razloga što je sa unutrašnje strane u ključaonici bio ključ, nakon čega je on pajserom razvalio bravu. Ova kuća poseduje još jedan ulaz, ali tužilac nema ključ od tog ulaza. Tuženi su pokušali da se sa tužiocem dogovore u vezi toga gde će da boravi kada dođe u kuću, ali dogovor nije postignut.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev u odnosu na tuženu R.D. sa argumentacijom da tužilac poseduje ključ od ulaznih vrata, koji mu omogućava ulazak u kuću i da zato nema razloga da se ona obaveže na predaju ove nepokretnosti njemu u sudržavinu, odbijajući i zahtev tužioca za iseljenje drugo, treće i četvrto tuženih (svoje dece) iz ove kuće jer im je tužena – majka, kao suvlasnik iste, dozvolila da u njoj stanuju.
Drugostepeni sud je u odnosu na tuženu R.D. (revidenta), pravilno usvojio tužbeni zahtev tužioca, zaključujući da mu kao suvlasniku pripada pravo na sudržavinu i sukorišćenje navedene kuće, s obzirom da mu to pravo pripada kao suvlasniku ove nepokretnosti, stečene po osnovu sticanja tokom braka, u kom svojstvu je i tražio predaju iste u sudržavinu (iako je njen isključivi zemljišno knjižni vlasnik) na osnovu člana 14. stav 1. u vezi člana 13. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa. U kontekstu utvrđene činjenice da nema dogovora suvlasnika o načinu korišćenja suvlasničke stvari, to jedan suvlasnik ne može imati isključivo pravo državine te suvlasničke stvari, bez saglasnosti drugog suvlasnika.
Nisu osnovani revizijski navodi tužene da je donošenjem pobijane presude drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo i to odredbe članova 70, 75, 78. i 80. Zakona o osnovima svojinskopravnih odnosa, s obzirom da svoju odluku nije ni bazirao na primeni citiranih odredbi kojima je regulisana državinska zaštita tzv. posesornim tužbama. Naprotiv, pobijana odluka je doneta pravilnom primenom odredbi o sudskoj zaštiti prava susvojine, pravilnom primenom odredbi 13. i 14. stav 1. istog zakona.
U tom kontekstu su bez značaja navodi revizije da je tužilac dugo godina boravio i radio u N., da svojom voljom nije dolazio u navedenu kuću i da zato nema pravni interes za postavljenim tužbenim zahtevom prema tuženima.
Pravilno je doneta i odluka o troškovima postupka na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.
Kako sastav odgovora na reviziju ne spada u one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, to je o njima odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ove presude na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Predrag Trifunović,s.r.
