Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5045/2017 od 21.06.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično su odbijene kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 820/15 od 05.12.2016. godine u usvajaućem delu u pogledu osnova tužbenog zahteva. Stavom drugim izreke, ista je presuda je ukinuta u usvajaućem i odbijajućem delu samo u pogledu odluke o visini tužbenog zahteva kao i odluka o troškovima parničnog postupka, pa je u ukinutim delovima predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude u stavu prvom u usvajajućem delu u pogledu osnova tužbenog zahteva, prvotužena GG je blagovremeno podnela reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci i drugotuženi su dali odgovor na reviziju prvotužene osporavajući revizijske navode u celosti. Tražili su troškove revizijskog postpuka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao revizijom pobijanu presudu u stavu prvom izreke, u smislu člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04, 111/09), a u vezi sa članom 501. stav 1. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11), pa je našao da revizija prvotužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje na pogrešnu ocenu dokaza i pogrešno utvrđeno činjenično stanje nije dozvoljen revizijski navod u smislu člana 398. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju prvotužena GG je po osnovu ugovora o poklonu, koji je sa majkom zaključila 19.05.2008. godine vlasnica četvorosobnog stana broj ... u uličnoj zgradi na trećem spratu ... broj ... u ... . Taj stan se od marta meseca 2006. godine po ugovoru o zakupu, koji je više puta produžavan izdaje tuženom DD. Tužilac VV je zemljišno-knjižni vlasnik stana broj ..., na drugom spratu iste zgrade, te je on kao zakupodavac izdao ĐĐ, predstavništvu u ..., po ugovoru zaključenom 17.05.2002. godine za mesečnu zakupninu od 2.863 evra, a zakup je produžavan sve do 01.10.2008. godine. Vlasnici stana broj ... na prvom spratu iste zgrade su sinovi tužioca VV – AA i BB sa po ½ idealnih delova. U tom stanu stanuju svi tužioci i njegova supruga, odnosno majka EE. Stan prvotužene GG je površine 140 m2, a stanovi tužilaca, koji se nalaze ispod stana prvotužene, su površine po 130 m2. Dana 05.07.2008. godine, za vikend u toku noći, došlo je do izlivanja vode iz kuhinje prvotužene – stana broj ..., koja se prvo izlila po stanu broj ..., a zatim je procurela voda u stanove ispod, odnosno u stanove tužilaca broj ... i broj ... . U stanu broj ... i stanu broj ... u tom momentu nije bilo nikoga, pošto se ti stanovi koriste kao poslovne prostorije, a bio je vikend, dok tužioci, vlasnici stana broj ... nisu bili tada u ... . Čistačica koja održava stan broj ... došla je u taj stan u jutarnjim časovima i zatekla kako voda curi niz zidove, plafoni su bili oguljeni te je u pola stana plafon pao na nameštaj i pod, tepisi i parket su bili potpuno natopljeni vodom, dok je stan broj ... bio totalno oštećen, a kancelarijska oprema i nameštaj uništeni. ĐĐ, koja je od tužioca VV zakupljivala stan broj ..., te su imali zaključen ugovor o zakupu do 01.10.2008. godine, se zbog te štete iselila iz zakupljenih prostorija, jer one nisu mogle da se koriste. Ni tužioci nisu mogli da žive u stanu broj ..., zbog čega je 10.07.2008. godine tužilac VV kao zakupac sa ŽŽ, kao zakupodavcem, zaključio ugovor o zakupu četvorosobnog stana na drugom spratu stambene zgrade u ulici ... broj ..., površine 114 + 4 m2, koji će zakupac koristiti sa članovima domaćinstva – suprugom EE, taštom ZZ i sinim BB, te je ugovorena zakupnina od 1.600 evra mesečno. U postupku je izveden dokaz veštačenjem radi utvrđivanja uzroka nastanka štete koju tužioci trpe zbog štetnog događaja, kao i radi utvrđivanja obima i visine štete. Nalazom sudskog veštaka mašinske struke je konstatovano da je do izlivanja vode došlo u delu kuhinje stana broj ... ispod sudopere gde je montiran bojler za zagrevanje vode od 10 litara, radnog pritiska 0 bara, niskomontažni, namenjen za montažu ispod slavine. Do izlivanja vode došlo je usled pucanja veze između bojlera i cevi u zidu usled pucanja prelaznog komada između ventila i fleksibilnog armiranog creva koje bojler napaja hladnom vodom. Ugrađeni ventil ima dimenziju priključka – prečnik pola cola, dok priključak koji se nalazi na fleksibilnom crevu ima dimenziju priključka – prečnik 3/8 cola. Zbog te razlike u prečnicima bilo je neophodno montirati prelazni komad preko koga je uža cev priključena na širi ventil. Prelazni komad ima navoje različitih prečnika na svoja dva kraja i izgrađen je od bronze. Taj ugrađeni deo je lošeg kvaliteta. Ugradnja takvog elementa se mogla izbeđi izborom pravilno dimenzionisanog ventila, kakav je inače ugrađen na spoju fleksibilnog creva koji hladnu vodu dovodi do slavine i vodovodne vertikale u zidu. Dakle, veštačenjem je utvrđeno da je predmetnu poplavu izazvalo pucanje tog redukcionog komada na bojleru, na vezi bojlera sa vodovodnom instalacijom, a do pucanja je došlo zbog nekvalitetne izrade ovog elementa; cevi vodovoda predviđene su da izdrže pritisak najmanje 6 bara, a redukcioni komad bi trebalo da izdrži najmanje toliki pritisak ako ne i veći, da je izvršen pregled tog komada i konstatovano da je jako slabog kvaliteta, da je izrađen od bronzanog liva koji nije odgovarajući materijal za izradu elemenata, da je izrađen sa različitom i nejednakom debljinom zidova. Prvotužena GG, kao vlasnik stana znala je za potrebu da se u kuhinji ugradi bojler, dogovoreno je da je to njena obaveza, koju ona nikada nije izvršila, zbog čega je drugotuženi DD angažovao fizičko lice da ugradi bojler, koji radovi nisu pravilno izvedeni.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da postoji odgovornost tuženih za naknadu štete tužiocima koja se zasniva na odredbama člana 18, 570, 578. stav 2, 579. stav 2, 206. stav 3, 207. Zakona o obligacionim odnosima, a samim tim utvrđuje postojanje osnova odgovornosti tuženih za nastalu štetu tužiocima.

Drugostepeni sud je u stavu prvom izreke potvrdio prvostepenu presudu u usvajajućem delu u pogledu osnova tužbenog zahteva zaključujući da je u tom delu odlučeno pravilnom primenom materijalnog prava.

Sa iznetim pravnim stanovištem slaže se i Vrhovni kasacioni sud i prihvata razloge nižestepenih sudova usled kojih je utvrđeno postojanje odgovornosti tuženih za prouzrokovanu štetu tužiocima. Prvotužena u izvršavanju svojih obaveza (kao zakupodavac) nije postupila shodno članu 18. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, sa pažnjom koja se u pravnom prometu zahteva u toj vrsti obligacije – propustila je da se sa pažnjom dobrog domaćina odnosi prema svom stanu koji je izdala u zakup drugotuženom, znala je za potrebu da se u kuhinji ugradi bojler, dogovoreno je da je to njena obaveza, koju ona nije izvršila, zbog čega je drugotuženi angažovao fizičko lice da ugradi bojler, a zbog nekvalitetno ugrađenog elementa došlo je do navedene poplave i prouzrokovana je predmetna šteta na stanovima tužilaca. Kako je prvotužena vlasnik stana broj ... (koji se nalazi iznad stanova tužilaca) pa i instalacija u njemu, koje u određenoj situaciji, kao u konkretnom slučaju predstavljaju opasnu stvar, to je ona shodno članu 174. ZOO odgovorna za štetu koja potiče od vodovodnih instalacija u njenom stanu. Drugotuženi DD je odgovoran za nastalu štetu na stanovima tužilaca jer je angažovao majstora i organizovao posao oko ugradnje kuhinjskog bojlera, a ti radovi nisu pravilno izvedeni, zbog čega je došlo do predmetne štete, pa isti kao naručilac radova odgovara za štetu pričinjenu tim radovima, shodno odredbi člana 207. ZOO, a oba tužena solidarno odgovaraju za nastalu štetu tužiocima shodno članu 206. stav 1. ZOO, kako su to pravilno i utvrdili nižestepeni sudovi.

Sa iznetih razloga neosnovani su revizijski navodi da prvotužena nije odgovorna za nastalu štetu koju trpe tužioci i da je pobijana drugostepena presuda u stavu prvom izreke doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom člana 405. stav 1. ZPP.

Odbijen je zahtev tužilaca i drugotuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer takvi izdaci nisu bili potrebni, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući dozovljenost revizije u odnosu na tužioce AAi BB, Vrhovni kasacioni sud u smislu člana 394. stav 2. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 125/04, 111/09) u vezi sa članom 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 7/11), a u vezi sa članom 23. stav 3. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/14) našao je da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/14) koja regulište dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.05.2014. godine, odnosno do stupanja na snagu ovog Zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari podneta je dana 14.11.2008. godine, a vrednost pobijanog dela u odnosu na tužioce AA i BB iznosi 2.474.410,00 dinara, odnosno 2.625.574,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kome dinarska protivvrednost u odnosu na navedene tužioce očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija prvotužene u odnosu na tužioce AA i BB nedozvoljena.

Na osnovu člana 404. u vezi člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća-sudija,

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić