.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7619/2022
13.07.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Zorana Hadžića, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Maksić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Zrenjaninu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, radi novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž rr1 50/22 od 06.04.2022. godine, u sednici održanoj 13.07.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž rr1 50/22 od 06.04.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž rr1 50/22 od 06.04.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu Prr1 29/21 od 02.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud tuženu obaveže da mu isplati na ime materijalne štete iznose potraživanja priznatih Zaključkom o listi potraživanja Privrednog suda u Zrenjaninu St 157/2011 od 05.10.2011. godine i to iznos od 201.226,07 dinara glavnog duga, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.10.2011. godine do isplate, iznos od 27.516,50 dinara, po osnovu kamate, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.10.2011. godine do isplate, iznos od 15.180,00 dinara po osnovu troškova stečajnog postupka, sa kamatom od 05.10.2011. godine do isplate, troškove sastava prigovora u iznosu od 12.000,00 dinara i sastava žalbe na rešenje kojim je odbijen prigovor u iznosu od 12.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 6.000,00 dinara.
Viši sud u Zrenjaninu je presudom Gž rr1 50/22 od 06.04.2022. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženih i potvrdio presudu Osnovnog suda u Zrenjaninu Prr 29/21 od 02.11.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za dosuđivanje troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakosnki uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je naknada materijalne štete tužiocu zbog neizvršenja pravnosnažne sudske odluke u stečajnom postupku vođenim protiv izvršnog dužnika koji u momentu otvaranja stečaja nije imao većinski društveni odnosno državni kapital. Pobijana odluka je u skladu sa Zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka, tako što Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koje su bez njihove krivice ostale neizvršene i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. U konkretnom slučaju stečajni dužnik nema većinski društveni odnosno državni kapital i ne postoji uzročno posledična veza između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nenaplaćenog potraživanja tužioca.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 27.01.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 243.922,66 dinara.
Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
