U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Gordane Džakula i Marine Milanović članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jasmin Duštinac advokat iz ..., protiv tužene „Komercijalna banka“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 15442/19 od 25.08.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 24.02.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 15442/19 od 25.08.2021. godine.

PREINAČUJU SE presuda Višeg suda u Beogradu Gž 15442/19 od 25.08.2021. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2656/19 od 04.06.2019. godine tako što SE ODBIJA tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba ugovora o dinarskom kreditu za refinansiranje bez devizne klauzule broj ... od 18.12.2016. godine, i to član 6. stav 1. ugovora i da se OBAVEŽE tužena da tužilji na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 13.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.02.2016. godine kao i da joj nadoknadi troškove postupka u iznosu od 25.840,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršenje.

OBAVEZUJE SE tužilja da na ime troškova postupka isplati tuženoj iznos od 46.940,00 dinara u roku od osam dana od dostavljanja prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2656/19 od 04.06.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je odredba ugovora o dinarskom kreditu za refinansiranje kredita bez devizne klauzule broj ... od 18.02.2016. godine, i to član 6. stav 1. ugovora koji glasi: „korisnik kredita se obavezuje da po osnovu obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje plati banci jednokratnu naknadu u visini od 2% o iznosa realizovanog kredita iz člana 1. ugovora“, apsolutno ništava odredba i da ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na osnovu sticanja bez osnova isplati iznos od 13.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.02.2016. godine kao dana sticanja pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 28.840,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršnost presude pa do isplate. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužilja da tuženoj nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 7.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršnost presude pa do isplate.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 15442/19 od 25.08.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2656/19 od 04.06.2019. godine u stavu prvom i drugom izreke presude. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu trećem izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2656/19 od 04.06.2019. godine i obavezana je tužena da tužilji na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 25.840,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršenje do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, posebna revizija tužene u ovom sporu je dozvoljena jer postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, osporenom odredbom ugovora o gotovinskom kreditu od 18.02.2016. godine ugovorena je obaveza plaćanja jednokratne naknade u visini od 2% od iznosa odobrenog kredita. U ponudi tužene banke od 11.02.2016. godine iskazani su svi troškovi kredita. Od tužilje je na dan zaključenja ugovora o kreditu naplaćen iznos od 13.000,00 dinara, pored ostalog i naknada za obradu kreditnog zahteva u označenom procentu od kredita odobrenog u iznosu od 650.000,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev. Po stanovištu sudova, tužena banka imala je pravo da od tužilje naplati naknadu za obradu kreditnog zahteva, iskazanu kroz obračun efektivne kamatne stope, ali da tužilji u ponudi nije na jasan i nedvosmislen način prezentovano i pojašnjeno šta konkretno predstavlja i obuhvata jednokratna fiksna naknada predviđena osporenom odredbom ugovora. Iz tih razloga, primenom članova 103. stav 1. i 105. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, utvrđena je ništavost označene ugovorne odredbe, a primenom članova 104. stav 1. i 210. istog zakona tužena obavezana na vraćanje onoga što je primila od tužilje u izvršenju njene obaveze iz te odredbe.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužena imala pravo da od tužilje naplati naknadu za obradu kreditnog zahteva, ugovorenu spornom odredbom. Međutim, pogrešan je stav sudova da je ta odredba ugovora ništava zato što tužilji u ponudi tužene nije na jasan i nedvosmislen način predstavljeno šta ta naknada obuhvata. Ponuda tužene banke od 11.02.02016. godine sačinjena je na obrascu propisanom Odlukom o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrazaca koji se uručuju korisniku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 65/11) i sadrži sve troškove kredita iskazane po vrsti i visini, pored ostalog i naknadu za obradu kreditnog zahteva u procentualnom i nominalnom iznosu. Tužilja je prijemom ove ponude u predugovornoj fazi obaveštena o vrsti i visini svih troškova kredita koji padaju na njen teret, na način koji ispunjava uslov određenosti obaveze u smislu člana 50. Zakona o obligacionim odnosima. Odredbom člana 17. stav 4. tačka 10. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i označenom Odlukom Narodne banke Srbije nije predviđena dužnost banke da korisniku kredita mora predočiti strukturu ili specifikaciju troškova, kako bi se smatralo da je klijent sa njima upoznat na jasan i nedvosmislen način.

Sledstveno izloženom, po shvatanju revizijskog suda, sporna ugovorna odredba nije ništava u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, pa zato ne postoji ni obaveza tužene na restituciju - vraćanje primljenog, na osnovu člana 104. stav 1. istog zakona. Zbog toga je primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Odluka o troškovima postupka, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi člana 153. stav 1. i člana 154. ZPP. Tuženoj su dosuđeni troškovi za sastav žalbe u iznosu od 12.000,00 dinara, sudske taksu za žalbu i drugostepenu presudu u iznosu od po 2.420,00 dinara, sastav revizije u iznosu od 18.000,00 dinara, takse na reviziju u iznosu od 4.840,00 dinara i odluku po reviziji u iznosu od 7.260,00 dinara.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić