U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog D.Z. iz K.M., čiji je punomoćnik M.D., advokat iz K.M., protiv tužene-protivtužilje D.D. iz B., koju zastupa S.T., tuženih-protivtužilaca S.T.1 i S.T.2 i tuženog I.T., svih iz K.M., radi utvrđenja zaostavštine i ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužioca-protivtuženog D.Z. izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3208/14 od 18.11.2014. godine, u sednici održanoj 27.10.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca-protivtuženog D.Z. izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3208/14 od 18.11.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P 1569/11 od 20.05.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se prema tuženima utvrdi da pok. D.Z. nema imovinu koja bi činila njegovu zaostavštinu što su tuženi dužni priznati u roku od 15 dana od prijema prepisa presude, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba tužioca u delu kojim je tražio da se utvrdi da je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između primaoca izdržavanja M.Z. i davaoca izdržavanja D.Z. overen pred Opštinskim sudom u Kosovskoj Mitrovici R 117/09 dana 22.12.2009. godine punovažan i da proizvodi pravno dejstvo. Stavom trećim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev protivtužilaca i utvrđeno prema tužiocu-protivtuženom D.Z. da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između primaoca izdržavanja M.Z. i davaoca izdržavanja D..Z. overen pred Opštinskim sudom u Kosovskoj Mitrovici R 117/09 od 22.12.2009. godine. Stavom četvrtim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev protivtužilaca i utvrđeno prema tuženom da idealna ¼ stambenog objekta – kuće na kp. … mesto zvano L.p. po kulturi kuća – dvorište bliže opisano u tom delu izreke predstavlja zaostavštinu pok. D.Z. što je tuženi-protivtužilac dužan priznati u roku od 15 dana od prijema presude, a za veće traženje od dosuđenog protivtužbeni zahtev odbijen u stavu petom izreke. Stavom šestim izreke, odlučeno je o troškovima postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3208/14 od 18.11.2014. godine, odbijena je žalba tužioca-protivtuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima jedan, dva, tri, četiri i šest izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac- protivtuženi D.Z. je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 399. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. D.Z. preminuo je 25.04.2000. godine. Od zakonskih naslednika ostavio je sina D.Z., ćerku D.D. i po preminuloj ćerki J. koja je preminula pre ostavioca zeta T.I. i unuke T.S.1 i T.S.2. Supruga ostavioca M.Z. preminula je 26.01.2010. godine, a posle ostavioca preminuo je i sin D.Z. koji nije imao potomaka. Rešenjem Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici O 506/10 od 20.09.2010. godine obustavljen je ostavinski postupak iza smrti sada pok. M.Z., a rešenjem Osnovnog suda u Kraljevu O 953/10 od 11.04.2011. godine prekinut je ostavinski postupak iza smrti sada pok. D.Z. i na parnicu je upućen tužilac radi dokazivanja da idealna polovina objekta na kp…. KO K.M. ne predstavlja zaostavštinu pok. D.Z..

Nepokretnost koja je predmet spora se vodi kao isključivo vlasništvo pok. D.Z. po presudi Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici (presuda na osnovu priznanja P 891/04 od 31.01.2005. godine) ali je utvrđeno da je vlasnik sa ½ dela te nepokretnosti u suštini njegov brat S.Z., da je do uknjiženja po označenoj presudi došlo zbog ratnih dejstava na Kosovu tokom 1999. godine a katastar izmešten u Kruševac. Preostalu idealnu polovinu navedenog objekta, koja predstavlja posebnu celinu, zajedničkim sredstvima u braku su izgradili i stekli D.Z. i njegova supruga M., koji su zaključili brak 06.02.1947. godine u Z.. Ceo objekat je izgrađen zajedno sa D. bratom S.Z.. Gradnja stambenog objekta započeta je 1959. godine a radi se o dvospratnoj kući sa dva ulaza. Među parničnim strankama je nesporno da polovina navedene nepokretnosti pripada S.Z., a druga polovina predstavlja bračnu tekovinu sada pok. D. i M.Z..

M.Z. je za svog života zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju kao primalac izdržavanja sa D.Z. kao davaocem izdržavanja koji je zaključen pred Opštinskim sudom u Kosovskoj Mitrovici u predmetu R 117/09 dana 22.12.2009. godine. Overa je izvršena na licu mesta ali zaključenju ugovora i njegovoj overi nije prisustvovala sudija već stručni saradnik, koja je sačinila zapisnik o overi i stavila klauzulu ugovora o doživotnom izdržavanju, te navedena dokumenta odnela sudiji na potpis. Davalac izdržavanja nije stavila svoj potpis već otisak kažiprsta, a na zapisniku nema konstatacije o čijem kažiprstu se radi. Veštačenjem od strane veštaka neuropsihijatra utvrđeno je da je sposobnost primaoca izdržavanja za rasuđivanje i shvatanje pravnih posledica zaključenog ugovora u vreme njegovog zaključenja bila kompromitovana zbog demencije, ali da M.Z. kao ugovarač ipak nije bila nesposobna da samostalno rasuđuje i odlučuje.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca a usvojili protivtužbeni zahtev.

Odredbom člana 195. Zakona o nasleđivanju propisano je da ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenom obliku i overen od sudije koji je dužan da pre overe pročita strankama ugovor i primaoca izdržavanja naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici (stav 1) i da je u suprotnom ugovor ništav (stav 2).

Zakonom nije predviđeno, niti dopušteno, da takvo upozorenje i ostale radnje vezane za overu ugovora o doživotnom izdržavanju umesto sudije učini neko drugo službeno lice, konkretno stručni saradnik. Ovako propisana forma zaključenja i overe ugovora o doživotnom izdržavanju je stroga i njeni nedostaci imaju za posledicu ništavost samog ugovora.

Kako je u konkretnom slučaju utvrđeno da su prilikom overe ugovora o doživotnom izdržavanju navedene odredbe Zakona o nasleđivanju prekršene, pravilno je utvrđeno da je osporeni ugovor o doživotnom izdržavanju ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo, a zatim pravilno odlučeno o zahtevima tužbe i protivtužbe.

Drugostepeni sud je u pobijanoj presudi dovoljno i prihvatljivo ocenio bitne žalbene navode tuženog-protivtužioca, pa nema potrebe za razmatranjem takvih navoda ponovljenih u reviziji. Deo navoda koji se odnosi na činjenično stanje nije mogao biti predmet posebnog razmatranja i ocene jer pobijanje utvrđenog činjeničnog stanja ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 398. stav 2. ZPP.

Zato je na osnovu člana 405. st. 1. i 2. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.