Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Marija Joksović i Zoran Banić, advokati iz ..., protiv tužene „Societe generale banka Srbija“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja delimične ništavosti, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1370/18 od 14.11.2018. godine, u sednici održanoj 18.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1370/18 od 14.11.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1370/18 od 14.11.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli, P 383/18 od 18.09.2018. godine, usvojen je tužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je ništava odredba člana 2. tačka 1. podtačka 5. Ugovora o kreditu za izmirivanje ranije preuzetih obaveza (refinansiranje) br. .., kao i odredba člana 2. tačka 1. podtačka 4. Ugovora o gotovinskom kreditu br. .., pa je tužena obavezana da tužiocu plati 8.850,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 22.10.2017. godine do isplate i 5.900,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 29.07.2016. godine do isplate. Istom presudom obavezana je tužena da tužiocu naknadi i troškove parničnog postupka od 68.290,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1370/18 od 14.11.2018. godine, žalba tužioca je delimično usvojena pa je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je tužena obavezana da tužiocu pored iznosa od 68.290,00 dinara plati još 6.000,00 dinara, pod uslovima i na način kako je to određeno prvostepenom odlukom, dok je u preostalom usvajajućem, a nepreinačenom delu i delu odluke o troškovima postupka žalbe stranaka odbijene i prvostepena presuda potvrđena, a odbijen je i zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, s obzirom da banka ima pravo na naknadu troškova obrade kredita, ali je u konkretnom slučaju tužbeni zahtev usvojen jer tužena nije dokazala koji su to stvarni troškovi i na šta se odnose troškovi obrade kredita koji su tužiocu naplaćeni. Tužena uz reviziju nije dostavila pravnosnažne sudske odluke kojima je na drugačiji način odlučeno o istovetnom tužbenom zahtevu sa istovetnim činjeničnim stanjem, pri čemu treba imati u vidu da i eventualno drugačija odluka ne znači nužno i izraženo drugačije pravno shvatanje, s obzirom da odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanje sudske prakse ili novo tumačenje prava, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora i isplate, podneta je 07.02.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 14.750,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 3.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić