Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca Z.A. i R.A., oba iz P., čiji je zajednički punomoćnik S.M., advokat iz P., protiv tuženog M.R. iz L., čiji je punomoćnik M.D., advokat iz U., radi ponavljanja postupka, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Užicu Gž 1345/15 od 28.12.2015. godine, u sednici održanoj 30.05.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Užicu Gž 1345/15 od 28.12.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Užicu Gž1 1345/15 od 28.12.2015. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Požegi P 4182/11 od 21.10.2015. godine, kojim je odbijen predlog tuženog za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Osnovnog suda u Požegi P 4182/11 od 15.05.2012. godine i obavezan tuženi da tužiocima naknadi troškove postupka od 36.000,00 dinara.

Protiv rešenja drugostepenog suda, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 399. u vezi člana 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.125/04 i 111/09, koji zakon se primenjuje na osnovu člana 506. ZPP – “Sl. glasnik RS“ br.72/11), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni povrede iz tačke 4. istog stava, s obzirom da su, na osnovu člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08, … 106/15), viši sudovi stvarno nadležni da odlučuju o žalbama protiv rešenja prvostepenog suda donetih u građanskopravnim sporovima.

Predlogom tuženog traži se ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Osnovnog suda u Požegi P 4182/11 od 15.05.2012. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da ukloni privremeni objekat sa parcele bliže određene navedenom presudom i istu preda tužiocima u državinu.

Tuženi je podneskom od 27.11.2014. godine, stavio predlog za ponavljanje navedenog pravnosnažno okončanog postupka, primenom člana 422. stav 1. tačka 9. ZPP (pogrešno se pozivajući na odredbu člana 426. stav 1. tačka 10. ZPP - „Sl.glasnik RS“ br.72/11). U predlogu je istakao da nije pasivno legitimisan za izvršenje činidbe na koju je obavezan, te da je došao u posed tehničkog izveštaja sudskog veštaka, sačinjenog 03.11.2014. godine, koji da je bio upotrebljen u pravnosnažno okončanom postupku, za njega je mogla biti doneta povoljnija odluka.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno odbili predlog tuženog, nalazeći da nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka.

Naime, odredbom člana 422. stav 1. tačka 9. ZPP propisano je da se pravnosnažno završeni postupak, na predlog stranke može ponoviti, ako stranka sazna za nove činjenice, ili nađe, odnosno stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze, na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka, da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku.

Dakle, uslov za ponavljanje pravnosnažno završenog postupka, primenom navedene odredbe je isticanje samo onih činjenica za koje stranka nije znala ili nije mogla da ih upotrebi do donošenja pravnosnažne sudske odluke, kojima je u toj fazi postupka mogla potkrepiti svoje navode, a koje su mogli uticati na povoljniju odluku po stranku, da su bile upotrebljene u ranijem postupku. Međutim, to dalje znači i da to mogu biti samo one činjenice koje nisu isticane u ranijem postupku i da se radi o činjenicama ili dokazima koji su postojali do momenta pravnosnažnog okončanja postupka, ali stranka za njih nije znala ili nije mogla da ih upotrebi.

U konkretnom slučaju, radi donošenja odluke o tužbenom zahtevu u predmetu čije se ponavljanje traži, sudovi su cenili i pasivnu legitimaciju tuženog, jer nedostatak pasivne legitimacije (tuženog) – tužbeni zahtev čini neosnovanim (dok je navedenom presudom tužbeni zahtev usvojen), pa ponovno isticanje ovog prigovora ne predstavlja novu činjenicu koja bi mogla predstavljati osnov za ponavljanje postupka. Sudovi pravilno nalaze i da tehnički izveštaj sudskog veštaka, sačinjen 03.11.2014. godine, ne predstavlja novi dokaz u smislu navedene zakonske odredbe, s obzirom da se radi o izveštaju – koji je sačinjen nakon pravnosnažnog okončanja postupka čije se ponavljanje traži, a pri tom se radi i o dokazu pribavljenom po zahtevu punomoćnika tuženog, pa je on izvođenje ovog dokaza, odnosno pribavljanje takvog izveštaja mogao predložiti i do okončanja postupka – zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom.

Imajući ovo u vidu, odnosno da tuženi u predlogu ističe prigovor nedostatka pasivne legitimacije i dostavlja dokaz koji je mogao pribaviti ili predložiti njegovo izvođenje u dokaznom postupku pred prvostepenim sudom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da se ne radi o dokazu koji može predstavljati razlog za ponavljanje postupka, u smislu člana 422. stav 1. tačka 9. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 405. stav 1 u vezi člana 412. stav 5. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.