Protiv navedene drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe nisu učinjene ni bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Višeg suda u Čačku P2 21/12 od 28.03.2013. godine, utvrđeno je da je tuženi prirodni otac maloletnog tužioca. Maloletni tužilac je rođen ... godine i često boluje od bronhitisa, jer mu je imunološki sistem nezreo, što nije neuobičajeno za dete njegovog uzrasta. Prema nalazu veštaka ekonomske struke, za neophodne potrebe maloletnog tužioca potrebno je izdvojiti mesečno 21.500,00 dinara i to za hranu i bezalkoholna pića 9.000,00 dinara, za odeću i obuću 1.100,00 dinara, za naknadu troškova stanovanja, vodu i struju 6.200,00 dinara, za nameštaj i opremanje domaćinstva 1.000,00 dinara, za zdravstvo 2.000,00 dinara i za prevoz 1.500,00 dinara. Majka maloletnog tužioca je mlada osoba, zdrava i radno sposobna, ali je nezaposlena i prijavljena Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Ne poseduje nikakvu imovinu i nije korisnik novčane naknade, a ostvarila je pravo na dečiji dodatak za maloletnog tužioca u iznosu od 3.400,00 dinara mesečno. Sa maloletnim tužiocem živi u zakupljenom stanu, za koji plaća zakupninu od 90 evra mesečno i snosi ostale troškove stanovanja u iznosu do 10.000,00 dinara mesečno. Međutim, majci u izdržavanju deteta pomažu njeni roditelji, kako novčano, tako i u pogledu ishrane. Tuženi je zaposlen u Zdravstvenom centru „...“ u ..., kao ..., sa mesečnom zaradom u iznosu od 104.000,00 dinara, a dodatno se angažuje kao predavač u Srednjoj medicinskoj školi u ... i po tom osnovu prima naknadu u iznosu od 9.480,00 dinara mesečno. Otplaćuje potrošački kredit sa petogodišnjem rokom otplate, čija je mesečna rata 12.660,00 dinara. Tuženi, pored maloletnog tužioca, ima još petoro dece, od kojih ima zakonsku obavezu izdržavanja, utvrđenu pravnosnažnom presudom, prema troje dece i to prema ćerki GG koja ima ... godinu i nalazi se na redovnom školovanju, za čije izdržavanje plaća 20.000,00 dinara mesečno; prema maloletnoj DD koja ima ... godina i maloletnom ĐĐ koji ima ... godina, a kojima na ime izdržavanja plaća po 12.000,00 dinara mesečno, odnosno ukupno 44.000,00 dinara mesečno. Najstarija tuženikova ćerka EE ima ... godina i udata je, a sin ŽŽ ima ... godina, završio je školovanje i nezaposlen je. Tuženi je stambeno obezbeđen i stanuje u zasebnoj stambenoj jedinici površine između 70 i 80 kvadratnih metara, koja se nalazi u kući koju je sa bratom nasledio od roditelja. Tuženi je zdrav i radno sposoban.

Iz spisa proizilazi da je u toku ovog postupka, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Čačku 5P 1102/13 od 04.04.2014. godine, tuženi obavezan da doprinosi izdržavanju maloletnog tužioca sa po 10.000,00 dinara mesečno, počev od ... godine kao dana rođenja deteta, pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, s tim da mesečne rate plaća do desetog u mesecu za tekući mesec, a zaostale rate u roku od 15 dana od prijema presude, zakonskoj zastupnici - majci BB.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak iznet u pobijanoj presudi da je tužbeni zahtev kojim je maloletni tužilac tražio da se tuženi obaveže da na ime doprinosa za njegovo izdržavanje plaća mesečno po 15% svojih redovnih mesečnih primanja, umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, počev od 16.05.2013. godine, pa ubuduće, neosnovan. Naime, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, za izdržavanje maloletnog tužioca dovoljan je iznos od 15.000,00 dinara mesečno, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, odnosno životni standard oba roditelja, kao i uzrast deteta, koje inače ima uobičajene razvojne potrebe. Činjenica je da je majka maloletnog tužioca nezaposlena. Međutim, maloletni tužilac ne može biti u povoljnijem položaju u odnosu na ostalu decu tuženog prema kojima on takođe ima obavezu zakonskog izdržavanja, a pri tom su to deca koja su starija od maloletnog tužioca i čije su potrebe veće u odnosu na potrebe deteta predškolskog uzrasta. Stoga je pravilan zaključak iznet u pobijanoj presudi da tuženi treba da doprinosi izdržavanju maloletnog tužioca sa iznosom od 10.000,00 dinara mesečno, dok će ostala novčana sredstva potrebna za njegovo izdržavanje obezbediti majka, a delom će se ta sredstva obezbediti iz dečijeg dodatka.

Odredbom člana 160. Porodičnog zakona, propisano je, u prvom stavu, da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. U drugom stavu ovog člana je propisano da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. U trećem stavu istog člana je propisano da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. U četvrtom stavu ovog člana je propisano da minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju, periodično utvrđuje Ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom.

Iz iznetog proizilazi da je pobijana odluka doneta u skladu sa citiranim odredbama iz člana 160. Porodičnog zakona, da je pritom vođeno računa o minimalnoj sumi izdržavanja iz člana 160. stav 4. istog zakona, kao i da je visina izdržavanja određena u svemu u skladu sa odredbama člana 160. – 162. Porodičnog zakona.

S obzirom da je u ovom parničnom postupku, pravilno utvrđena visina doprinosa za izdržavanje maloletnog tužioca i to tako da teče od njegovog rođenja, presudom koja je postala pravnosnažna, revizijski navodi kojima se ističe suprotno, nisu osnovani.

Na osnovu člana 414. ZPP doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić