Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7652/2022
22.09.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Biserke Živanović i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Petar Lukačević, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Zorica Nešković, advokat iz ..., radi naknade, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 3200/2021 od 28.12.2021. godine, u sednici održanoj 22.09.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 3200/2021 od 28.12.2021. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 3200/2021 od 28.12.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P 628/21 od 30.08.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade za davanje i usluge koje je sada pok. VV, bivša iz ..., primila od tužilje po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, koji je overen pred Opštinskim sudom u Ivanjici pod Ov. br. ../97 od 15.05.1997. godin isplati 239.985,51 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od 24.02.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj isplati troškove spora od 130.951,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Višeg suda u Čačku Gž 3200/2021 od 28.12.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite je isplata tužilji naknade za dato izdržavanje po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, a pobijanom pravnosnažnom odlukom odlučeno je odbijanjem tužbenog zahteva. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužilje ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili potrebe novog tumačenje prava, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava – Zakona o nasleđivanju i Zakona o obligacionim odnosima, koja je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Osim toga, tužilja u reviziji nije pružila dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju, i suprotnom presuđenju sudova.

Iz tog razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužbu u ovoj pravnoj stavri tužilja je podnela 03.12.2001. godine, a vrednost predmeta spora je 239.985,51 dinar.

Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, iz čega sledi da revizija tužene nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.