Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi BB je blagovremeno izjavio reviziju, budući da je rešenjem Osnovnog suda u Pančevu P 423/18 od 02.09.2021. godine primenom članova 109. i 110. ZPP dozvoljeno vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za podnošenje revizije iz opravdanih razloga. Revizijom se pobija drugostepena presuda u preinačujućem i ukidajućem delu (u pogledu odluke o povlačenju tužbe), zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o istoj odluči u skladu sa odredbom člana 407. i 404. ZPP..

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je u odnosu na preinačujući deo odluke revizija dozvoljena na osnovu članova 403. stav 2. tačka 2. ZPP i da je osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhvni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. GG, otac parničnih stranaka, ugovorom o poklonu overenim pred Osnovnim sudom u Pančevu Ov 3401/13 od 22.08.2013. godine je poklonio nepokretnosti iz lista nepokretnosti .. KO ... ovde tuženom sinu BB, uz pravo doživotnog plodouživanja na istim nepkretnostima. Majka parničnih stranaka, a supruga pok. GG, DD preminula je ...2006.godine, iza koje je pokrenut ostavinski postupak, prekinut rešenjem Osnovnog suda u Pančevu O 164/13 od 26.04.2013. godine, a naslednici ćerka ovde tužilja AA i sin VV upućeni da pokrenu parnični postupak protiv naslednika GG (supruga DD) radi utvrđenja da je pok. DD po osnovu sticanja u bračnoj zajednici stekla pravo svojine na ½ dela nepokretnosti iz LN .. KO ... i tamo pobrojanim pokretnim stvarima. U skladu sa tim rešenjem AA i VV, kao tužioci, podneli su tužbu 03.06.2013. godine zavedenu tada pod brojim P 1422/13 kasnije P 48/16 protiv GG koji je u toku te parnice preminuo, ...2016. godine. Na raspravnom zapisniku od 06.09.2016. godine doneto je rešenje da se tužba u toj parnici smatra povučenom. Rešenjem Osnovnog suda u Pančevu O 826/16 od 03.10.2016. godine raspravljena je zaostavština pok. GG koja se sastoji od pokretnih stvari i novčanih sredstava, a kao naslednici oglašeni su ćerka AA i sinovi BB i VV, svi sa po 1/3 udela. Roditelji parničnih stranaka bili su u braku od 1946. godine do 2006. godine. Otac GG bavio se poljoprivredom, a majka DD je u tim poslovima pomagala, pored vođenja domaćinstva i brige o deci. Ugovorom o kupoprodaji od 09.07.1966. godine GG je kao kupac stekao nepokretnost upisanu u gruntovnom ulošku KO ... br. .. top.br. .. kuća br. .. zajedno sa svim sporednim zgradama i dvorištem od 13 ara i 59 m2, sa ugovorenim pravom doživotnog plodouživanja na toj nepokretnost u korist njegovih roditelja, s tim što je prethodno prodao kuću u kojoj su živeli i koju je dobio kolonizacijom, a zatim je na kupljenom placu sazidana i nova porodična stambena zgrada koje radove su finansirali i u istim učestvovali i pok. GG i pok. DD. U toku 1972. godine stečene su i parcele br. .. i .. KO ... po osnovu arondacije i zamene sa korisnikom PIK Tamiš Pančevo.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužilja neosnovno zahteva poništaj predmetnog ugovora o poklonu u delu koji se odnosi na kat.parcele br. .., .. i .. upisane u list nepokretnosti br. .. KO ... . Ceneći kao prethodno pitanje sticanje imovine u bračnoj zajednici roditelja parničnih stgranaka sada pok. GG i pok. DD, ocenio je da kat.parcele br. .. i .. predstavljaju posebnu imovinu pok. GG sa kojima je on mogao da raspolaže, zbog čega je neosnovan zahtev za poništaj ugovora o poklonu u delu koji se odnosi na raspolaganje ovim katastarskim parcelama, te da postoji doprinos pok. DD u sticanju kat.parcele br. .. ukupne površine 1359 m2, stare i novosazidane porodične stambene zgrade i zemljišta koje se na njoj nalaze, radom u zajedničkom domaćinstvu čime je podjednako doprinosila u sticanju prihoda za kupovinu te parcele, zbog čega je zaključio da je u odnosu na ovu nepokretnost sa kojom pok. GG nije mogao da raspolaže u delu preko ½ , predmetni ugovor o poklonu ništav. Međutim, kako je tužilja tužbom zahtevala poništaj pravnog posla, to je imajući u vidu ograničenje iz odredbe člana 3. stav 1. ZPP, prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev i u tom delu, primenom člana 202. ZPP, utvrdio povlačenje tužbe protiv VV, budući da je tužilja podneskom od 20.11.2018. godine (kojim precizira tužbeni zahtev) kao tuženog označila samo BB, kao jednu od ugovornih strana iz spornog ugovora o poklonu.

Drugostepeni sud je ukinuo rešenje o povlačenju tužbe u odnosu na VV, s obzirom na to da je on u svojstvu tuženog stupio na mesto prvobitno tuženog sada pok. GG (njegovog oca), kao njegov zakonski naslednik po pravnoj sukcesiji kojoj se nije mogao protiviti, ocenivši da nisu ispunjeni uslovi iz člana 202 ZPP jer tužilja nije izričito izjavila da povlači tužbu, niti se tuženi VV o povlačenju tužbe izjašnjavao. Prvostepenu presudu je delimično preinačio primenom člana 103. stav 1. ZOO, utvrdivši da je predmetni ugovor o poklonu ništav u delu koji se odnosi na ½ parcele br. .. KO ..., zaključivši da sada pok. GG nije mogao da raspolaže sa tim udelom jer nije bio isključivi vlasnik te parcele, budući da je istu stekao zajedničkom radom u bračnoj zajednici sa suprugom pok. DD. Pri tom je drugostepeni sud imao u vidu da je sud vezan činjeničnim navodima tužbe, ali ne i pravnim osnovom, pa kako je u konkretom slučaju tužilja isticala razloge apsolutne ništavost predmetnog ugovora, o kojim činjenicama se raspravljalo u prvostepenom postupku to je utvrdio delimičnu ništavost navedenog ugovora, bez obzira na formalno postavljen zahtev. Zbog toga nije prihvatio stanovište prvostepenog suda da je mogao odlučivati samo u granicama postavljenog zahteva, s obzirom na to da se radi o „preteranom formalizmu“. U preostalom delu drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presuda za poništaj ugovora o poklonu u odnosu na parcele br. .. i .. KO ... koje su predmet tog ugovora, nalazeći da je pravilan zaključak prvostepenog suda da su te parcele posebna imovima sada pok. GG sa kojima je mogao da raspoleže, zbog čega u tom delu ugovor nije ništav jer nije protivan zakonu i prinudnim propisima.

Zaključak i pravno stanovište drugostepenog suda u pobijanom preinačujućem delu odluke ne može se prihvatiti. Po oceni Vrhovnog suda osnovano se izjavljenom revizojom ukazuje da je drugostepena odluka doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

U konkretnom slučaju predmet spora je poništaj ugovora o poklonu od 15.08.2013. godine overenog pred Osnovnim sudom u Pančevu Ov3 3401/2013 od 22.08.2013. godine, zaključenog između sada pok. GG, kao poklonodavca i BB, kao poklonoprimca. Tužbeni zahtev je zasnovan na činjeničnim navodima da nepokretnosti koje su predmet tog ugovora predstavljaju zajedničku imovinu supružnika pok. GG i pok. DD, roditelja parničnih stranaka, stečenu radom u bračnoj zajednici (prethodno pravno pitanje), zbog čega otac stranaka, kao poklonodavac, nije mogao da spornim ugovorom u celosti raspolaže tom imovinom.

Rešenjem suda od 13.10.2016. godine utvrđen je prekid postupka u ovoj parnici zbog smrti tuženog GG. Podneskom tužilje od 29.03.2017. godine i 27.04.2017. godine predložen je nastavak parnice između tužilje i tuženog BB (podnesci nisu sadržali i predlog da sud pozove naslednike da preuzmu postupak). Po nalogu suda od 12.05.2017. godine, a radi odlučivanja o podnetom predlogu u smislu člana 225. stav 1. ZPP, tužilja je dostavila rešenje o nasleđivanju pok. GG O. Br. 826/2016 od 03.10.2016. godine i dopunsko rešenje od 21.04.2017. godine kojim su za zakonske naslednike oglašeni tuženi BB (sin), tužilja AA (ćerka) i VV (sin), svako na po 1/3 dela zaostavštine. Rešenjem suda od P 1356/16 od 16.06.2017. godine nastavljen je postupak u ovoj parnici i istovremeno je pozvan VV da preuzme postupak kao tuženi u ovoj parnici. Prema iznetim navodima na ročištu održanom 14.09.2017. godine, u podnesku od 31.10.2017. godine (žalba protiv prethodno donete prvostepene presude u ovoj pravnoj stvari P 929/17 od 14.09.2017. godine), kao i na ročištu od 13.09.2018. godine, tužilja se izjasnila da ni u tužbi niti tokom postupka kao tuženi nije označen VV i da je jedini tuženi u ovom sporu BB. Takođe, na ročištu od 25.10.2018. godine, a zatim i na ročištu od 25.10.2018. godine najpre tuženi BB, a zatim i tužilja, predložili su da se izvede dokaz saslušanjem VV u svojstvu svedoka.

Tužilja je u podnesku od 21.11.2018. godine kojim je konačno opredelila tužbeni zahtev, kao tuženog označila samo BB, sa zahtevom da se poništi predmetni ugovor o poklonu u delu koji se odnosi na parcele .., .. i KO ... .

Osim toga, prema odredbi člana 211. ZPP nužno suparničarstvo postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalno-pravnog odnosa (stav prvi), te ukoliko nisu obuhvaćena tužbom kao stranke, sud će odbiti tužbeni zahtev kao neosnovan (stav drugi), a o nužnom suparničarstvu sud vodi računa po službenoj dužnosti (stav treći). S tim u vezi, pravilno je stanovište nižestepenih sudova da u slučaju smrti stranke, primenom člana 225. stav 1. ZPP svi zakonski naslednici kao univerzalni sukcesori moraju biti obuhvaćeni procesnom zajednicom nužnih jedinstvanih suparničara. U tom situaciji, naslednik kada ga sud pozove na predlog suprotne strane da preuzme postupak, ne može se protiviti procesnoj sukcesiji, odnosno odbiti da stupi u parnicu.

Tužilja je preko punomoćnika advokata podnela tužbu sa zahtevom da se poništi sporni ugovor o poklonu, koja predstavlja sankciju za rušljive pravne poslove (relativne ništavosti), dok činjenice i predloženi dokazi na kojima zasniva tužbeni zahtev ukazuju na postojanje razloga apsolutne ništavosti. Suprotstavljenost između navoda tužbe i petituma tužbe u predmetnom sporu nesumnjivo postoji. Ugovor je apsolutno ništav, ukoliko je protivan prinudnim propisima, moralu ili javnom poretku. Na apsolutnu ništavost sud pazi po službenoj dužnosti, a na ovaj nedostatak se može pozvati i svako zainteresovano lice. Pravo na isticanje ništavosti se na gasi. Apsolutno ništavi ugovori ne proizvode pravno dejstvo (član 103.-110.ZOO). Rušljivi ugovori proizvode pravna dejstva, ali se mogu poništiti u zakonom propisanom roku. Stoga se presudom, koja se donosi po tužbi za poništaj ugovora iz razloga relativne ništavosti izriče poništaj ugovora, što znači da ona ima konstitutivno dejstvo. Nasuprot njoj, presuda koja se donosi po tužbi za utvrđenje da je ugovor ništav iz razloga apsolutne ništavosti, ima deklaratornu prirodu, što sve ukazuje na različite pravne posledice, usled čega zahtev za poništaj ugovora sa materijalnopravnog stanovišta ne obuhvata, niti sadrži i zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora. Sledom iznetog, stanovište drugostepenog suda da to što je tužilac naveo činjenice i dokaze u prilog apsolutne ništavosti, a petitum usmerio na rušljivost, predstavlja samo grešku u označavanju pravnog osnova tužbe, ne može se prihvatiti.

Materijalno-pravno ovlašćenje postupajućeg suda je da po službenoj dužnosti pazi na ništavost ugovora, ali je za to potrebno i procesno-pravno ovlašćenje, budući da sud odlučuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku, u smislu člana 3. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, zbog pogrešne primene materijalnog prava pobijana odluka u preinačujućem delu je ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tužilje. U ponovnom postupku drugostepeni sud će raspraviti i oceniti da li u konkretnom slučaju postoji potpuna pasivna legitimacija ili se radi o nepotpunoj procesnoj zajednici nužnih jedinstvenih suparničara, nakon čega će imajući u vidu iznete primedbe doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka po žalbi, jer zavisi od ishoda postupka po žalbi.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u odnosu na ukidajući deo pobijane odluke, Vrhovni sud je primenom člana 404. stav 2, u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23) ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Revizijom se pobija rešenje sadržano u stavu trećem izreke pobijane presude kojim je ukinuto rešenje prvostepenog suda iz stava prvog izreke prvostepene presude kojim je utvrđeno da je tužba protiv tuženog VV povučena, a o čemu je drugostepeni sud odlučio uz primenu procesnog pravila iz člana 374. stav 1, u vezi sa članom 202. ZPP. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju po pitanju povlačenja tužbe ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana ili od opšteg interesa, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, jer je reč o procesnim odredbama Zakona o parničnom postupku, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog BB kao izuzetno dozvoljenoj.

Iz navedenih razloga, Vrhvni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 420. stav 1. ZPP stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepenog rešenja kojim je ukinuto rešenje prvostepenog suda o povlačenju tužbe protiv tuženog VV, dakle protiv rešenja kojim postupak nije pravnosnažno okončan, to revizija nije dozvoljena.

Takođe, nema mesta ni primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka, što znači meritorno okončanje spora (odlučivanje o tužbenom zahtevu). Kako je drugostepeni sud ukinuo odluku prvostepenog suda o povlačenju tužbe, a po vrsti odluke to je učinjeno rešenjem, u tim slučajevima dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbama člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP, jer se o reviziji odlučuje primenom člana 420. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke na osnovu člana 413, u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić