Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju sa blagovremenom dopunom revizije, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14) i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je kao supruga pok. VV prvnosnažnim rešenjem ostavinskog suda oglašena za naslednika njegove zaostavštine, pored ostalog i potraživanja po osnovu predmetnog ugovora o zajmu overenog u Prvom opštinskom sudu u Beogradu pod Ov 5553/2003 od 25.11.2003. godine sa aneksima tog ugovora koji su zaključeni 29.12.2003. i 29.08.2005. godine. Ugovor o zajmu je zaključen između supruga tužilje, kao zajmodavca i tuženog, kao zajmoprimca za iznos od 1.600.000 USD bez kamate, s tim da će se iznos zajma isplatiti od strane zajmodavca sukcesivno u više tranši, uz obavezu zajmoprimca da navedeni iznos vrati u roku od sedam godina od dana prijema zajma. Ugovorom je zasnovano založno pravo prvenstvenog reda naplate u korist zajmodavca, kao zalogoprimca na hartijama od vrednosti – redovnim akcijama emitenta Fabrike brusnih ploča, mašina i livnice čelika „Mačkatica“ AD Surdulica, čiji je zajmoprimac (ovde tuženi) bio vlasnik i to na 4.453 akcije, emitovanih u prvom krugu svojinske transformacije po odluci emitenta od 31.07.1998. godine, pojedinačne nominalne vrednosti od po 1.000,00 dinara, a ukupne od 4.453.000,00 dinara i koje nose učešće u visini od 10% ukupnog kapitala emitenta. Pored toga tuženi je kao zajmoprimac na zajmodavca cedirao sva prava na dividende iz založenih akcija počev od 2004. godine, a za vreme trajanja zaloge. Ugovoreno je da po isteku roka za vraćanje zajma zajmodavac ima pravo izbora, da na ime duga uzme u svojinu založene akcije srazmerno iznosu dospelog duga u odnosu na sporazumno utvrđenu realnu vrednost za ukupno 4.453 akcije od 1.600.000 USD ili da svoje potraživanje namiri prodajom založene nepokretnosti jemca – platca. Aneksom ugovora izmenjena je odredba osnovnog ugovora u pogledu roka isplate prve tranše zajma od 960.000 USD i fiksnog roka do 31.12.2003. godine, tako što je ugovoreno da će zajmodavac na ime prve tranše isplatiti iznos od 800.000 USD u odgovarajućoj protivvrednosti u evrima do 15.05.2004. godine. Zatim je aneksom konstatovano da je zajmodavac u periodu od 21.01.2004. do 14.05.2004. godine isplatio zajmoprimcu ukupan iznos od 800.000 USD prenosom deviznih sredstava na lični račun zajmoprimca kod AIK banke AD Niš u četiri tranše. Ugovoreno je da se umanji iznos odobrenog zajma i to tako što se druga tranša zajma utvrđuje u ukupnom iznosu od 330.000 USD, pa je sada ukupan iznos odobrenog zajma 1.130.000 USD. Iz potvrde o uplati i naloga o prenosu novca (po nalogu pok. VV) na privatni devizni račun tuženog kod AIK Banke na osnovu ugovora o zajmu uplaćeni su sledeći novčani iznosi: 250.000 USD dana 21.01.2004. godine, 230.000 USD dana 27.01.2004. godine, 220.000 USD dana 30.01.2004. godine i 100.000 USD dana 14.05.2004. godine. Na osnovu potvrde potpisane od strane tuženog i pok. VV utvrđeno je da je 03.09.2005. godine u Španiji, VV kao zajmodavac isplatio tuženom kao zajmoprimcu iznos od 275.000 evra u efektivnoj valuti na ime isplate druge tranše zajma u vrednosti od 330.000 USD po ugovoru o zajmu i njegovim aneksima. Tuženi je VV predao svojih 4.453 akcije Preduzeća „Mačkatica“ AD u zalogu, predajom blanketa te je po osnovu tih akcija VV učestvovao u poslovanju preduzeća i ugovaranju poslova koji bi trebalo da donosu veliku dobit. Iz potvrde o izvršenim transakcijama na dan 30.04.2004. godine AIK Banke utvrđeno je da je toga dana tuženi prodao banci 205.967 USD sa svog deviznog računa kod te banke, a iznosom od 12.200.676,88 dinara isplatio je obavezu AD „Mačkatica“ Surdulica po partiji kredita .. . Iz potvrde o izvršenim transakcijama na dan 31.05.2004. godine AIK Banke utvrđeno je da je toga dana tuženi prodao AIK Banci 144.041 USD sa svog deviznog računa kod banke a iznosom od 8.331.982,16 dinara isplatio obavezu AD „Mačkatica“ Surdulica po partiji kredita .. . Dopisima od 10.03.2011, 13.10.2011, i 18.04.2012. godine VV je od tuženog zahtevao vraćanje zajma najkasnije do 30.04.2012. godine. Prvostepeni sud je ocenio da dokazi u vezi kupovine stana i garažnog mesta od strane tuženog i njegove supruge u Španiji nisu od uticaja na drugačiju odluku imajući u vidu da tužilja nije dokazala povezanost navedene kupovine i ugovornog odnosa sa njenim prvnim prethodnikom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da između tuženog, kao zajmoprimca i sada pok. VV, kao zajmodavca nije postojao ugovorni odnos zajma između fizičkih lica, već je suština ugovornog odnosa bila ulaganje u poslovanje Privrednog društva „Mačkatica“ DOO Surdulica. Navedeni zaključak, da se nije radilo o zajmu, već o kupovini akcija tog Privrednog društva ili investiciji zajmodavca u tu firmu ili pozajmici firmi „Mačkatica“ preko tuženog, zasnovan je na oceni iskaza svih saslušanih svedoka i tuženog kao parnične stranke. Kako u konkretnom slučaju nije zaključen ugovor o zajmu između fizičkih lica, tuženi nije u obavezi da tužilji isplati traženi novčani iznos na osnovu članova 557. i 562. ZOO, zbog čega je tužbeni zahtev odbijen.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da je prvostepeni sud na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno zaključio da je predmetni ugovor o zajmu sa aneksima prividan pravni posao, pa na osnovu člana 66. stav 1. ZOO, takav ugovor nema dejstva među ugovornim stranama. Po oceni drugostepenog suda drugi ugovor koji je prikriven ugovorom od zajmu (disimulovani pravni posao) predstavlja ugovor o prometu akcija van berze koji u vreme zaključenja ugovora nije bio zakonit pravni posao po odredbama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata („Službeni glasnik RS“ broj 57/03 od 03.05.2003. godine), niti u vreme presuđenja po Zakonu o tržištu kapitala koji je važio u vreme donošenja prvostepene presude („Službeni glasnik RS“ broj 31/11, 112/15 i 108/16). Zato je tuženi u obavezi da vrati primljeni novčani iznos sa kamatom, s obzirom da je novac primio po osnovu ništavog pravnog posla. Pored toga, drugostepeni sud je zaključio da novčani iznos koji je isplaćen na ime druge tranše dana 03.09.2005. godine u iznosu od 275.000 Evra (prema srednjim kursevima Narodne banke Srbije za evro i dolar), odgovara traženom novčanom iznosu od 330.000 USD.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tuženog osporava pobijana presuda ukazivanjem da je drugostepeni sud preinačavajući prvostepenu presudu izvršio ocenu dokaza na drugačiji način i utvrdio bitne činjenice o pravnoj prirodi disimulovanog pravnog posla koji je prikriven ugovorom o zajmu. Naime, prvostepeni sud je ocenom izvedenih dokaza zaključio da između tuženog, kao zajmoprimca i sada pok. VV, kao zajmodavca nije postojao ugovorni odnos zajma između fizičkih lica, već je suština ugovornog odnosa bila ulaganje u poslovanje Privrednog društva „Mačkatica“ DOO Surdulica. Drugostepeni sud, prihvatajući stanovište prvostepenog suda da je ugovor o zajmu prividan pravni posao, zaključuje da isti prikriva ugovor o prodaji akcija van berze (disimulovani pravni posao) koji ne ispunjava uslove punovažnosti ni u vreme zaključenja ugovora niti u vreme presuđenja. Prvostepeni sud na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nije utvrdio pravnu prirodu prikrivenog pravnog posla, već je navedeni zaključak, da se nije radilo o zajmu, već o kupovini akcija tog Privrednog društva ili investiciji zajmodavca u tu firmu ili pozajmici firmi „Mačkatica“ preko tuženog, zasnovao na oceni iskaza svih saslušanih svedoka i tuženog kao parnične stranke. Sledom toga se činjenično stanje nižestepenih odluka razlikuje u pogledu bitnih činjenica od kojih zavisi zaključak o pravoj volji ugovarača i prirodi pravnog posla koji prikriva ugovor o zajmu. Drugostepeni sud nije mogao bez otvaranja rasprave da na drugačiji način izvrši ocenu dokaza i utvrdi činjenično stanje na osnovu koga je odlučio o osnovanosti tužbenog zahteva preinačenjem odluke. Da bi preinačio prvostepenu presudu, drugostepenom sudu ako ne prihvati ocenu dokaza izvršenu od strane prvostepenog suda, stoji na raspolaganju mogućnost da sam održi raspravu i ponovi već izvedene dokaze, što u ovom slučaju nije učinio, pa je na taj način učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi člana 394. tačka 4. i 383. stav 3. i 4. ZPP (predstavlja revizijski razlog iz člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP). Osim toga, pravilna primena materijalnog prava u pogledu punovažnosti prikrivenog pravnog posla zavisila je i od utvrđenja bitnih činjenica o vremenu kada je eventualno izvršen prenos akcija, kao hartija od vrednosti. Za prenos akcija kao hartija od vrednosti u principu važe pravila za prenos hartija od vrednosti, a u vreme zaključenja ugovora na snazi je bio Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Službeni list SRJ", br. 65/2002, "Službeni glasnik RS", br. 57/2003), koji je u prelaznim i završnim odredbama (član 260.) propisao da će se Centralni registar hartija od vrednosti, u skladu sa ovim zakonom, osnovati kao akcionarsko društvo do 1. januara 2004. godine i da će do osnivanja Centralnog registra hartija od vrednosti, sve poslove u vezi sa registracijom, deponovanjem, kliringom i saldiranjem hartija od vrednosti propisane ovim zakonom obavljati Narodna banka Jugoslavije. Sledom navedenog izostalo je utvrđenje svih bitnih činjenica od kojih zavisi zaključak o pravoj volji ugovarača i punovažnosti ugovora koji je prikriven ugovorom od zajmu (disimulovani pravni posao). Zato je drugostepena presuda morala biti ukinuta, kao i odluka o troškovima postupka koja zavisi od konačnog uspeha stranaka u sporu.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti nedostatke na koje je ukazano i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Na osnovu članova 415. stav 1. i 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić