.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 767/2020
08.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stanoje Filipović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., radi duga i utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3633/19 od 02.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 08.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca AA iz ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3633/19 od 02.10.2019. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca AA iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3633/19 od 02.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 1255/15 od 15.04.2019. godine, stavom 1.izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu plati – vrati zajam u iznosu od 7.000 DM (7.000 nemačkih maraka) po ručno pisanoj priznanici – ugovoru o zajmu od 24.01.2002. godine, sa obračunatom kamatom za period od 24.01.2002. godine do 16.10.2017. godine, uz pretvaranje nemačkih maraka u njihovu protivvrednost u evrima na dan stupanja na snagu ove evropske monetarne jedinice, u novčanoj protivvrednosti u iznosu od 5.850,35 evra, u dinarskoj protivvrednosti tog iznosa, te valute, prema stanju na dan 16.10.2017. godine, u iznosu od 696.040,71 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom na tu dinarsku protivvrednost, počev od 17.10.2017. godine, pa do isplate. Stavom 2. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu plati – vrati zajam u iznosu od 11.000 DM (11.000 nemačkih maraka) po ručno pisanoj priznanici – ugovoru o zajmu od 23.05.2002. godine, sa ugovorenom kamatom na taj iznos od 6% mesečno, za period od 23.05.2002. godine do 23.08.2002. godine, uz pretvaranje nemačkih maraka u njihovu protivvrednost u evrima na dan stupanja na snagu ove evropske monetarne jedinice, u novčanoj protivvrednosti u iznosu od 10.741,13 evra, u dinarskoj protivvrednosti tog iznosa, te valute, prema stanju na dan 16.10.2017. godine, u iznosu od 1.277.917,34 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na tu dinarsku protivvrednost, počev od 17.10.2017. godine, pa do isplate. Stavom 3. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu plati – vrati zajam u iznosu od 11.000 DM (11.000 nemačkih maraka) po ručno pisanoj priznanici – ugovoru o zajmu od 23.05.2002. godine, sa ugovorenom kamatom na taj iznos od 6% mesečno, za period od 23.05.2002. godine do 23.08.2002. godine, uz pretvaranje nemačkih maraka u njihovu protivvrednost u evrima na dan stupanja na snagu ove evropske monetarne jedinice, u novčanoj protivvrednosti u iznosu od 9.133,78 evra, u dinarskoj protivvrednosti tog iznosa, te valute, prema stanju na dan 16.10.2017. godine, u iznosu od 1.086.684,16 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na tu dinarsku protivvrednost, počev od 17.10.2017. godine, pa do isplate. Stavom 4. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je on, kao poverilac dospelog potraživanja u čijim rukama se nalazi stvar tuženog kao njegovog dužnika, poslovni prostor – objekat br. .., postojeći na k.p. br. .. KO ..., u Ul. ... (sada ulica ... br. ..), površine 67,78m2, sa pripadajućim mokrim čvorom i predprostorom u prizemlju, ima pravo zadržati tu stvar tuženog, dok mu tuženi ne isplati potraživanja utvrđeno u stavu prvom, drugom i trećem izreke presude, kao i pravo da se naplati iz vrednosti te nepokretnosti tuženog, što bi tuženi bio dužan da prizna i trpi. Stavom 5. izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 3633/19 od 02.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbio žalbu i potvrdio presudu Osnovnog suda u Loznici P 1255/15 od 15.04.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, kao izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 87/18), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji revidenta, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu citirane odredbe Zakona.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je dug, na osnovu više ugovora o zajmu, koji su između parničnih stranaka zaključivani tokom 2002. godine, a po tužbi tužioca podnetoj sudu dana 26.10.2015. godine. Revizija tužioca usmerena je na razrešenje činjeničnih pitanja o dospelosti njegovog potraživanja prema tuženom, a to nije razlog za odlučivanje o posebnoj reviziji.
Pošto u ovom slučaju nije potrebno razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni ujednačavanje sudske prakse niti novo tumačenje prava, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke ovog rešenja doneo u smislu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužilac je tužbu podneo dana 26.10.2015. godine, a vrednost predmeta spora je 9.000 evra (1.080.000,00 dinara). Podneskom od 30.04.2018. godine, tužilac je tužbu preinačio povećanjem tužbenog zahteva na iznos od ukupno 25.725,26 evra, u dinarskoj protivvrednosti.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Pošto je vrednost predmeta spora u ovom imovinsko-pravnom sporu ispod 40.000 evra, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke ovog rešenja, doneo u smislu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
