.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7680/2021
09.12.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., koju po punomoćju zastupa Mile Petković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga po punomoćju zastupa Marija Budić Trailović, advokat iz ..., radi izdržavanja, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 350/21 od 02.09.2021. godine, u sednici održanoj dana 09.12.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 350/21 od 02.09.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Boru P2 73/21 od 17.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je traženo da se tuženi obaveže da tužilji isplati iznose od po 12.000,00 dinara mesečno za period od ... godine do 19. aprila 2021. godine po osnovu sticanja bez osnova (izdatak za drugog), sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 34.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 350/21 od 02.09.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Boru P2 73/21 od 17.06.2021. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. ZPP.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova sastava ovog odgvora.
Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta primeni člana 404. ZPP, jer je revizija dozvoljena kao redovna na osnovu člana 403. stav 2. ZPP, ali da nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti primenom člana 407. stav 1. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su bile u emotivnoj vezi, a potom i u vanbračnoj zajednici od 2007. godine do februara 2008. godine koja je prestala neposredno pre rođenja zajedničke ćerke VV. Maloletna VV rođena je ... godine u ... . U matičnu knjigu rođenih nije bilo upisano ime oca. Tokom maja meseca 2021. godine tuženi je priznao maloletnu VV za svoje dete, s tim što nije doprinosio njenom izdržavanju. Tužilja je sve svoje obaveze, pa i obavezu izdržavanja prema maloletnoj ćerki savesno izvršavala, faktički se izloživši troškovima u navedenom periodu.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, zaključivši da tužbeni zahtev nije osnovan.
Prema članu 165. stav 1. Porodičnog zakona lice koje je faktički davalo izdržavanje, a nije imalo pravnu obavezu, ima pravo na naknadu za učinjeno izdržavanje od lica koje je bilo dužno da daje izdržavanje. Smisao pravila iz člana 165. stav 1. Porodičnog zakona je da se pravo na regres omogući trećem licu koje faktički plaća izdržavanje iako nema tu zakonsku obavezu, zbog čega se pravo na regres iz ove zakonske odredbe ne odnosi na roditelje. Roditelji su lica koja imaju pravnu obavezu izdržavanja prema svojoj maloletnoj deci, jer su na osnovu članova 73. i 154. stav 1. istog zakona, dužni da ih izdržavaju i ne spadaju u krug lica, koja prema navedenoj zakonskoj odredbi imaju pravo na naknadu za već dato izdržavanje, a to znači ni prema drugom roditelju koji u tome nije učestvovao ili to nije učinio u dovoljnoj meri. To znači da i u situaciji kada se radi o zahtevu za naknadu za već dato izdržavanje roditelja koji ima zakonsku obavezu izdržavanja deteta prema drugom roditelju koji u tome nije učestvovao, kao što je slučaj u konkretnom, ne postoje uslovi za dosuđenje regresnog potraživanja prema citiranoj zakonskoj odredbi.
Stoga, tužilac ne spada u krug lica koja imaju pravo na naknadu za već dato izdržavanje (pravo na regres) u smislu člana 165. stav 1. Porodičnog zakona, jer je u utuženom periodu imao pravnu obavezu izdržavanja i to na osnovu članova 68., 73. i 154. Porodičnog zakona, niti saglasno cilju zakonske odredbe to pravo može isticati prema tuženom kao drugom roditelju koji nije učestvovao u izdržavanju svog deteta.
Kako tužilac nema prava na naknadu za već dato izdržavanje (pravo na regres), prema tužiocu po osnovu pravila iz Porodičnog zakona, on to pravo ne može ostvariti ni po pravilu sticanja bez osnova (član 210. – 218. Zakona o obligacionim odnosima), jer je specijalni zakon (Porodični zakon) u potpunosti uredio ovu oblast.
Iz navedenih razloga na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci ove presude.
Primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 154. ZPP, Vrhovni kasacini sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
