Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2118/18 od 12.07.2018. godine, žalba tužilaca je odbijena, a žalba tuženog Vinarija „Zvonko Bogdan“DOO je delimično usvojena i delimično odbijena, te navedena prvostepena presuda potvrđena u stavovima prvom, drugom, četvrtom, petom, sedmom i desetom izreke, a preinačena u stavu trećem izreke i delu stava šestog izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev svih tužilaca da se obaveže tuženi Vinarija „Zvonko Bogdan“ DOO Subotica da trpi da se nepokretnost tužilaca - parc. br. .. upisana u LN .. KO Novi Sad i objekti na toj parceli priključe na prenosni, odnosno distributivni elektroenergetski sistem tuženog EPS „Distribucija“ DOO Beograd - Ogranak „Elektrodistribucija“ Novi Sad, prema upisanoj stvarnoj službenosti na teret parcele br. .. upisane u LN .. KO Novi Sad1 i to korišćenjem 1/3 instalisne snage sa trafostanice na parceli br. .., kao i da trpi sve radnje neophodne radi priključenja navedene nepokretnosti tužilaca na prenosni, odnosno distributivni elektroenergetski sistem tuženog EPS „Distribucija“ DOO, korišćenjem 1/3 instalisane snage sa trafostanice na parceli br. .. KO Novi Sad1, a saglasno tehničkim uslovima EPS „Distribucija“, sve sa pravnim dejstvom i izvršnošću presude prema svakom sticaocu nepokretnosti parcele br. .. i objekata na njoj, upisanoj u LN .. KO Novi Sad, i odbija tužbeni zahtev tužilje GG da se tuženi Vinarija „Zvonko Bogdan“ DOO obaveže da joj na ime naknade materijalne štete po osnovu izgubljene dobiti za period od 28.12.2010. godine do 15.12.2012. godine isplati iznos od 4.131.301,16 dinara i iznos obračunate zakonske zatezne kamate do 31.03.2017. godine od 3.467.380,36 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2017. godine do isplate. Navedena presuda je ukinuta u usvajajućem delu za primarne tužbene zahteve tužilaca AA, BB i VV, da se obaveže tuženi Vinarija „Zvonko Bogdan“ DOO da ovim tužiocima isplati iznose navedene u stavu šestom izreke i u pogledu odluke o troškovima postupka sadržane u stavu osmom i devetom izreke i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Odbijen je zahtev tužilaca AA, BB, VV i GG za naknadu troškova postupka po žalbi protiv tuženog EPS „Distribucija“ DOO Beograd - Ogranak „Elektrodistribucija“ Novi Sad.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, revizija tužilaca je izjavljena 07.09.2018.godine preko advokata Predraga Veselinovića, pozivom na rešenje Advokatske komore Vojvodine od 26.04.2018. godine, prema kojem je advokat Predrag Veselinović određen za privremenog zamenika advokata GG kojoj je privremeno prestalo pravo na obavljanje advokature zbog bolovanja počev od 10.04.2018. godine. GG je imala svojstvo zajedničkog punomoćnika trojice tužilaca i svojstvo stranke u ovom postupku. Uz blagovremeno podnetu dopunu revizije od 10.09.2018. godine dostavljena je punomoć za advokata Predraga Veselinovića izdata od strane GG kojom je ona kao stranka ovlastila imenovanog advokata da je zastupa u ovoj parnici.

Advokat Predrag Veselinović sa svojstvom privremenog zamenika advokata GG nije bio ovlašćen da izjavi reviziju u ime ostalih tužilaca, niti su ga oni na to ovlastili izdavanjem odgovarajućeg punomoćja. Naime, podnosilac revizije nije stekao ovlašćenje da zastupa tužioce AA, BB i VV, umesto advokata GG.

Ovlašćenje za zastupanje parnične stranke predstavlja lični odnos davaoca punomoćja i punomoćnika, pri čemu saglasno odredbi člana 90. Zakona o parničnom postupku stranka punomoćje izdaje u pisanom obliku u kom određuje saglasno članu 88. obim punomoćja, odnosno ovlašćuje punomoćnika da preduzima određene radnje u postupku ili da preduzima sve radnje u postupku, a u protivnom ako obim punomoćja nije određen, punomoćnik je ovlašćen da preduzima sve radnje u postupku određene članom 89. ovog zakona..

Članom 410. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72 ... 10/2023) propisano je da je revizija nedozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije. Stoga, primenom člana 413. Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Po reviziji tužilje GG, ovaj sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni povreda drugih odredaba procesnog zakona učinjenih pred drugostepenim sudom, koje su bile ili mogle biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude. Revizijski razlog prema odredbi člana 407. stav 1. ZPP mogu biti bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačke 6, 7, 10. i 11. ovog zakona, pod uslovom da su isticane i u žalbi, odnosno da su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, što ovde nije slučaj. Drugostepeni sud je odlučujući o žalbama, prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, izneo ocenu o bitnim žalbenim navodima i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, te postupio u skladu sa odredbom člana 396. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci AA, BB i VV su u LN .. KO Novi Sad 1 upisani u po 1/3 dela sa pravom korišćenja na parc. br. .. zemljištu u državnoj svojini Republike Srbije, i u istoj srazmeri kao suvlasnici objekata na toj parceli, prema stanju na dan 09.12.2009. godine. U LN .. KO Novi Sad1 na parc. broj .. zemljištu u državnoj svojini Republike Srbije kao nosilac prava korišćenja i vlasnik objekata na toj parceli upisan je „Polipromet“ DOO Subotica, registrovane promene naziva u Vinarija „Zvonko Bogdan“ DOO Subotica u 2011. godini, dok je prema prepisu ovog LN od 06.11.2012. godine parcela br. .. u celini u vlasništvu tuženog Vinarija „Zvonko Bogdan“ DOO (u daljem tekstu Vinarija). Na toj parceli broj .. kao poslužnom dobru upisano je pravo službenosti u korist vlasnika parcele broj .. iz LN .. kao povlasnog dobra, a koje se sastoji od prava korišćenja trafostanice i to 1/3 instalisane snage i prava korišćenja telefonskih, gasnih i vodovodnih priključaka, sa datumom upisa 01.04.2008. godine.

Tužioci su u posed svoje nepokretnosti stupili u prvoj polovini 2008. godine i koristili električnu energiju sa trafostanice koja se nalazi na parceli broj .., preko zajedničkog brojila na trafostanici. Ugovor o zasnivanju pretplatničkog odnosa tužioci nisu zaključili, niti su učestvovali u plaćanju računa od kada je parcelu sa trafostanicom kupio ovde drugotuženi. Električna energija je korišćena preko imena ranijeg korisnika DD „Novopak“ Novi Sad koji je nekada bio vlasnik obe parcele kao jedinstvene. Drugotuženi Vinarija DOO je u posed svoje nepokretnosti stupio 10.06.2008. godine i ovlašćenom distributeru podneo molbu za promenu imena kupca električne energije za objekte na svojoj parceli, a kao vlasnik trafo stanice zahtevom podnetim 29.09.2008. godine tražio da mesto potrošnje na pretplatničkom broju ... pripadajuće trafostanice bude bez napona i da ne bude uključeno bez njegove saglasnosti kao novog vlasnika. S tim u vezi, početkom 2009. godine tuženi Elektrodistribucija je isključio parcelu tužilaca sa elektroenergetskog sistema. Do toga je došlo pod okolnostima da su zbog visokonaponske trafostanice stizali visoki računi i kada potrošnje nije bilo, a tužioci nisu učestvovali u njihovom plaćanju, te je u takvoj situaciji tuženi Vinarija zatražio od tuženog Elektrodistribucije isključenje struje, ne tražeći saglasnost tužilaca. Tuženi Vinarija DOO je izvršio revitalizaciju trafostanice o svom trošku, pokrenuo postupak kod nadležnog energetskog subjekta za sniženje napona na niski napon, 24.11.2009. godine podneo zahtev da se omoguće uslovi kojima bi se izvršilo priključenje na niskonaponsku mrežu sa dva merna mesta i 14.12.2009. godine tražio uključenje transformatora 1 na niskonaponskoj strani zbog potrebe napajanja objekata. U postupanju po ovome tuženi Elektrodistribucije dozvolio je Vinariji DOO da sa visokonaponskog pređe na niskonaponski trafo sa dva brojila, te isti od 2009. godine za električnu energiju za svoje nepokretnosti plaća po potrošnji.

Tužioci su se u više navrata obraćali Elektrodistribuciji u nastojanju da ishode ponovno priključenje svojih objekata na zajedničko brojilo na trafostanici na parceli u svojini tuženog Vinarija DOO. Dana 27.03.2009. godine podneli su zahtev za izdavanje odobrenja za priključenje na elektroenergetski sistem industrijskih objekata, po kojem je vođen postupak koji je u prekidu, a suština razloga za prekid je ta da su tužioci od ovlašćenog službenog lica Elektrodistribucije upoznati da je za ponovno priključenje objekata tužilaca neophodna saglanost korisnika trafostanice za odvajanje merenja u postojećoj trafostanici i podnošenje zahteva za izdavanje odobrenja za priključenje za umanjenje prethodno odobrene maksimalno angažovane snage, kao i saglasnost da se jedan od transformatora iskoristi za napajanje novog korisnika. Utvrđeno je da su se tužioci obratili tuženom Vinarija DOO radi postizanja sporazuma na koji je Elektrodistribucija uputila tužioce, da su vođeni pregovori, ali da do sporazuma nije došlo, kao i da su tužioci ponovno 06.05.2010. godine podneli zahtev Elektrodistribuciji za izdavanje odobrenja za priključenje objekata na distributivni elektroenergetski sistem, po kojem je postupak takođe prekinut iz istih razloga kao i po zahtevu od 27.03.2009. godine, a tako i postupak po zahtevu podnetom u novembru 2010. godine. Elektrodistribucija je odgovorila na zahtev tužilaca navodima da tužioci imaju stvarno pravo na tuđoj stvari, da je jedini vlasnik trafostanice Vinarija, da se pretplatnički odnos zasniva isključivo sa vlasnicima nepokretnosti, da postoji jedno indirektno merenje sa jednim pretplatničkim brojem na kome je pretplatnički odnos zasnovan sa Vinarijom DOO, da ne postoji pravni osnov da se isključi predmetna trafostanica, niti mogućnost da računi glase istovremeno na Vinariju DOO i na tužioce i da tužioci nisu legitimisani za podnošenje zahteva za razdvajanje električnih instalacija. U martu 2012. godine podnet je predlog tužilaca da se prekinuti postupci kod Elektrodistribucije nastave i donese rešenje. Ovaj sudski postupak pokrenut je tužbom koju su tužioci podneli 15.10.2012. godine.

U toku ovog parničnog postupka zaključen je ugovor o poklonu između tužioca VV kao poklonodavca i tužilje GG kao poklonoprimca, koji za predmet ima pripadnost poklonodavca u 1/3 dela parcele .. i objektima izgrađenim na parceli. Tuženi Vinarija „Zvonko Bogdan“ DOO raspolagao je svojom nepokretnošću, 19.09.2011. godine zaključenjem ugovora o prodaji prava svojine u 65/100 dela kupcu „Eminent“ DOO Subotica i 17.12.2013. godine zaključenjem ugovora o prodaji udela u 35/100 delova kupcu „Andeks“ DOO Subotica, po kojima su kupci upisali svoja prava na zemljištu i objektima na parceli br. .. .

Pored nenovčanog zahteva, tužbenim zahtevom je tražena i naknada štete. S tim u vezi, utvrđeno je da tužioci od stupanja u posed nepokretnosti parcele br. .. sa objektima u prvoj polovini 2008. godine, predmetnu nepokretnost nisu izdavali. U vreme kada je struja već bila isključena, sa „Nomis“ DOO Novi Sad zaključili su predugovor 15.07.2009. godine u kojem je konstatovano da je nepokretnost isključena sa elektrodistributivne mreže i da je u toku postupak razrešenja te situacije, a da će se ugovor o zakupu zaključiti čim se ishodi priključenje nepokretnosti na elektrodistributivnu mrežu, ali ne kasnije od 15.10.2009. godine, i da će pod uslovom priključenja u tom roku, ugovor o zakupu zaključiti na rok od pet godina, sa zakupninom od 5.000,00 evra mesečno u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu. Do zaključenja ugovora o zakupu nije došlo.

Kod iznetog stanja stvari, presudama nižestepenih sudova neosnovanim je ocenjen i odbijen tužbeni zahtev tužilaca prema tuženom EPS Elektrodistribucija, jer u radnjama ovog tuženog nema protivpravnog ponašanja, kao osnova za naknadu štete. Postupanje ovog tuženog nema karakter neosnovanog sprečavanja ili ometanja tužilaca u vršenju stvarne službenosti, niti uznemiravanje prava tužilaca na zemljištu i objektima na parceli br. .. . Mogućnost za korišćenje električne energije - trećine instalisane snage sa trafostanice koja se nalazi na navedenoj parceli i mogućnost priključenja nepokretnosti tužilaca na distributivni elektroenergetski sistem utvrđuje se u upravnom postupku kao zakonom predviđenom, te od strane subjekta koji je na to ovlašćen, u vršenju javnih ovlašćenja.

Pobijanom presudom drugostepenog suda preinačena je prvostepena presuda o nenovčanom zahtevu tužilaca prema tuženom Vinarija „Zvonko Bogdan“ DOO, odbijanjem zahteva s obzirom da ovaj tuženi više nije vlasnik zemljišta i objekata na parceli br. .., već su to treća lica, pa tako ni trafostanice, te nije vlastan da omogući, niti da trpi da se ostvare radnje priključenja objekata tužilaca na prenosni, odnosno distributivni elektroenergetski sistem Elektrodistribucije. U razlozima pobijane presude je navedeno da se u ovoj parnici ne raspravlja o tužbenom zahtevu koji se tiče stvari, nepokretnosti koju je tuženi otuđio, niti pravima na nepokretnostima, da bi se parnica mogla dovršiti među istim strankama u smislu člana 204. ZPP i posle otuđenja nepokretnosti od strane tuženog, već se tužbeni zahtev tiče potraživanja - trpljenja, za koje tuženi Vinarija DOO nije ovlašćen budući da nije vlasnik poslužnog dobra. Pravilnom je ocenjena odluka i razlozi prvostepenog suda o odbijanju tužbenog zahteva prema tuženom Vinariji da trpi da se prethodno sprovedu sve radnje radi razdvajanja brojila na trafostanici radi omogućavanja korišćenja električne energije korišćenjem 1/3 instalisane snage sa te trafostanice na parceli br. .. u korist parcele br. .. i objekata na njoj i da trpi da se nepokretnost tužilaca priključi na zajedničko brojilo na trafostanici na parceli br. .. . Ocenjeno je da na strani tužilje GG nema aktivne legitimacije za potraživanje na ime štete, jer prema utvrđenim činjenicama tužilja jeste stekla pravni osnov za sticanje svojine na poslužnom dobru u idealnom delu, ugovorom o poklonu, ali nije stekla svojinu na osnovu tog pravnog osnova u smislu člana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, te imajući u vidu da je ugovor o poklonu tužilja zaključila 28.12.2010. godine, u vreme kada je već otpao predugovor o zaključenju ugovora o zakupu nepokretnosti, odnosno prošao krajnji rok određen predugovorom kao uslov za zaključenje ugovora o zakupnu, ona nije mogla steći realnu nadu da će od te nepokretnosti ostvarivati zakupninu. Tužilja nije pribavila nepokretnosti koje bi u tom trenutku bile predmet očekivanog zakupa, niti je zaključila predugovor ili ugovor o zakupu svog udela. Tužilja nije dokazala osnov za naknadu štete u vidu izmakle koristi, u vidu dobitka koji je ona mogla očekivati od izdavanja u zakup nepokretnosti prema redovnom toku stvari, ni prema posebnim okolnostima, u smislu člana 189. Zakona o obligacionim odnosima.

Revizija tužilje GG nije osnovana u osporavanju pravilnosti pravnosnažne presude.

Uredbom o uslovima isporuke električne energije („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 107/2005) donetoj na osnovu Zakona o energetici („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 84/2004), na koju se revidentkinja poziva u obrazlaganju shvatanja o privpravnom postupanju tuženih, propisani su bliži uslovi isporuke električne energije, pored ostalog propisani uslovi i način davanja odobrenja za priključenje na prenosni, odnosno distributivni energetski sistem, uslovi i mere za snabdevanje kupaca električnom energijom, uslovi i način obustave isporuke električne energije (stav 1); da objekat kupca ili objekat proizvođača električne energije priključuje se na prenosni odnosno distributivni elektroenergetski sistem pod uslovima i na način propisan zakonom, ovom uredbom i pravilima o radu prenosnog odnosno distributivnog elektroenergetskog sistema, a u skladu sa standardima i tehničkim propisima koji se odnose na uslove priključenja i korišćenja elektroenergetskih objekata, uređaja i postrojenja (član 2), da se odobrenje pribavlja i u slučaju razdvajanja ili spajanja instalacija u objektu koji je već priključen na prenosni odnosno distributivni elektroenergetski sistem bez obzira da li se time povećava snaga u odnosu na prethodno odobrenu snagu, kao i u slučaju isključenja iz člana 28. ove Uredbe (odredba člana 4. stav 1), da o zahtevu za izdavanje odobrenja rešava energetski subjekat, u postupku za koji je predviđena dvostepenost (član 12). Član 25. u stavu 1. uredbe propisuje da kupac je dužan da isporučiocu prijavi promenu odnosno promenu prava korišćenja, promenu imena, promenu poslovnog imena, odnosno promenu naziva, promenu namene potrošnje električne energije, statusne promene i druge promene nastale posle zaključenja ugovora o prodaji električne energije u roku od pet dana od dana nastale promene. U članu 27. stav 3. propisuje da energetski subjekt za prenos odnosno distribuciju električne energije dužan je da bez odlaganja obustavi isporuku na zahtev kupca, a u članu 28. stav 1. da energetski subjekt za prenos odnosno distribuciju električne energije dužan je da bez odlaganja isključi objekat sa prenosnog, odnosno distributivnog elektroenergetskog sistema u slučajevima koji su nabrojani, pored ostalog kada to kupac zahteva kupac (tačka 6). Odredbom člana 29. stav 1. predviđeno je da ako kupac električne energije smatra da mu je isporučilac nepravilno obustavio isporuku električne energije može uložiti prigovor isporučiocu.

Kod takve regulative, osnova nema zaključku o protivpravnom postupanju tuženih. Energetskom subjektu je promenu po članu 25. stav 1. navedene Uredbe prijavio novi sticalac nepokretnosti sa trafostanicom, ove tuženi Vinarija DOO, te bio ovlašćen da kao kupac eletrične energije zahteva obustavu isporuke i isključenje objekata sa prenosnog odnosno distributivnog sistema, promenu naponske snage trafostanice i po izvršenoj revitalizaciji trafostanice ponovno priključenje na niskonaponsku mrežu, kao i da pribavi odobrenje radi razdvajanja instalacija, sa legitimnim interesom da se njegova potrošnja registruje i računi za njega istavljaju prema potrošnji koju ostvari. Pravo službenosti korišćenja trećine instalisane snage trafostanice, upisano u javnu knjigu o nepokretnostima i pravima na nepokretnostima, podleže posebnom režimu. Režim korišćenja električne energije, obustave i priključenja na elektroenergetski distributivni sistem uređen je posebnim propisima, a o uslovima za priključenje u postojećim okolnostima rešava se u posebnom postupku od strane energetskog subjekta kao nosioca javnih ovlašćenja. U provedenom parničnom postupku nije dokazano da na strani tuženih ima protivpravnog postupanja vezano za isključenje i kasnije priključenje na distributivni elektroenergetski sistem tužene Vinarije „Zvonko Bogdan“ DOO, uz zasnovan pretplatnički odnos i potrošnju preko zasebnog brojila ovog vlasnika trafostanice, čiji deo instalisane snage je pod službenošću ustanovljenom za drugu nepokretnost, koja i kada je upisana u katastru nepokretnosti podleže posebnom režimu. Zbog nepostojanja protivpravnosti, kao osnovnog uslova odgovornosti za štetu, osnovan ne može biti ni zahtev tužilje za naknadu štete.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilje nije osnovana i primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić