Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3101/20 od 09.07.2021. godine, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P 667/18 od 07.03.2019. godine u stavu prvom i trećem izreke i presuđeno: 1) tako što je utvrđeno prema tuženima BB i VV, da je tužilac AA vlasnik i držalac realnog dela 15/389 od kp. br. .. koja je cela površine 3,89 ari pod ostalim građevinskim zemljištem, upisano u list nepokretnosti broj .. KO ..., i to deo koji se nalazi između detaljnih tačaka 1, 598, 5, 6, 4, 2 i 7, u dužini od 2,38 metara između detaljne tačke 6 i detaljne tačke 4, u dužini od 29,80m između detaljne tačke 4 i detaljne tačke 2, u dužini 5,79 metara između detaljne tačke 2 i detaljne tačke 7, i dužini od 9,96m između detaljne tačke 7 i detaljne tačke 1, a u širini od 0,63m između detaljne tačke 5 i detaljne tačke 6, i u širini od 0,30m između detaljne tačke 7 i detaljne tačke 598, kako je to prikazano na dopunskoj skici posle identifikacije od 09.12.2016. godine, veštaka geometra Vladanka Životića, po osnovu kupoprodaje, što su tuženi dužni priznati i dozvoliti tužiocu da se na osnovu ove presude uknjiži kao vlasnik navedene nepokretnosti kod Službe za katastar nepokretnosti u Petrovcu na Mlavi. Stavom drugim izreke odbačen je deo tužbenog zahteva tužioca da se utvrdi prema tuženima da je tužilac vlasnik i držalac realnog dela od 15/389 od kp. br. .. KO ... koja je cela površina 3,89 ari pod ostalim građevinskim zemljištem upisanim u ln. .. KO ... i to deo koji se nalazi između detaljnih tačaka 1, 598, 5, 6, 4, 2 i 7, dužini od 2,38 metara između detaljne tačke 6 i detaljne tačke 4, u dužini od 29,80m i detaljne tačke 4 i detaljne tačke 2, u dužini 5,79 metara između detaljne tačke 2 i detaljne tačke 7 i dužini od 9,96m između detaljne tačke 7 i detaljne tačke 1 a u širini od 0,63m između detaljne tačke 5 i detaljne tačke 6 i u širini od 0,30m između detaljne tačke 7 i detaljne tačke 598, kako je to prikazano na dopunskoj skici posle identifikacije od 09.12.2016. godine veštaka geometra Vladanka Životića, po osnovu održaja u smislu člana 28. stav 2. i člana 72. ZOSPO, koje pravo mu tuženi priznaju i dozvoljavaju mu da se na osnovu ove presude uknjiži kao vlasnik navedene nepokretnosti kod Službe za katastar nepokretnosti u Petrovcu. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu plate troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 297.600,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi VV je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tuženog VV dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), ispitao je pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Bez uticaja su revizijski navodi o bitnoj povredi postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, jer navedena povreda postupka nije propisana kao revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. tog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, po održanoj raspravi pred drugostepenim sudom, sledi da je ugovorom o kupoprodaji zaključenim 24.12.2005. godine tužilac od prvotuženog BB kupio udeo od 30/389 od kp. br. .. koja sada ima broj .. i stupio u posed navedenog dela parcele. U toku 2006. godine prvotuženi BB je tužiocu dozvolio da na kupljenom delu parcele, koja je kupljena u viđenom stanju, postavi žičanu ogradu na betonskim stubovima. Nakon toga je došlo do kupoprodaje cele kp. br. .. sa jednom kućom na istoj površini od 3,89 ari od strane drugotuženog VV kome je BB prodao ovu parcelu. Prvotuženi BB je u dva navrata prodavao svoje imanje kupcu, drugotuženom VV. Predmet prodaje su bili delovi parcele i kuća koja se nalazila delom na kp. br. .. KO ... . U vreme kupoprodaje kuće tuženom VV, tužilac je već imao postavljenu ogradu na delu za koji je tuženi VV tvrdio da je kupio, tačnije tužilac je svoju ogradu postavio pre kupovine dela parcele od strane drugotuženog, koji je kuću i parcelu kupio u viđenom stanju. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka geometra, utvrđene su mere i granice dela kp. br. .. koja je bila u vlasništvu BB i koji je parcelu prodao drugotuženom VV ugovorom o kupoprodaji Ov. 521/2008. Drugotuženi se na osnovu ovog ugovora uknjižio kao vlasnik kod RGZ-SKN u Petrovcu na Mlavi. Tužilac je na svojoj parceli napravio magacinski prostor koji je jednim delom i pokriven. Na parceli tuženog VV postoji žičana ograda sa metalnim stubovima. Jedan deo ove ograde postavljen je u parceli .. u delu koji odstupa u odnosu na katastarsku među sa površinom od 15 ari. Tužilac je po osnovu ugovora o kupoprodaji ispunio sve svoje obaveze, isplativši kupoprodajnu cenu od 500 evra i ušavši u posed kupljenog dela. Kupljeni deo tužilac je ogradio pre nego što je drugotuženi VV kupio istu parcelu u celoj površini bez da je izvodio veštaka geometra da utvrdi tačne mere i granice kupljene površine s obzirom da je kupio kuću i deo placa, kao što je navedeno u ugovoru. Tuženi nije izvodio geometra prilikom pregovora o kupovini, a ni u vreme zaključenja ugovora o kupoprodaji.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je zaključio da su ispunjeni zakonom propisani uslovi o sticanju svojine tužioca na kupljenom delu parcele, primenivši odredbu člana 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, odredbu člana 33. istog Zakona, a nadalje i člana 4. stav 2. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“ br. 42/98 i 111/2009), gde je predviđeno da ugovori o prometu nepokretnosti koji nisu zaključeni u pisanoj formi i potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda ne proizvode pravno dejstvo. Stavom 3. istog člana propisano je da sud može da prizna pravno dejstvo ugovora o kupoprodaji nepokretnosti iz stava 2. koji je zaključen u pisanom obliku i na kome potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda, pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili u pretežnom delu, da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen prinudni propis. U konkretnom slučaju, pravo preče kupovine nije povređeno jer se radi o gradskom građevinskom zemljištu na kome nije propisano pravo preče kupovine. Ugovor je sačinjen u pisanoj formi. Tužilac je isplatio prvotuženom BB kupoprodajnu cenu od 500 evra, da bi u decembru 2005. godine stupio u posed kupljenog dela parcele. Po dobijanju saglasnosti prvotuženog, tužilac je kupljeni deo parcele ogradio i napravio magacinski prostor u leto 2006. godine.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je, suprotno navodima revizije, na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilnom primenom materijalnog prava iz Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i Zakona o prometu nepokretnosti, odlučio o tužbenom zahtevu.

Odredbom člana 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da se pravo svojine stiče po zakonu, po osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. Prema članu 33. istog Zakona, na osnovu pravnog posla pravo svojine se na nepokretnosti stiče upisom u javne knjige ili na drugi odgovarajući način određen zakonom. Članom 4. stav 2. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“ br. 42/98 i 111/2009) propisano je da ugovori o prometu nepokretnosti koji nisu zaključeni u pisanoj formi a potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda ne proizvode pravno dejstvo. Stavom 3. istog člana propisano je da sud može da prizna pravno dejstvo ugovorom o prometu nepokretnosti iz stava 2. istog člana, koji je zaključen u pisanom obliku, na kome potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda, pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretežnom delu, da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen prinudni propis. Pravilno je drugostepeni sud zaključio da u konkretnom slučaju pravo preče kupovine nije povređeno jer se radi o gradskom građevinskom zemljištu na kome nije propisano pravo preče kupovine, ugovor je sačinjen u pisanoj formi, kupac – tužilac je isplatio prodavcu kupoprodajnu cenu i stupio u posed kupljene nepokretnosti, čime su ispunjeni uslovi iz citiranih zakonskih propisa da sud može priznati pravno dejstvo ugovoru o prometu nepokretnosti koji je zaključen između tužioca kao kupca i prvotuženog kao prodavca, u pisanom obliku, na kome potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda, jer je ugovor ispunjen u celini, nije povređeno pravo preče kupovine i nije povređen prinudni propis.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da se ni ostalim navodima u reviziji, ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega te navode posebno nije obrazlagao.

Na osnovu iznetih razloga, a saglasno ovlašćenju iz člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić