Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Olivera Babić, advokat iz ..., protiv tuženih Opštine Raška, čiji je zakonski zastupnik Opštinski pravobranilac i JKP „Raška“ iz Raške, uz učešće umešača Kompanije Dunav osiguranje a.d.o. – Filijala Kraljevo na strani tuženog JKP „Raška“, radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 459/21 od 01.06.2021. godine, u sednici održanoj 30.03.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 459/21 od 01.06.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Raškoj P 56/20 od 25.09.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezani su tuženi, kao solidarni dužnici, da tužiocima, na ime naknade materijalne štete plate i to: tužiocu AA na ime naknade radova na sanaciji oštećenja na kući 117.856,25 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.06.2017. godine, kao dana nastanka štete do isplate i na ime oštećenja stvari 74.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.09.2020. godine, kao dana veštačenja, do isplate; tužilji BB na ime oštećenja stvari 80.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.09.2020. godine, kao dana veštačenja, do isplate. Stavom drugim izreke, za iznos preko dosuđenog iz stava prvog izreke, tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan i to: tužiocu AA na ime naknade radova na sanaciji oštećenja na kući za 117.856,25 dinara i na ime oštećenja stvari 74.500,00 dinara; i tužilji BB na ime oštećenja stvari 80.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocima plate na ime troškova parničnog postupka 113.370,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 459/21 od 01.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalba tužilaca, tuženih i umešača na strani tuženog i prvostepena presuda je potvrđena u stavu prvom izreke u delu kojim je odlučeno o naknadi materijlane štete i to: tužiocu AA na ime naknade radova na sanaciji oštećenja na kući 117.856,25 dinara i na ime oštećenja stvari 75.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 22.09.2020. godine, kao dana veštačenja, do isplate; i tužilji BB na ime oštećenja stvari 80.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.09.2020. godine, kao dana veštačenja, do isplate i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u preostalom delu stava prvog izreke kojim je odlučeno o kamati na dosuđeni iznos naknade materijalne štete na ime radova na sanaciji oštećenja na kući tako da glasi: obavezuju se tuženi da na dosuđen iznos naknade materijalne štete na ime radova na sanaciji oštećenja na kući iz stava prvog izreke presude tužiocu AA plati zakonsku zateznu kamatu na taj iznos počev od 22.09.2020. godine, kao dana veštačenja do isplate, a zahtev za kamatu od 15.06.2012. godine do 21.09.2020. godine se odbija kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog JKP „Raška“ za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužioci AA i BB su blagovremeno izjavili reviziju, pobijajući je u potvrđujućem delu kojim je delimično odbijen zahtev za dosuđenje materijalne štete, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s tim da tužilac AA izjavljenom revizijom drugostepenu presudu pobija u preinačujućem delu kojim je odlučeno odbijanjem dela zahteva tužioca za kamatu na dosuđeni iznos materijalne štete, a kako to proizlazi iz navoda revizije.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužilaca u delu u kom je izjavljena protiv potvrđujućeg dela drugostepene presude kojim je delimično odbijen zahtev tužilaca za dosuđenje materijalne štete, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 19.09.2017. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ceni se u odnosu na svakog od tužilaca pojedinačno, s obzirom da oni nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP. Tako u odnosu na tužioca AA vrednost predmeta spora pobijanog dela je 192.356,25 dinara, dok u odnosu na tužilju BB je 80.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog tužioca pojedinačno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilaca izjavljena protiv potvrđujućeg dela drugostepene presude kojim je delimično odbijen zahtev tužilaca za dosuđenje materijalne štete nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužioca u odnosu na preinačujući deo drugostepene presude kojim je odlučeno o delu njegovog zahteva za kamatu na dosuđeni iznos materijalne štete, u smislu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Članom 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana Zakona, propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, to se na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana Zakona, ne uzimaju u obzir kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.

Imajući u vidu da je u navedenom delu reviziju izjavio tužilac protiv drugostepene odluke kojim je preinačena prvostepena presuda u delu odluke o kamati, koja ne predstavlja glavni zahtev, već sporedno potraživanje, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Navedeno preinačenje u delu odluke o kamati kao sporednom potraživanju, reviziju tužioca ne čini dozvoljenom u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, s obzirom da revizija protiv odluke o kamati, nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403. ZPP u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić