Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 771/2020
08.07.2020. godina
Beograd

 

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujučića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Gašić, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Miloš Jugović, advokat iz ..., radi utvrđenja nepostojanja prava službenosti, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4051/19 od 02.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 08.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih BB i VV, oboje iz ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4051/19 od 02.10.2019. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih BB i VV, oboje iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4051/19 od 02.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P 338/17 od 05.06.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da tuženi nemaju pravo službenosti prolaza pešice i bilo kojim prevoznim sredstvom, niti progona stoke, preko kat.parc. .. KO ..., čiji je vlasnik tužilac, što su tuženi dužni da priznaju i da prekinu svaki budući eventualni prolaz preko ove kat.parcele. Stavom drugim izreke, naloženo je tuženima da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 139.300,00 dinara.

Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž 4051/19 od 02.10.2019. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tuženih i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kuršumliji P br. 338/17 od 05.06.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pitanja od opšteg interesa, u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11...87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešene primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite, o kom je odlučeno pobijanom presudom, je utvrđenje nepostojanja prava službenosti prolaza pešice i bilo kojim drugim prevoznim sredstvom, niti progona stoke preko kat.parc. vlasništvo tužioca, a od strane tuženih. Odluka o tužbenom zahtevu, u ovoj vrsti parnice, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, pa se, s tim u vezi, revizija tuženih zasniva na tvrdnji o nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, kako od strane prvostepenog, tako i od strane drugostepenog suda. To nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, a u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse niti novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije.

Iz tih razloga Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke ovog rešenja doneo u smislu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Ispitujući dozvoljenost revizije tuženih, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi utvrđenja nepostojanja prava službenosti, tužilac je sudu podneo dana 03.08.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu u kom pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženih nije dozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.