Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 3733/18 od 12.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 9456/16 od 16.10.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u četvrtom stavu izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 9456/16 od 16.10.2017. godine. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).

Podnetom tužbom tražena je naplata novčanog potraživanja u visini zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka dosuđene tužiocima u drugom, pravnosnažno okončanom parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navodi revidenta i uz reviziju priložene drugostepene presude donete u istovetnim činjenično-pravnim sporovima, opravdavaju potrebu da se odlučuje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse.

Iz tog razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem drugostepenog suda Gž 14147/10 od 29.02.2012. godine preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi P 2497/06 do 31.10.2008. godine i obavezana tužena da plati tužiocima parnične troškove u iznosu od 459.500,00 dinara. Dosuđene troškove parničnog postupka tužioci su naplatili u izvršnom postupku 12.07.2012. godine. Visina zakonske kamate na dosuđene troškove postupka u periodu od 31.10.2008. godine do 12.07.2012. godine iznosi 247.206,86 dinara.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom članova 277. i 324. Zakona o obligacionim odnosima usvojio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, tužena je propuštanjem roka za dobrovoljno izmirenje obaveze plaćanja troškova postupka pala u docnju i zato je u obavezi da tužiocima plati zateznu kamatu.

Drugostepeni sud je prihvatio razloge nižestepenog suda i zato potvrdio prvostepenu presudu. Žalbene navode da tužioci nemaju pravo na zateznu kamatu na dosuđene parnične troškove jer je nisu zahtevali do zaključenja glavne rasprave u postupku u kojem su ti troškovi nastali, drugostepeni sud je ocenio kao neosnovane. Po nalaženju tog suda, parnični postupak u kojem su tužioci ostvarili pravo na troškove postupka je u prvom stepenu okončan u vreme važenja Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 125/04), kojim je bilo predviđeno da se naplata zakonske zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova može, na predlog poverioca, odrediti rešenjem o izvršenju. Tu mogućnost, međutim, nije predviđao Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 31/11) važeći u vreme kad je odluka o parničnim troškovima postala pravnosnažna i izvršna.

Po stanovištu revizijskog suda, osnovani su navodi tužene da je u ovom sporu pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Obaveza naknade parničnih troškova je novčana obaveza i zato stranke u parničnom postupku imaju pravo da zahtevaju i naplatu zakonske zatezne kamate na tražene troškove postupka, u smislu člana 277. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim, o tom pravu stranke odlučuje se u parničnom postupku u kojem se ti troškovi dosuđuju, a ne u posebnom parničnom postupku. Prema odredbi člana 159. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 125/04), važećeg u vreme kada je doneta presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P 2497/06 od 31.10.2008. godine, stranka je dužna da opredeljeni zahtev po vrsti i visini troškova postavi najkasnije na poslednjem ročištu za glavnu raspravu u postupku pred prvostepenim sudom, odnosno pre zaključenja rasprave pred većem drugostepenog suda (osim ako se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja, u kom slučaju je stranka dužna da zahtev za naknadu parničnih troškova istakne u predlogu o kome sud mora da odluči). Isto je predviđeno i članom 163. stav 3. sada važećeg Zakona o parničnom postupku. Ukoliko stranka istovremeno sa zahtevom za naknadu troškova parničnog postupka ne podnese i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove postupka, ne može u posebnoj parnici tražiti isplatu zakonske zatezne kamate na iznos parničnih troškova dosuđen u drugoj parnici.

Sledstveno izloženom, po oceni revizijskog suda, zahtev za isplatu zatezne kamate na iznos troškova parničnog postupka ne može biti predmet posebnog tužiljinog zahteva (parnice). Odredba člana 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku, važećeg u vreme zaključenja glavne rasprave u postupku u kojem su tužiocima dosuđeni parnični troškovi, nije predstavljala smetnju da u toj parnici tužioci istaknu i zahtev za plaćanje zatezne kamate na tražene troškove postupka.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Odluka o troškovima postupka, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. ZPP. Tužena je uspela u ovom sporu i zato ima pravo na naknadu parničnih troškova u traženim iznosima za sastav žalbe u iznosu od 12.000,00 dinara i sastav revizije u iznosu od 18.000,00 dinara.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić