U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba Zakona o parničnom postupku, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje. Drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode tuženih koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi. Ostalim navodima revizije se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti primenom člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi AA i BB su supružnici koji žive u porodičnom domaćinstvu u ... sa svojim ćerkama. Najstarija ćerka VV rođena ...1999. godine, koja je završila srednju školu, dana ...2018. godine spakovala je određene lične stvari i otišla iz porodične kuće sa svojim stricem GG i njegovom ćerkom DD, pod izgovorom da istu našminka i da mora da odradi određene fotografije, do njegove kuće u ..., gde je svojevoljno odlučila i da ostane, a da prethodno nije obavestila roditelje, niti im je saopštila da napušta porodicu i da nema nameru da se u istu vrati. Istog dana u večernjim satima tuženi AA ispred kuće GG zahteva da VV izađe, kada ga GG obaveštava da VV neće ići sa roditeljima i sestrama na planirani put u ..., a tužena BB policiji prijavljuje nestanak ćerke, iako je znala da je svojevoljno otišla i da se nalazi u GG kući. VV i GG dana ...2018. godine na njenu inicijativu odlaze u Crnu Goru, nakon čega tuženi prijavljuju njen nestanak policiji. U sredstvima informisanja pojavile su se informacije plasirane od strane tuženih, da je GG VV oteo, drogirao, vezao, da želi da je proda u belo roblje i da su u incestnoj vezi, što je VV saznala iz novina dok je boravila u Crnoj Gori, kada odlučuju da se vrate u Srbiju. Tuženi AA odlazi sa prijateljima u Crnu Goru da pronađe punoletnu ćerku VV, iako je u medijima i policiji prijavljeno da je nestala. Prilikom povratka iz Crne Gore u mestu ..., GG vozilo u kojem se nalazila VV, zaustavio je tuženi AA tako što im je preprečio put svojim automobilom, a zatim nasilno izvukao VV iz vozila i nasilno smestio u svoj automobil. Pošto je GG prijavio incident policiji u Podgorici, nakon saslušanja učesnika tog događaja i zadržavanja određenih lica, VV i GG vraćaju se u ... od kada VV i dalje živi u GG kući. Usled plasiranih informacija u medijima o otmici ćerke tuženih i da joj GG ne dozvoljava da se vrati kod roditelja, te da postoji incestna veza između VV i GG, meštani ... organizovali su protest pred GG kućom ...2018. godine. Rešenjem Višeg suda u Čačku Gž2 br. 19/18 od 18.09.2018. godine odbijen je predlog Osnovnog javnog tužilaštva Čačak od 12.09.2018. godine za produženje hitne mere iz člana 17. stav 2. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici prema tuženima i to: mere privremene zabrane kontaktiranja i prilaska ćerki VV.

Iz izveštaja Centra za socijalni rad Čačak od 03.10.2018. godine, 16.10.2020. godine i 25.11.2020. godine utvrđeno je da se VV bez obzira na protek vremena od septembra 2018. godine i dalje oseća uplašeno i ugroženo od roditelja, da ne želi dalji kontakt sa njima i sestrama, negirajući bilo kakvu vezu sa GG koja je drugačija od prijateljske i rođačke, da želi mir nakon dešavanja koje su izazvali njeni roditelji brukajući je preko medija, da se oseća nebezbedno i da su je osramotili, te su predložili da se odredi mera zabrane uznemiravanja i zabrane prilaska na određenoj udaljenosti.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odredili meru zaštite od nasilja u porodici i to zabranu uznemiravanja i svakog daljeg drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašnja.

Prema članu 197. Porodičnog zakona, pod nasiljem u porodici podrazumeva se ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice (stav 1.). Nasiljem u porodici se, između ostalog smatra ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima, vređanje kao i svako drugo drsko, bezobrizno i zlonamerno ponašanje (stav 2. tačka 5. i 6.).

Ponašanje jednog člana porodice kvalifikuje se kao nasilje u porodici kada je takvog obima i intenziteta da narušava mir i spokojstvo drugog člana porodice i prouzrokuje strah od narušavanja fizičkog ili duševnog integriteta, kao i od ponavljanja akata nasilja. S tim u vezi, psihičkim nasiljem smatra se zastrašivanje, stvaranje neugodnosti kod žrtve i postavljanje nerealno visokih očekivanja u odnosu na žrtvu, posesivno ponašanje, ponižavanje žrtve, kontrolisanje njenog ponašanja, omalovažavanje, izazivanje neosnovanog osećaja stida i srama, uznemiravanje i maltretiranje žrtve i drugo ponašanje koje ima za cilj narušavanje ili ugrožavanje duševnog zdravlja ili spokojstva žrtve. Navedeni akti bez obzira na to što ne predstavljaju fizičku manifestaciju nasilja, dovoljni su da naruše duševno zdravlje i spokojstvo žrtve.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, da su tuženi podnošenjem prijava i plasiranjem informacija u sredstvima javnog informisanja uznemirujućih i ugrožavajućih za mir, spokojstvo i psihički integritet njihove punoletne ćerke VV, te pokušajem od strane tuženog AA da joj ograniči slobodu kretanja i komuniciranja sa trećim licima, ispoljili drsko i bezobzirno ponašanje koje odstupa od standarda normalnog komuniciranja članova porodice i ophođenja prema svojoj ćerki, kod koje je izazvan osećaj straha od roditelja, poniženosti, omalovažavanja, vređanja i zabrinutost za telesni integritet, pravilno je izričena mera zaštite od nasilja u porodici na osnovu člana 198. stavova 1. i 2. tačke 5. Porodičnog zakona, izdavanjem zabrane daljeg uznemiravanja prema vrsti i obimu nasilja, kako bi se obezbedili mir i spokojstvo za određen vremenski period.

Neosnovano tuženi u reviziji ukazuju da u ovom slučaju nema elemenata, niti uslova za izricanje mera zaštite od nasilja prema njihovoj ćerki VV. Mere zaštite propisane u članu 198. stav. 2. Porodičnog zakona izriču se u skladu sa izvršenom vrstom nasilja i ciljem zaštite, kao sankcija za učinjenu povredu, ali i iz preventivnih razloga radi sprečavanja budućeg uznemiravanja i obezbeđenja spokojstva, bezbednost fizičkog i psihičkog integriteta žrtve i otklanjanja okolnosti koje pogoduju ili podstiču ponavljanje nasilja. Kod utvrđenja da kod ćerke tuženih VV i dalje dominira osećanje straha, poniženosti i uznemirenosti, da su odnosi i dalje bitno poremećeni, to je izricanje mere zaštite zabrane daljeg uznemiravanja opravdano i svrsishodno, posebno radi sprečavanja novih incidentnih situacija između tuženih i njihove ćerke koji nisu u kontaktu.

Imajući u vidu navedeno, pravilno je stanovište nižestepenih sudova da ponašanje tuženih predstavljaju akte nasilja, te da se u cilju prestanka ovog nasilja, kao i prevecije od rizika da se ponove obrasci ugrožavajućih ponašanja prema njihovoj ćerki, postiže izrečenom merom sa svrhom da se spreči dalje ugrožavanje njenog psihičkog integriteta i zaštiti njeno spokojstvo.

Shodno navedenom, neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, budući da svako ponašanje kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice, a posebno kojim se ograničava sloboda kretanja i komuniciranja sa trećim licima, predstavlja akt nasilja u porodici za koje je da bi bilo kvalifikovano kao nasilje u porodici dovoljan i jedan akat takvog ponašanja, u smislu člana 197. Porodičnog zakona.

Suprotno navodima revizije da bi takvo ponašanje bilo kvalifikovano kao nasilje u porodici nije neophodan određeni kontinuitet, tj. trajnost i višekratnost takvog ponašanja, pa stoga ukazivanje da se radi o izolovanom incidentu i strahu roditelja za bezbednost ćerke, ne utiču na pravilnu ocenu nižestepenih sudova o izvršenom nasilju.

Kod takvog stanja pravilnost zaključivanja nižestepenih sudova koje je potkrepljeo utvrđenim činjenicama, kako u pogledu postojanja nasilja saglasno članu 197. Porodičnog zakona, tako i potrebe i svrsishodnosti izrečene mere zaštite u cilju pravovremene prevencije daljih konflikata i sprečavanja budućeg uznemiravanja i nasilja u smislu člana 198. Porodičnog zakona, pa su suprotni navodi revizije tuženog neosnovani.

Kako se ostalim navodima revizije kroz ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava zapravo ponavljaju navodi iz žalbe koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, isti su ocenjeni kao neosnovani i bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić