Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23, u daljem tekstu: ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Ispitujući dozvoljenost revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Naime, predmet tužbenog zahteva o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom je utvrđenje tužiočevog prava svojine na zgradi neto površine 216,29 m2 na k.p. .. u k.o. ..., izgrađenoj radom u porodičnoj zajednici tužioca sa njegovim roditeljima (takođe i roditeljima tuženih BB i VV) kojoj se priključila i tužena GG udajom za tužioca, a koja je zgrada faktičkom deobom zajedničara pripala u svojinu tužiocu i njegovoj supruzi, nakon preseljenja roditelja u manju kuću u istom dvorištu. Presudom je utvrđeno tužiočevo pravo susvojine od 75,50% na navedenoj zgradi, dok je u preostalom delu (do traženih 100%) tužbeni zahtev odbijen. U obrazloženju presude po žalbi drugostepeni sud je naveo da je, s ozbirom da tužena supruga tužioca nije osporila zahtev, već se saglasila sa zahtevom za utvrđivanje isključivog vlasništva tužioca na predmetnoj stambenoj zgradi, tužbeni zahtev trebalo usvojiti u celosti, ali kako tužilac nije izjavio žalbu na prvostepenu presudu, to drugostepeni sud nije mogao preinačiti ožalbenu presudu na štetu stranaka koje su se žalile, a to su u ovom slučaju bile tužene sestre tužioca. Obrazloženje pobijane presude za odluku o usvajanju tužbenog zahteva ne odstupa od dosadašnjeg tumačenja i primene materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava.

Tužena VV revizijom ukazuje na činjenično pitanje konkretnog spora (na navodno pogrešan zaključak nižestepenih sudova da je između zajedničara izvršena faktička deoba kojom je tužiocu i njegovoj supruzi pripala veća zgrada a roditeljima manja zgrada u istom dvorištu) i ne dostavlja dokaze o postojanju različitih sudskih odluka u činjeničnoj i pravnoj situaciji sličnoj onoj kakva je u konkretnom slučaju i o suprotnom presuđenju sudova o zahtevu kao što je konkretan, čime bi potkrepila svoje uopštene tvrdnje o postojanju neujednačenih presuda. Revizijsko ukazivanje da je potrebno dozvoliti odlučivanje o izjavljenoj reviziji radi, suštinski, razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa odnosno novog tumačenja prava u pogledu pravnih posledica ostavinskog rešenja (revizijom se ukazuje na navodno pogrešan zaključak nižestepenih sudova o tome da je reč o aktu „deklarativnog karaktera“) nije prihvatljivo, pošto rešenje ostavinskog suda jeste deklaratorna odluka kojom se konstatuje prenos prava na imovini ostavioca na bazi ostavinskom sudu poznatih činjenica, s tim što ta odluka ne sprečava parnični sud da postupa kao korektivni sud (i odluči drugačije od ostavinskog suda) u situacijama koje su propisane Zakonom o vanparničnom postupku.

S obzirom da nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP, čije bi postojanje reviziju učinilo izuzetno dozvoljenom, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u prvom stavu izreke, primenom člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije po opštim pravilima iz člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 403. stav 3. ZPP. Pošto je u ovom parničnom postupku kao vrednost predmeta spora koja se pobija revizijom označen iznos od 500.000,00 dinara, koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (što je granična vrednost za izjavljivanje revizije u smislu člana 403. stav 3. ZPP), revizija je nedozvoljena, te je odbačena drugim stavom izreke ovog rešenja, primenom člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić