.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7732/2023
30.08.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca maloletnog AA, čiji je zakonski zastupnik majka BB iz ..., koju zastupa punomoćnik Svetlana Stojković Obradović, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Marinela Todoran Ljubić, advokat iz ..., radi izdržavanja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 593/22 od 23.11.2022. godine, u sednici održanoj 30.08.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž2 593/22 od 23.11.2022. godine i presuda Osnovnog suda u Pančevu P2 238/21 do 08.09.2022. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P2 238/21 do 08.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da na ime doprinosa za izdržavanje unuka tužioca mal. AA plaća mesečno iznos od 9.000,00 dinara na način bliže označen u tom delu izreke. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 593/22 od 23.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao pobijenu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 208. Porodičnog zakona i utvrdio da je revizija osnovana, zbog pogrešno primenjenog materijalnog prava usled čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Pančevu od 11.06.2019. godine, razveden je brak zakonske zastupnice mal. tužioca – majke BB i GG, sina tuženog VV. Maloletni tužilac (rođen ... godine) je poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, određen je način održavanja ličnih odnosa deteta sa roditeljem sa kojim ne živi i otac je obavezan da doprinosi izdržavanju deteta iznosom od 1.000.00 dinara mesečno. Otac tužioca ne izvršava zakonsku obavezu plaćanja izdržavanja, pa je pokrenut postupak izvršenja ove presude, ali zakonska zastupnica mal. tužioca nije naplatila potraživanje. Otac mal. tužioca boluje od zavisnosti od psihoaktivnih supstanci i trenutno se nalazi u zatvorskoj bolnici u ... . Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Pančevu od 24.06.2019. godine, utvrđeno je da tužilac ima pravo da održava lične odnose sa svojim dedom - tuženim po modelu viđanja određenom u ovoj presudi. Zakonska zastupnica mal. tužioca (rođena ...godine) je nakon razvoda sa ocem tužioca zasnovala novu vanbračnu zajednicu iz koje ima sina koji navršava ... godinu života i za koga prima dečiji dodatak u iznosu od 10.641,29 dinara. Njena primanja su tokom porodiljskog odsustva iznosila 33.843,12 dinara, a zatim 25.895,06 dinara, dok je nakon porodiljskog odsustva dobila otkaz, pa sada na ime bolovanja zbog produžene nege deteta ostvaruje primanja u iznosu od oko 15.000,00 dinara. Njen vanbračni partner je zaposlen u ... „...“ ... gde ostvaruje zaradu u iznosu od 46.413,79 dinara mesečno i ima obavezu izdržavanja deteta iz prvog braka u iznosu od 10.000,00 dinara mesečno. U izdržavanju im pomažu roditelji koji su penzioneri i sestre. Tuženi VV (rođen ...godine) je mal. tužiocu deda po ocu. Živi u nepokretnosti koja je u njegovom vlasništvu. Ostvaruje primanja po osnovu penzije u iznosu od 17.350,87 dinara, od koje pokriva režijske troškove i troškove za hranu. Dodatne prihode ostvaruje obavljanjem fizičkih i građevinskih poslova kada mu se za to ukaže prilika. Tuženi je svestan da je njegov sin zavisnik od psihoaktivnih supstanci, da ne vodi računa o svojoj maloletnoj deci i da ne doprinosi njihovom izdržavanju. Mal. tužiocu daje po 1.000,00 dinara kad god je u mogućnosti. Kupio mu je telefon i tablet, za rođendan mu je dao poklon od 50 evra, a za sledeći rođendan je pripremio 5.000,00 dinara. Utvrđeno je da je tuženi kao deda izuzetno pažljiv, brižan, emotivan u odnosu na svog unuka tužioca mal. AA i da pored tužioca ima još jednu maloletnu unuku koja je u hraniteljskoj porodici, sa kojom takođe održava kontakt. Komunalni troškovi domaćinstva zakonske zastupnice maloletnog deteta i tuženog utvrđeni su mesečnim iznosima navedenim u nižestepenim presudama. Tužilac je učenik sedmog razreda osnovne škole i ostvruje odličan uspeh u školi. Utvrđeno je da mesečne potrebe za maloletnog tužioca iznose 30.000,00 dinara i odnose se na ishranu, odevanje, sredstva za ličnu higijenu i pohađanje časova matematike, nemačkog i engleskog, kao i časova folklora koji iziskuju dodatne troškove za odlazak u kamp koji organizuje ... i čija rata iznosi 3.500,00 do 4.000,00 dinara.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredbi članova 8., 154. stavovi 1. i 2, člana 160. stav 1. Porodičnog zakona zaključili da nisu ispunjeni uslovi za „srodničko“ izdržavanje (da umesto oca u izdržavanje deteta stupi njegov deda po ocu) i odbili tužbeni zahtev mal. tužioca. Po nalaženju nižestepenih sudova, tužiočev otac je radno sposoban i obavezan je da doprinosi njegovom izdržavanju, pa to što se nalazi u zatvorskoj bolnici ne isključuje njegovu obavezu izdržavanja mal. deteta, a tužilac nije dokazao da njegova majka nema dovoljno sredstava za izdržavanje s obzirom na to da može zadovoljiti njegove osnovne potrebe, pa čak i vannastavne aktivnosti.
Izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova se ne može prihvatiti, jer je ostalo neutvrđeno da li roditelji mal. tužioca imaju dovoljno sredstava za njegovo izdržavanje.
Naime, prema članu 154. stav 1. PZ, mal.dete ima pravo na izdržavanje od svojih roditelja, a prema stavu 2. istog člana, maloletno dete ima pravo i na izdržavanje od drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji, ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje. Izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, jer je tako propisano odredbom člana 160. stav 1. Porodičnog zakona. Redosled u izdržavanju propisan je odredbom člana 166. Porodičnog zakona, tako što krvni srodnici ostvaruju međusobno pravo na izdržavanje redosledom kojim nasleđuju na osnovu zakona (stav 2.), a ako je više lica istovremeno dužno da daje izdržavanje, njihova obaveza je podeljena (stav 5.).
Po nalaženju ovog suda, pravilna primena citiranih odredbi zakona podrazumeva potpuno ispitivanje svih okolnosti koje se tiču obaveze roditelja da izdržavaju dete i utvrđivanje da oni nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje da bi ostali srodnici mogli da stupe u tu obavezu. Naime, u ovom slučaju nesporno je da su tužiočevi roditelji živi, ali bi tuženi kao deda mogao biti obavezan da doprinosi izdržavanju maloletnog tužioca – unuka, ukoliko roditelji nemaju dovoljno sredstava za njegovo izdržavanje. Mogućnost tužiočevih roditelja da doprinose njegovom izdržavanju ocenjuje se kroz utvrđivanje sposobnosti roditelja za zaposlenje (ukoliko nisu zaposleni), primanja koja ostvaruju ako su zaposleni, posedovanja imovine, prihoda od te imovine, postojanja obaveze izdržavanja drugih lica, njihove sposobnosti da se bave dodatnim poslovima radi ostvarivanja odgovarajućih prihoda i njihovih potreba. U konkretnom slučaju tužiočev otac boluje od bolesti zavisnosti od psihoaktivnih supstanci i trenutno se nalazi u zatvorskoj bolnici u ... . Obavezan je da doprinosi izdržavanju deteta iznosom od 1.000.00 dinara mesečno, što on ne čini, ali izvršenje nije sprovedeno jer se nalazi u zatvorskoj psihijatrijskoj bolnici. Majka tužioca je nakon porodiljskog odsustva dobila otkaz i sada ostvaruje primanja na ime bolovanja zbog produžene nege deteta, a ima i zakonsku obavezu izdržavanja deteta iz nove vanbračne zajednice.Pritom je utvrđeno je da potrebe maloletnog AA iznose 30.000,00 dinara mesečno. Iz tih razloga se za sada ne može prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da ne postoji obaveza tuženog (dede po ocu) da plaća izdržavanje za maloletno dete (unuka). Tek stavljanjem u međusobni odnos potreba mal. tužioca i konkretnih mogućnosti njegovih roditelja može se zaključiti da li roditelji imaju dovoljno sredstava za izdržavanje mal.tužioca i da li sledom toga postoji i u kom obimu obaveza tuženog po članu 154. stav 2. Porodičnog zakona.
Pored toga, roditelj koji se stara o detetu mora da ima stalan i siguran izvor prihoda kako bi bio u mogućnosti da organizuje nesmetano i sigurno zadovoljavanje svih detetovih potreba. To što tuženi faktički doprinosi izdržavanju svog unuka na način na koji navodi u nižestepenim presudama ( unucima ponekad kupi ono što im je potrebno) predstavlja vid dobrovoljnog davanja i za sada ne predstavlja njegovu zakonsku obavezu.
Iz ovih razloga su nižestepene presude morale biti ukinute jer ispunjenost uslova da na mesto oca mal. tužioca kao dužnika izdržavanja stupi njegov deda, zavisi od toga da li su iscrpljene sve mogućnosti ostvarivanja izdržavanja od strane roditelja, u ovom slučaju oca maloletnog tužioca, odnosno ostalo je neutvrđeno da li njegovi roditelji imaju dovoljno sredstava za njegovo izdržavanje.
U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja i doneti pravilnu i zakonitu odluku.
Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
