.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 774/2020
12.02.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostlović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Predrag Stefanović, advokat iz ..., protiv tuženog maloletnog BB iz ..., čiji je zakonski zastupnik majka VV iz ..., koju zastupa punomoćnik Tamara Antić, advokat iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 103/19 od 14.10.2019.godine, u sednici veća održanoj dana 12.02.2020.godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 103/19 od 14.10.2019.godine, u odbijajućem delu stava drugog izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P2 801/2017 od 06.09.2018.godine, stavom prvim izreke, obavezan je tužilac da na ime doprinosa za izdržavanje svog maloletnog sina BB, mesečno plaća po 15% od svojih primanja, umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, do 5. u mesecu za tekući mesec, počev od dana pravnosnažnosti presude pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, na način bliže opisan u tom delu izreke. Stavom drugim izreke, određeno je da se ovim menja presuda Osnovnog suda u Nišu P2 647/2013 od 29.05.2013.godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda P2 647/13 od 30.09.2013.godine, u stavu trećem izreke, dok u ostalom delu presuda ostaje neizmenjena. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.
Apelacioni sud u Nišu je, nakon održane rasprave, presudom Gž2 103/19 od 14.10.2019.godine, ukinuo presudu Osnovnog suda u Nišu P2 801/2017 od 06.09.2018.godine i presudio. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i tužilac obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje tuženog, kao maloletnog sina, mesečno plaća po 18% od svojih primanja, umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, do 5. u mesecu za tekući mesec, počev od pravnosnažnosti presude pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, na način bliže opisan u tom delu izreke, dok je tužbeni zahtev za izmenu doprinosa za izdržavanje tuženog preko dosuđenih 18% do traženih 15%, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, određeno je da se ovim menja presuda Osnovnog suda u Nišu P2 647/2013 od 29.05.2013.godine, ispravljena rešenjem P2 647/13 od 30.09.2013.godine, u stavu trećem i četvrtom izreke, dok u ostalom delu presuda ostaje neizmenjena. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Zakonski zastupnik tuženog je podnela odgovor na reviziju i predložila da se revizija, kao neosnovana, odbije.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. u vezi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13- US, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Nišu P2 647/2013 od 29.05.2013.godine, koja je ispravljena rešenjem P2 647/13 od 30.09.2013.godine, na osnovu sporazuma supružnika, razveden je brak između tužioca i VV iz ..., a njihovo maloletno dete BB, poveren je majci na čuvanje i vaspitanje. Tom presudom, tužilac je obavezan da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta, koje je tada bilo na uzrastu od 8 godina, tako što će mesečno plaćati po 20% od svojih primanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje i učestvovati sa ½ u troškovima kupovine obaveznih knjiga i školskog pribora za osnovnu i srednju školu i troškovima školskih ekskurzija i letovanja deteta. Nakon toga, tužilac je zasnovao novu bračnu zajednicu u kojoj je dobio još dvoje maloletne dece, rođene ...2014.godine i ...2015.godine. Tužilac je zaposlen u Privrednom društvu GG u ..., u međuvremenu je napredovao u karijeri, tako da sada ima veću zaradu, koja za period od jula 2018.godine do septembra 2019.godine, prosečno iznosi 286.850,00 dinara. Plaća godišnje porez na platu od oko 52.000,00 dinara. Tužilac sa porodicom živi u ..., plaća zakupninu za iznajmljeni stan 190 evra mesečno i troškove potrošnje električne energije, u letnjem periodu 4.000,00 - 5.000,00 dinara a u zimskom 12.000,00 - 15.000,00 dinara. Po osnovu rata za više podignutih gotovinskih kredita mesečno plaća oko 99.000,00 dinara. Supruga tužioca nije zaposlena i nema nikakvih primanja. Maloletna deca tužioca iz novog braka pohađaju vrtiće za koje plaća 5.000,00 dinara za jedno i 5.590,00 dinara za drugo dete. Tuženi sada ima 14 godina i učenik je osmog razreda osnovne škole. Odličan je đak, dobrog je zdravlja, trenira košarku i živi sa majkom u kući njenih roditelja. Za članarinu za treninge košarke potrebno mu je mesečno 3.000,00 dinara, za časove engleskog jezika 600,00 dinara po času, šest puta mesečno, za časove matematike 1.000,00 dinara po času, dva puta nedeljno. Zbog ubrzanog rasta često mu je potrebna nova odeća i obuća. Za hranu tuženog potrebno je 20.000,00 dinara mesečno, za mobilni telefon 2.400,00 dinara, za internet 4.000,00 dinara, za izlaske nedeljno 1.000,00 do 2.000,00 dinara. Knjige za poslednju školsku godinu plaćene su 9.000,00 dinara a ostali školski pribor 3.000,00 dinara. Majka tuženog vozi na treninge sopstvenim automobilom te troškovi benzina iznose 4.000,00 dinara mesečno, a troškovi nabavke ogrevnog drveta na godišnjem nivou u iznosu od 70.000,00 dinara. Ukupne potrebe tuženog mesečno iznose 60.000,00 dinara. Majka tuženog radi u firmi „DD“ kao ..., sa mesečnom zaradom oko 26.000,00 dinara. Živi sa roditeljima koji su penzioneri, majka, sa invalidskom penzijom oko 13.000,00 dinara i otac, sa penzijom oko 15.000,00- 16.000,00 dinara mesečno.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni ovog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev za izmenu doprinosa tužioca u izdržavanju tuženog smanjenjem njegove obaveze preko dosuđenih 18% do traženih 15% od zarade.
Odredbom člana 160. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 18/05, 72/11 i 6/15) je propisano, da, izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1), da, potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2) i da, mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Odredbom člana 164. ovog Zakona, propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Prema odredbi čl. 162.st.3 istog Zakona, ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.
Imajući u vidu najbolji interes maloletnog deteta i njegove potrebe kao poverioca izdržavanja, s obzirom na kalendarski uzrast i druge utvrđene okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, mogućnosti tužioca, kao dužnika izdržavanja, koje su i pored obaveze izdržavanja još dvoje maloletne dece i nezaposlene supruge, kao i drugih utvrđenih okolnosti od značaja za izdržavanje, sada veće, s obzirom na visinu zarade koju ostvaruje i standard koji uživa, to je po oceni ovog suda pravilna odluka o utvrđenoj visini izdržavanja tuženog.
Nisu osnovani revizijski navodi da su potrebe tuženog proizvoljno i paušalno utvrđene, samo na osnovu iskaza majke deteta, budući da su sve relevantne činjenice u pogledu potreba deteta utvrđene pravilnom ocenom svih izvedenih dokaza, iskaza majke, kao zakonskog zastupnika i roditelja koji je najbolje upoznat sa svakodnevnim potrebama deteta i potrebnim izdacima s tim u vezi, jer dete živi sa njom, ali i na osnovu izvedenih pismenih dokaza, uplatnica, potvrda i računa o plaćenim troškovima kojima se ti navodi potvrđuju. Osim toga, u ukupnu visinu utvrđenih mesečnih potreba tuženog ušli su i troškovi kupovine knjiga i školskog pribora, kao i ekskurzija i letovanja, zbog čega je drugostepenom presudom izmenjena prethodna presuda i u delu u kome je to, pored fiksne obaveze plaćanja izdržavanja vezane za zaradu, bila posebna obaveza tužioca.
Ukazivanje tužioca na statističke podatke o prosečnoj potrošnji domaćinstva u zemlji nije od uticaja na drugačiju odluku ovog suda, jer se o visini izdržavanja odlučuje na osnovu utvrđenih činjenica i okolnosti u svakom konkretnom slučaju, primenom propisanih kriterijuma za izdržavanje, rukovodeći se najboljim interesom deteta i principom da standard maloletnog deteta treba da prati standard roditelja dužnika izdržavanja, o čemu je drugostepeni sud vodio računa kod donošenja pobijane odluke.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
