U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA, čiji je punomoćnik Eva Laslo Zaj, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Mišović Gucunja, advokat iz ..., radi razvoda braka i vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 296/23 od 29.09.2023. godine, u sednici održanoj 24.01.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 296/23 od 29.09.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Senti P2 170/2022 od 31.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se tužbeni zahtev tužilje delimično usvaja. Stavom drugim izreke, razveden je brak zaključen ...2011. godine, u ... između tužilje i tuženog, upisan u matičnu knjigu venčanih za matično područje ... pod tekućim brojem .. za godinu 2011. Stavom trećim izreke, zajednička maloletna deca VV rođena ...2012. godine u ... i GG rođen ...2015. godine u ..., poverena su, radi samostalnog vršenja roditeljskog prava majci. Stavom četvrtim izreke, tuženi je obavezan da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletne VV plaća iznos od 10.000,00 dinara (85,26 evra), a za izdržavanje maloletnog GG iznos od 8.000,00 dinara (68,20 evra), ukupno 18.000,00 dinara tj. 153,46 evra, počev od dana utuženja 19.07.2022. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi svakog meseca unapred najkasnije do 5-tog u mesecu, a zaostale rate je dužan platiti odjednom u roku od 15 dana, u slučaju docnje, sa mesečnim ratama dužan je platiti zakonsku zateznu kamatu računajući počev od dana padanja u docnju pa do isplate. Stavom petim izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa oca i dece, koji će se odvijati po dogovoru roditelja koje mora biti u najboljem interesu maloletne dece, a u slučaju izostanka sporazuma roditelja uređuje se način održavanja ličnih odnosa koji će se odvijati za vreme školskih raspusta koja maloletna deca imaju u Austriji, prvu polovinu raspusta deca provode kod oca u kontinuitetu, a drugu polovinu raspusta kod majke u kontinuitetu, pri čemu roditelj sa kojim dete ne živi u oba doba kada ima pravo na održavanje ličnog kontakta sa maloletnim detetom dužan je po njega dolaziti do mesta detetovog prebivališta, a nakon isteka vremena za održavanja ličnog kontakta vratiti dete na adresu njegovog prebivališta o svom trošku, sve pod teretom izvršenja. Stavom šestim izreke, tužbeni zahtev tužilje koji se odnosi na visinu doprinosa za izdržavanje maloletne VV, preko dosuđenog iznosa od 10.000,00 dinara (85,26 evra) do traženih 100 evra, odnosno 11.729,00 dinara i za maloletog GG u iznosu preko dosuđenog iznosa od 8.000,00 dinara odnosno 68,20 evra, do traženog iznosa od 100 evra – 11.729,00 dinara je odbijen. Stavom sedmim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Dopunskom presudom istog suda P2 170/2022 od 02.08.2023. godine, obavezan je tuženi da svoju obavezu da doprinosi izdržavanju maloletne VV i maloletog GG izvršava tako što će dosuđeni iznos na ime doprinosa izdržavanju uplaćivati na tekući račun zakonskog zastupnika maloletne dece AA otvore kod ... banke pod brojem ... .

Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž2 296/23 od 29.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Senti P2 170/22 od 31.10.2022. godine, dopunjenu presudom Osnovnog suda u Senti P2 170/22 od 02.08.2023. godine, u pobijanom usvajajućem delu odluke o doprinosu dečijem izdržavanju (stav 4. izreke) i u delu kojim je odlučeno o načinu održavanja ličnih odnosa maloletne dece i oca (stav 5. izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), i odredbe člana 202. Porodičnog zakona, pa je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti i na koju revident neosnovano u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su državljani Republike Srbije koji su se venčali u Srbiji ...2011. godine, a njihova zajednička maloletna deca rođena su takođe u Srbiji (...) i državljani su Republike Srbije. Tužilja sada, sa maloletnom decom, živi u Austriji gde je i zaposlena i ostvaruje zaradu od 1.500 evra, kao i dodatak za decu koji za oba deteta iznosi 400 evra. Deca pohađaju školu u Austriji. Tuženi živi u Adi i zaposlen u DOO „DD“, sa prosečnom zaradom od 36.000,00 dinara. Do 31.01.2022. godine, tuženi je takođe živeo u Austriji, a od 01.02.2022. godine, vratio se u Srbiju. Nakon prekida zajednice života parničnih stranaka između roditelja ne postoji nikakva komunikacija, a otac je svestan da su se deca, u proteklom periodu emotivno udaljila od njega zbog izostanka ličnih kontakta, pa je saglasan da se samostalno vršenje roditeljskog prava poveri majci, jer smatra da u Austriji deca imaju bolje uslove za život i školovanje. Centar za socijalni rad Opštine ... je predložio da se viđanje oca i maloletne dece odvija četiri puta godišnje na način da polovinu školskih raspusta koje deca imaju provedu u domaćinstvu oca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odlučili o doprinosu tuženog izdržavanju maloletne dece i načinu održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa njim na osnovu obrazloženog predloga Centra za socijalni rad Opštine ..., u smislu odredbe člana 61. stav 1, 78. stav 3, 266. stav 1. i 270. Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su, pri odlučivanju o doprinosu dečijem izdržavanju i načinu održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa ocem, pravilno primenili materijalno pravo.

Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su odredbom člana 160. Porodičnog zakona tako što se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Na osnovu odredbe člana 61. istog Zakona, dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju, odnosno lišenju roditeljskog prava, sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima na osnovu odredbe člana 270. Porodičnog zakona.

U konkretnom slučaju, maloletna VV ima 10 godina i pohađa 4 razred osnovne škole, dok maloletni GG ima 7 godina i učenik je 2 razreda osnovne škole. Ukupni troškovi na ime nabavke garderobe i obuće za maloletnu VV iznose 285 evra, a za maloletnog GG 245 evra, dok troškovi ishrane za oba deteta iznose oko 300 evra mesečno.

Nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava tuženog obavezali da doprinosi izdržavanju maloletne dece iznosima od 10.000,00 odnosno 8.000,00 dinara mesečno, a revizijom tuženog se ne ukazuje na nepravilnost te odluke. Tuženi u reviziji takođe ne ukazuje ni na nepravilnost odluke o načinu održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa njim, već ukazuje na međunarodnu nenadležnost domaćeg suda da odlučuje u konkretnom predmetu.

Konvencija o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece, koja je zaključena 19.oktobra 1996. Godine, potvrđena je zakonom objavljenim u „Službenom glasniku Republike Srbije – međunarodni ugovori broj 20/2015 i primenjuje se u Republici Srbiji od 01.01.2016. godine, kada je stupila na snagu u skladu sa članom 61. stav 2. tačka A u vezi člana 58. stav 3. Konvencije, je potvrđivanjem i stupanjem na snagu u Republici Srbiji, u skladu sa odredbom člana 16. stav 3. Ustava Republike Srbije, postala sastavni deo domaćeg pravnog poretka i neposredno se primenjuje. Potvrđeni međunarodni ugovori su deo pravnog poretka Republike Srbije i u hijerarhiji domaćih i međunarodnih pravnih akata imaju prioritet jer je odredbom člana 194. stav 5. Ustava Republike Srbije propisano da zakon i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava. Zbog toga konvencijsko rešenje o nadležnosti suda države uobičajenog boravišta deteta(odredba člana 5.) znači da do proširenja nadležnosti u brakorazvodnom sporu za odlučivanje o vršenju roditeljskog prava, nakon potvrđivanja i stupanja na snagu Konvencije, ne može da dođe po službenoj dužnosti na osnovu odredbe člana 226. stav 1. Porodičnog zakona. Međutim, revizija tuženog ne odnosi se na vršenje roditeljskog prava, već se odnosi na odluku o doprinosu dečijem izdržavanju i načinu održavanja ličnih odnosa maloletne dece i oca. Odredbom člana 4. Konvencije o nadležnosti merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluku i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mere za zaštitu dece, predviđeno je da se ona ne primenjuje, između ostalog pod tačkom d) na obaveze izdržavanja (što je ovde slučaj).

Na osnovu odredbe člana 5. Konvencije, sudski ili upravni organi države ugovornice u kojoj dete ima uobičejeno boravište nadležni su da odrede mere za zaštitu ličnosti i imovine deteta. Mere na koje se Konvencija odnosi predviđene su u članu 3. koji, pod tačkom b, obuhvata pravo na staranje, uključujući i pravo na staranje o ličnosti deteta i naročito pravo na određivanje boravišta deteta, kao i pravo na viđanje deteta,(koje je predmet ovog spora) koje obuhvata i pravo da se dete na određeno vreme odvede van mesta svog uobičejenog boravišta. Međutim, na osnovu odredbe člana 13. Konvencije, organi države ugovornice nadležni za određivanje mera zaštite ličnosti ili imovine deteta na osnovu odredbi članova 5. – 10. dužni su da se uzdrže od odlučivanja ako su u trenutku pokretanja postupka već bile zatražene slične mere od organa druge države ugovornice nadležnih na osnovu člana 5 . – 10, a njihovo razmatranje je još uvek u toku (što je ovde slučaj). Prema odredbi člana 10. stav 1. Konvencije, bez uticaja na članove 5. -9, organi države ugovornice nadležni za razvod, zakonsku rastavu ili poništaj braka roditelja deteta koje ima uobičejeno boravište u drugoj državi ugovornici mogu, ako im pravo njihove države dozvoljava, odrediti mere za zaštitu ličnosti ili imovine tog deteta, između ostalog, pod tačkom a), ako u trenutku pokretanja postupka jedan od roditelja uobičajeno boravi u toj državi i jedan od njih je titular roditeljske odogovrnosti u odnosu na to deteta i pod tačkom b), ako su roditelji odnosno drugo lice koje je titular roditeljske odgovornosti u odnosu na to dete prihvatili nadležnost ovih organa za određivanje mera i ako je takva nadležnost u najboljem interesu deteta.

U konkretnom slučaju, tuženi neosnovano ukazuje na međunarodnu nenadležnost domaćeg suda da odlučuje o načinu održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa njim imajući u vidu da je mera zaštite ličnosti dece tražena od domaćeg suda koji je nadležan na osnovu odredbe člana 10. Konvencije, pošto su za nadležnost domaćeg suda ispunjena oba, kumulativno propisana uslova tom odredbom Konvencije jer je u trenutku pokretanja postupka tuženi uobičajeno boravio u Republici Srbiji i prihvatio je (nije osporio) nadležnost domaćeg suda za određivanje predmetne mere zaštite ličnosti dece, što je, i po mišljenju Vrhovnog suda u konkretnom slučaju u njihovom najboljem interesu, u smislu odredbe člana 266. stav 1. Porodičnog zakona.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić