Presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 751/19 od 01.10.2020. godine, ispravljena je rešenjem istog suda P2 751/19 od 20.11.2020. godine tako što je označeno da u stavu petom izreke presude, u šestom redu, umesto reči „iznos od 116,66 dinara“ treba da stoji „iznos od 116,66 evra“, a da u preostalom delu ista presuda ostaje nepromenjena.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 569/20 od 15.07.2021. godine, odbijene su žalbe parničnih stranaka kao neosnovane i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 751/19 od 01.10.2020. godine, ispravljena rešenjem istog suda P2 751/19 od 20.11.2020. godine u stavu petom, šestom, sedmom, osmom, devetom i desetom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda pravila postupka, s tim što iz obrazloženja proističe da je revizija izjavljena protiv drugostepene presude u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda u stavu petom, šestom i sedmom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana u odnosu na stav sedmi izreke, dok je osnovana u odnosu na stavove pet i šest izreke.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak 26.06.2005. godine u Beogradu i imaju zajedničko dete, maloletnu ćerku VV, rođenu ... godine u ... . Parnične stranke i mal. VV su živeli u stanu broj ... u ulici ... broj ... u ... . Zajednica života je prestala u oktobru ili novembru 2018. godine. Tužilac se iselio iz stana, dok su u stanu ostale tužena i maloletno dete. Maloletna VV ima ... godina i pohađa ... razred francuske osnovne škole i srednju muzičku školu. Školarina, upis u novu školsku godinu, ručak u školi i završeni ispit na godišnjem nivou iznose 6.842 evra ili oko 570 evra na mesečnom nivou. Maloletna kći stranaka ima privatne časove matematike, gimnastike, klavira, solfeđa, jahanja i skijanja kad odlazi na zimovanje, tako da joj je za vanredne aktivnosti na mesečnom nivou, po proceni majke potrebno oko 400-500 evra. Takođe, na mesečnom nivou za hranu joj je potrebno oko 200-300 evra, za higijenu oko 50-100 evra, za obuću i odeću oko 200 evra, te za troškove mobilnog telefona oko 30 evra, odlazak u bioskop, pozorište, rođendane potrebno joj je oko 100 evra. Na godišnjem nivou potrebno joj je za troškove lečenja i lekarskih pregleda oko 100 evra, za školski pribor oko 300 evra, a kad odlazi na školske izlete i ekskurzije oko 300 evra, a za organizovane rođendanske proslave oko 300 evra. Mal. kći stranaka pored svega ima naviku i da putuje dosta tokom godine, da odlazi između ostalog i u ... zbog lekarskih pregleda, kao i na putovanja turističkog karaktera, i za to joj je potrebno godišnje ukupno između 2.000 i 3.000 evra.

Tužilac je rođen ... godine u ... i po zanimanju je diplomirani ... ..., zaposlen u privrednom društvu „GG“ DOO ..., gde ostvaruje mesečnu zaradu u iznosu od 14.206,67 dinara, a kod privrednog društva „DD“ DOO ... prima mesečnu naknadu u iznosu od 14.326,40 dinara, dok prema presudi Privrednog suda u Beogradu Pk 390/20 od 27.05.2020. godine tužilac kao zaposleni u preduzeću „DD1“ DOO ... ima mesečnu zaradu od 60.000,00 dinara. Tužilac ima zaključen ugovor sa privrednim društvom „ĐĐ“ DOO o pružanju savetodavnih usluga za mesečnu naknadu od 1.000 evra, kao i ugovor o pružanju takođe savetodavnih usluga sa privrednim društvom „EE“ za mesečnu naknadu u iznosu od 1.000 evra. Pored navedenog, tužilac ima mesečne prihode oko 872 evra po osnovu ugovora o zakupu poslovnog prostora na kome ima pravo svojine, a koji se nalazi u ulici ... br. ... u ..., član je Nadzornog odbora Privrednog društva „ŽŽ“ AD ... u kome ne ostvaruje novčanu naknadu. Ima pravo svojine na poslovnom prostoru u ulici ... ... u ..., stanovima broj ..., ... i ... u ulici ... broj ... u ..., zemljište u površini od 1ha 43 ara i 26m,² koje se nalazi u ulici ... broj ..., katastarskoj parceli .../... KO ..., kat. parceli broj ... KO ..., kat. parcelama .../... i .../... KO ... i kat. parceli .../... KO ... . Tužilac pored maloletne ćerke VV ima zakonsku obavezu izdržavanja i svog punoletnog sina ZZ, koji studira ... .

Tužena je rođena ... godine u ... . Po zanimanju je diplomirani ..., nije zaposlena, ali je zakonski zastupnik ... „II“ i član je Upravnog odbora Zadužbine ..., ali od zadužbine ne prima nikakve naknade. Tužena ima pravo svojine na stanu broj ... koji se nalazi u ulici ... broj ..., površine 33,12m² sa terasom površine 22,40m², koji nije uslovan za stanovanje. Poseduje masterkard platnu karticu na osnovu ugovora zaključenog sa „...“ .... Nema zakonsku obavezu izdržavanja drugog lica sem svoje ćerke VV. Pred Višim sudom u Beogradu u toku je parnica po tužbi BB protiv tuženog AA radi deobe bračne tekovine. Tužilac je ponudio tuženoj da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne ćerke VV plaća mesečno 500 evra, kao i vanškolske aktivnosti časove klavira, gimnastike i školarinu za francusku osnovnu školu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su utvrdili pravo stanovanja maloletne VV na stanu broj ... u ulici ... broj ... u ..., površine 122m², gde će i stanovati zajedno sa majkom BB, koja joj je poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava, a što će trajati do punoletstva maloletnog deteta, što je tužilac AA, vlasnik stana dužan da prizna i trpi i dozvoli upis prava stanovanja u korist maloletnog deteta, sa obrazloženjem da mal. VV i roditelj koji vrši roditeljsko pravo nemaju u svojini adekvatan i podoban stan za stanovanje na teritoriji Grada Beograda.

Imajući u vidu da tužilac ostvaruje redovna mesečna primanja u iznosu od oko 30.000,00 dinara i oko 2.872 evra, da ima tri stana, poslovni prostor i katastarske parcele u vlasništvu, nižestepeni sudovi su zaključili da tužilac može da doprinosi izdržavanju mal. VV iznosom od 1.500 evra mesečno za period od podnošenja protivtužbe pa ubuduće. Nižestepeni sudovi su pri tome imali u vidu ekonomski standard roditelja, okolnosti da VV pohađa privatnu školu, da plaća godišnju školarinu, upis, završni ispit, da je primereno statusu roditelja da se detetu omogući korišćenje usluga zdravstvene zaštite u privatnoj praksi, zimovanje, letovanje i vannastavne aktivnosti, zaključujući da je iznos od 1.500 evra u dinarskoj protivrednosti dovoljan da uz doprinos majke detetu omogući da zadrži životni standard koji je imala dok su roditelji živeli zajedno, u smislu člana 162. stav 3. Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio, kao neosnovanu, žalbu tužioca i potvrdio presudu prvostepenog suda u stavu sedmom izreke, gde je pravilnom primenom odredbe člana 194. Porodičnog zakona utvrđeno pravo stanovanja maloletne VV na stanu broj ..., koji se nalazi u ulici ... u ... u kome će živeti sa svojom majkom do svog punoletstva, a na kome pravo svojine ima tužilac, kod činjenice da maloletno dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo nemaju u svojini adekvatan i podoban stan za stanovanje na teritoriji Grada Beograda.

Vrhovni kasacioni sud je cenio navode revizije da su prvostepeni i drugostepeni sud pogrešno primenili materijalno pravo, odredbu člana 194. Porodičnog zakona, jer po navodima revidenta u konkretnom slučaju nisu ispunjeni svi uslovi propisani pomenutom odredbom Porodičnog zakona, da roditelj koji vrši roditeljsko pravo nema pravo svojine na useljivom stanu, čime se zapravo pobija utvrđeno činjenično stanje da mal. VV i njena majka koja vrši roditeljsko pravo nemaju u svojinu adekvatan i podoban stan za stanovanje na teritoriji Grada Beograda. Naime, nižestepeni sudovi su, suprotno navodima revizije, utvrdili da tužena ima pravo svojine na stanu broj ... koji se nalazi u ulici ... u ..., ali da on nije osposobljen za stanovanje i ne predstavlja smetnju za zasnivanje prava stanovanja deteta u porodičnom stanu u kojem je i živela dok su roditelji bili u zajednici do njenog punoletstva. Međutim, pobijanje utvrđenog činjeničnog stanja ne predstavlja revizijski razlog iz člana 407. stav 2. ZPP, u vezi člana 403. stav 2. istog zakona.

Na osnovu iznetih razloga, revizija tužioca je u ovom delu odbijena saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da je odluka, u odnosu na obavezu tužioca da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta iz stava petog i šestog izreke prvostepene presude, doneta pogrešnom primenom materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 160. Porodičnog zakona propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Odredbom člana 162. stav 3. Porodičnog zakona propisano je da ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da su nižestepeni sudovi utvrđujući potrebe poverioca izdržavanja i mogućnosti dužnika izdržavanja pogrešno primenili odredbu člana 160. stav 1. Porodičnog zakona, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno. Naime, mogućnosti dužnika izdržavanja da doprinosi izdržavanju poverioca izdržavanja zavise i od njegove obaveze da izdržava druga lica (član 160. stav 3. Porodičnog zakona), što je tužilac i isticao u prvostepenom postupku i ponovio u žalbi i u reviziji. Ove navode tužioca nižestepeni sudovi nisu imali u vidu prilikom utvrđivanja njegovih mogućnosti da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta. Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, sudovi nisu dovoljno realno i životno vrednovali mesečne potrebe poverioca izdržavanja, sa paušalno izraženim nominalnim potrebama iznosa izdržavanja, bez argumentovanog utvrđivanja pojedinih potreba, kao što su, između ostalih, potrebe za lekarskim pregledima u ..., i bez utvrđivanja bilo kakvih zdravstvenih problema,koji bi opravdavali pomenute lekarske preglede. Takođe, ukoliko sudovi smatraju da dete treba da uživa onaj nivo životnog standarda koji uživa jedan od roditelja, kao davalac izdržavanja, morali su navesti u čemu se ogleda životni standard tog roditelja, te kakve potrebe maloletno dete može zadovoljiti s obzirom na takav vid životnog standarda roditelja, a s obzirom na uzrast maloletnog deteta.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će imajući u vidu primedbe iz ove odluke, doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić