.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7765/2022
30.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Nadežde Vidić i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Zorana Petrović, advokat iz ..., protiv tuženih Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Nišu i JP za gazdovanje šumama “Srbijašume” Beograd, čiji je punomoćnik Negovan Živković, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženog JP za gazdovanje šumama “Srbijašume” Beograd izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 580/22 od 01.03.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 30.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog JP za gazdovanje šumama “Srbijašume” Beograd izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 580/22 od 01.03.2022, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog JP za gazdovanje šumama “Srbijašume” Beograd izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 580/22 od 01.03.2022. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 580/22 od 01.03.2022. godine, odbijene su, kao neosnovane, žalbe tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pirotu P 2201/21 od 15.12.2021. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev, utvrđeno da je tužilac po osnovu održaja stekao pravo svojine na kat.parc. .. i to na pomoćnom objektu i zemljištu pod objektom u površini od 66m2 i pašnjaku 8. klase površine 155m2 iz LN .. KO ..., što su tuženi dužni da priznaju i trpe promenu kod SKN u Pirotu u smislu upisa prava svojine tužioca kao isključivog vlasnika predmetne nepokretnosti, te se na osnovu ove presude tužilac ima upisati kao jedini nosilac prava svojine na kat.parc. .. iz LN .. KO ... kod SKN u Pirotu i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 126.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izršnosti presude do isplate.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi JP za gazdovanje šumama “Srbijašume” Beograd je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Pravnosnažnom presudom, nakon ocene neosnovanosti prigovora nedostaka pasivne legitimacije na strani tuženog JP za gazdovanje šumama “Srbijašume” Beograd, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, utvrđeno je da je tužilac po osnovu održaja stekao pravo svojine na predmetnim nepokretnostima, koje nesmetano koristi i drži kao savestan držalac, sam i preko svog pravnog prethodnika, u periodu dužem od 20 godina. Tužilac je, iako su u javnim knjigama tuženi upisani kao vlasnik, odnosno korisnik predmetnih nepokretnosti, opravdano verovao da je njegov pravni prethodnik BB bio vlasnik predmetnih nepokretnosti koje je kupio od Opštine Pirot na javnoj prodaji 1979. godine, a potom da je on vlasnik po osnovu ugovora o poklonu iz 1983. godine, a tuženi na kojima je primenom člana 231. ZPP bio teret dokazivanja, nisu dokazali nesavesnost tužioca.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pobijana odluka i ocena pasivne legitimacije tuženog u ovoj pravnoj stvari je u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda donete u istovetnim činjenično-pravnim sporovima da u tužbi za utvrđenje prava svojine na nepokretnosti na strani tuženih moraju biti obuhvaćena sva lica koja su u javnim knjigama upisana kao nosioci ma kog stvarnog prava na nepokretnosti, jer se zbog prirode pravnog odnosa spor može rešiti samo na jednak način prema svim suparničarima prema kojima doneta presuda o utvrđenju prava svojine na nepokretnosti ima dejstvo. Postojanje jedne različite odluke drugostepenog suda o oceni nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženog, na koju se tuženi poziva u reviziji, ne ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 08.05.2018. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 9.000,00 dinara.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Tužiocu ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
