Rešenjem Višeg suda u Beogradu P3 211/21 od 14.05.2021. godine, ispravljena je presuda istog suda od 25.03.2021. godine na taj način što u zaglavlju iste umesto oznake P3 br 324/20 treba da stoji P3 br 211/21.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 238/21 od 15.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA da mu tuženi solidarno naknade nematerijalnu štetu zbog povrede prava na privatnost u iznosu od još 246.000,00 dinara, kao i zahtevi tužilaca da se tuženi obavežu da na traženi iznos nematerijalne štete zbog povrede prava na privatnost i iznosa od po 60.000,00 dinara na ime materijalne štete po osnovu dobiti koju su ostvarili objavljivanjem informacija u tekstu u „Blicu“ od ...2017. godine, sa naslovom „Kazna za maltretiranje i iživljavanje nad devojčicom – Maloletni silovatelji idu u zatvor?“ (stav IV), o kojoj je odlučeno poslednjom tačkom stava IV izreke presude Višeg suda u Beogradu P3 255/17 od 21.01.2020. godine, plate zakonsku zateznu kamatu, kao i u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, tako što su obavezani tuženi VV i „Ringier Axel Springer“ doo Beograd, da kao solidarni dužnici tužiocima AA iz ... i BB iz ..., zbog povrede prava na pretpostavku nevinosti naknade nematerijalnu štetu u iznosima od po 50.000,00 dinara svakom tužiocu, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.03.2021. godine pa do isplate, dok se preko dosuđenog iznosa od po 50.000,00 dinara do traženog iznosa od po 124.000,00 dinara, za iznos od po 74.000,00 dinara za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na pretpostavku nevinosti sa zakonskom zateznom kamatom, kao i u odnosu na tuženu Republiku Srbiju, zahtev tužilaca odbija. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude tako što su obavezani tuženi VV i „Ringier Axel Springer“ doo Beograd da tužiocima solidarno naknade troškove celog postupka u iznosu od 148.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate, dok se zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova za period od dana presuđenja do dana izvršnosti presude odbija. Stavom četvrtim izreke, ukinuto je rešenje prvostepenog suda P3 211/21 od 14.05.2021. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude reviziju su blagovremeno izjavili tužioci zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20) i člana 126. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“ broj 83/2014, 58/2015, 12/2016) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenih pred drugostepenim sudom na koje se neosnovano ukazuju u reviziji. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji s obzirom da u postupku pred drugostepenim sudom odluka nije doneta posle održane rasprave pred tim sudom, a otvaranje rasprave predstavlja mogućnost ali ne i obavezu drugostepenog suda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na kome je zasnovana pobijana odluka, u dnevnom listu „Blic“, čiji je izdavač tuženi „Ringier Axel Springer“, a glavni i odgovorni urednik tuženi VV, dana ...2017. godine na naslovnoj strani objavljen je nadnaslov „Serija maloletničkog nasilja u Srbiji“ i naslov „Deca nikada nisu bila agresivnija! Zašto?“ i podnaslov „Tri dečaka u pritvoru jer su satima tukli i silovali devojčicu (12)“, a na 14.strani tekst sa naslovom: „Maloletni silovatelji idu u zatvor?“ u kome se između ostalog navodi: „O trojici maloletnika koji su u Subotici zlostavljali i silovali devojčicu (12 godina) za AA (16) i BB (16) koji već spadaju u grupu starijih maloletnika, maloletnički zatvor je izvestan, ako takvu meru budu predložili...Maloletnici koji su odranije poznati policiji i kojima je Viši sud 12.aprila odredio pritvor do 30 dana, prošle sedmice napastvovali su devojčicu u ... ulici, naneli joj povrede po celom telu, a zatim su je silovali uz pretnju da će je ubiti, ako ih bude prijavila“. Tužilac AA živi u ... ulici broj .., rođen je 2001. godine, a tužilac BB ...2001. godine. U saopštenju za javnost Ministarstva unutrašnjih poslova od 13.04.2017. godine je navedeno: „Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Subotici rasvetlili su dva razbojništva u centru grada i uhapsili trojicu maloletnika osumnjičenih da su izvršili ova krivična dela. Maloletnici se sumnjiče da su juče u naselju ... napali ženu, istrgli joj lančić sa vrata. Odmah po prijavi razbojništva policija ih je identifikovala i kod njih pronašla lančić koji je vraćen vlasnici. Sumnja se da su maloletnici tri dana ranije u istom naselju, napali i muškarca i oteli mu novac. Policija je trojicu osumnjičenih privela sudiji za maloletnike Višeg suda u Subotici, kojim je odredio pritvor do 30 dana. Viši sud u Subotici je 18.04.2017. godine izdao saopštenje za javnost u kome navodi: „Sudija za maloletnike Višeg suda u Subotici je dana 12.04.2017. godine doneo rešenje kojim su stavljeni u pritvor maloletni AA (2001), BB (2001) i GG (2002), protiv kojih je pokrenut pripremni krivični postupak zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivična dela razbojništva iz člana 206. stav 2. Krivičnog zakonika i silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Maloletnici su stavljeni u pritvor zbog opasnosti od uticaja na svedoke i osobitih okolnosti koji ukazuju na opasnost od ponavljanja krivičnog dela. Događaji za koje se ovi maloletnici osnovano sumnjiče su se odigrali 11. i 12.04.2014. godine na području naselja ... i ... u Subotici“. Niko od Subotičana u ... ulici nije video devojčicu niti su građani čuli njeno zapomaganje, ali stanari kažu da su ti isti tinejdžeri često pravili incident. Uz tekst je objavljena slika ... ulice, na kojoj se vidi niz kuća sa leve i desne strane, a na prvoj u nizu kuća sa desne strane stoji tabla sa oznakom ulice bez oznake broja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužilaca neosnovan. Tužioci su, imajući u vidu da je pravnosnažnom presudom od 21.01.2020. godine utvrđena povreda pretpostavke nevinosti, aktivno legitimisani da po tom osnovu u skladu sa odredbom člana 112. Zakona o javnom informisanju i medijima potražuju naknadu nematerijalne štete kako od izdavača, u smislu člana 114. ovog zakona, tako i od odgovornog urednika u smislu člana 9. i 113. istog zakona. Međutim, kako je povučen predlog za saslušanje tužilaca na okolnost intenziteta pretrpljenih duševnih bolova po ovom osnovu, sud nije bio u prilici da za utvrđenu povredu po slobodnoj oceni odmeri visinu naknade nematerijalne štete, kroz njenu individualizaciju saglasno odredbi člana 232. ZPP i 200. ZOO. Zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede pretpostavke nevinosti u odnosu na tuženu Republiku Srbiju ocenjen je neosnovanim, jer nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 116. stav 2. ZJIM, pošto u saopštenjima za javnost od 13.04. i 18.04.2017. godine MUP i Viši sud u Subotici nisu izneli informacije u kojim su tužioce označili učiniocima kažnjivog dela, oglasili krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda. Takođe, u nedostatku iskaza tužioca AA, njegov zahtev za naknadu štete po osnovu povrede prava na privatnost je neosnovan, jer postojanje fotografije u spornom tekstu, sama po sebi, ne daje osnova za zaključak o prepoznatljivosti tužioca samo zbog toga što živi u toj ulici, pored toga što su navedeni inicijali i godište. Budući da su zahtevi za naknadu nematerijalne štete ocenjeni kao neosnovanim, odbijen je i zahtev za kamatu na po tom osnovu tražene iznose.

Drugostepeni sud je prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda u pogledu odluke kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca da se obaveže tužena Republika Srbija na naknadu nematerijalne štete zbog povrede pretpostavke nevinosti, da se tuženi solidarno obavežu da tužiocu AA naknade nematerijalnu štetu zbog povrede prava na privatnost i u delu kamate na tražene iznose štete, dok je prvostepena presuda prinačena u preostalom delu stava prvog izreke i obavezani tuženi VV i „Ringier Axel Springer“ doo Beograd da kao solidarni dužnici tužiocima zbog povrede prava na pretpostavku nevinosti naknade nematerijalnu štetu u iznosu od po 50.000,00 dinara sa kamatom, dok je preko ovog iznosa do traženog iznosa zahtev odbijen. Po stanovištu drugostepenog suda kod povrede prava ličnosti primenjuje se objektivni koncept naknade štete i utvrđenjem ove povrede tužioci imaju pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu koji predstavlja pravičnu naknadu i bez saslušanja tužilaca. U konkretnom slučaju, imajući u vidu sve okolnosti slučaja, pravična naknada za povredu pretpostavke nevinosti iznosi 50.000,00 dinara za svakog tužioca. Dosuđivanjem većeg iznosa pogodovalo bi se težnjama koje nisu spojive sa prirodom i društvenom svrhom novčane naknade zbog čega je preko navedenog iznosa tužbeni zahtev odbijen.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda odluke nižestepenih sudova u odbijajućem delu u odnosu na tuženu Republiku Srbiju, u pogledu zahteva tužioca AA na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na privatnost i u delu kamate na tražene iznose, zasnovane su na pravilnoj primeni materijalnog prava, a drugostepeni sud je takođe pravilnom primenom materijalnog prava odlučio o visini pravične naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na pretpostavku nevinosti iz preinačujućeg dela odluke.

Odredbom člana 80. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima propisano je da informacije iz privatnog života, odnosno ličnih zapis (pismo, dnevnik, zabeleška, digitalni zapis i sl.), zapis lika (fotografski, crtanje, filmski, video, digitalni i sl.) i zapis glasa (magnetofonski, gramofonski, digitalni i sl.) ne može se objaviti bez pristanka lica čijih se privatnog života informacija tiče, odnosno lica čije reči, lik, odnosno glas sadrži, ako se pri objavljivanju može zaključiti koje je to lice. Stavom 2. ovog člana propisano je da se maloletnik ne sme učiniti pretpoznatljivim u informaciji koja može da povredi njegovo pravo ili interes.

Odredbom člana 116. stav 2. Zakona o javnom informisanju i medijima propisano je da za štetu prouzrokovanu objavljivanjem neistinite ili nepotpune informacije koja potiče od organa javne vlasti odgovara Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave čiji je to organ, bez obzira na krivicu.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nisu ispunjeni uslovi iz člana 116. stav 2. Zakona o javnom informisanju i medijima za odgovornost Republike Srbije za naknadu štete zbog povrede pretpostavke nevinosti. U konkretnom slučaju saopštenja za javnost Ministarstva unutrašnjih poslova i Višeg suda u Subotici sadrže podatke o događajima i postupanju državnih organa u rasvetljavanju krivičnih dela za koje postoji opravdan interes javnosti da se upozna sa radom i postupanjem državnih organa. U saopštenjima za javnost od 13.04.2017. godine i 18.04.2017. godine nisu iznete informacije koje bi po svojoj sadržini predstavljale povredu pretpostavke nevinosti tužilaca budući da tužioci nisu označeni kao učinioci kažnjivog dela, niti su oglašeni krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda.

Stoga se neosnovano revizijom osporava zaključak nižestepenih sudova o odsustvu odgovornosti Republike Srbije za naknadu štete zbog povrede pretpostavke nevinosti, a insistiranje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne može biti predmet ispitivanja revizije.

Takođe, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da ne postoji osnov odgovornosti tuženih za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na privatnost u odnosu na zahtev tužioca AA. Odredbom člana 80. Zakona o javnom informisanju i medijima propisani su uslovi za objavljivanje informacija iz privatnog života. Povreda prava na privatnost kao jedno od prava ličnosti treba posmatrati u skladu sa odredbom člana 112. Zakona o javnom informisanju i medijima u vezi člana 155. i 200. Zakona o obligacionim odnosima. Postojanje štete je uslov da bi se ostvarilo pravo na naknadu i po Zakonu o javnom informisanju i medijima i po Zakonu o obligacionim odnosima, a zaključak nižestepenih sudova da tužilac nije učinjen prepoznatljivim objavljivanjem slike ulice predstavlja pravno prihvatljiv razlog za odsustvo postojanja štete kao uslova za naknadu povrede prava na privatnost. Tuženi su osporili tužbeni zahtev u celosti, pa i u ovom delu, pa su neosnovani revizijski navodi da tužilac AA ima pravo na naknadu štete po ovom osnovu uz tvrdnju da zahtev nije osporen.

Pravno su prihvatljivi razlozi nižestepenih sudova u odnosu na zahtev za kamatu na pravnosnažno odbijene zahteve za naknadu štete, s obzirom da je kamata akcesorno pravo koje prati sudbinu glavnog potraživanja.

Istovremeno, revizijom tužilaca se neosnovano osporava pravilnost primene materijalnog prava i to člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima ukazivanjem da je visina dosuđenog iznosa pravične naknade zbog povrede prava na pretpostavku nevinosti u odnosu na tužene VV i „Ringier Axel Springer“ prenisko odmerena. Naime, novčana naknada nematerijalne štete nije cilj nego sredstvo kojim oštećeni zadovoljenjem životnih potreba koje ne bi mogao podmiriti, olakšava sebi život i čini ga podnošljivijim, ublažavajući duševni bol usled povređivanja, tako da novčana naknada ima za svrhu da se tužiocu pruži odgovarajuća satisfakcija prema značaju povređenog dobra i težini povrede. Član 200. stav 2. ZOO propisuje da prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete i njene novčane naknade sud vodi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome ta naknada služi, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i svrhom.

Imajući u vidu navedeno, pravilno je drugostepeni sud vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju naknade, a uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja koje su dovele do povrede prava na pretpostavku nevinosti, imajući u vidu i da je pravnosnažno utvrđeno da je tužiocima povređena pretpostavka nevinosti i obavezivanje odgovornog urednika medija da pravnosnažnu presudu u tom delu objavi, što za tužioce takođe predstavlja odgovarajuću satisfakciju za učinjenu povredu prava, ocenio da se preko dosuđenih iznosa iz stava drugog izreke drugostepene presude prevazilaze kriterijumi pravične naknade propisane članom 200. stav 2. ZOO i u tom delu odbio tužbeni zahtev tužilaca za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na pretpostavku nevinosti.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Zahtev tuženih VV i „Ringier Axel Springer“ za naknadu troškova revizijskog postupka, nije osnovan, budući da troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić