Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Boris Vasojević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., ..., čiji je punomoćnik Sabahudin Hajdarević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 350/21 od 17.08.2021. godine, u sednici održanoj 16.11.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 350/21 od 17.08.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 350/21 od 17.08.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prijepolju P 410/2020 od 17.11.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime duga isplati iznos od 2.517,31 evra sa kamatom od 01.12.2009. godine do isplate po članu 4. Zakona o zateznoj kamati, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac na naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 165.730,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Užicu Gž 350/21 od 17.08.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Prijepolju P 410/2020 od 17.11.2020. godine tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu na ime naknade štete isplati iznos od 995,42 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa kamatom u visini stope koju propisuje Evropska centralna banka za period od dana podnošenja tužbe 26.04.2012. godine do 24.12.2012. godine (omaškom napisano 24.12.2020. godine), a za period od 25.12.2012. godine do isplate po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati, dok je odbijen tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi isplati još 1.521,89 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 01.12.2009. godine do isplate, kao i zahtev za kamatu na dosuđeni iznos od 995,42 evra za period od 01.12.2009. godine do 26.04.2012. godine, i obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 174.382,86 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove postupka po žalbi u iznosu od 36.052,86 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povred odredaba parničnog postupka, sa pozivom i na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju, radi o parnici radi naknade štete zbog nekvalitetno izvedenih građevinskih radova, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom sporu, to ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, s obzirom na sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda. Revizijskim navodima kojima se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka i razrešenje činjeničnog osnova konkretnog spora, zapravo se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što nije pravno relevantni osnov za izjavljivanje posebne revizije iz člana 404. stav 1. ZPP. Osim toga, revizijom se ne ukazuje na postojanje različitog postupanja i neujednačenosti sudske prakse u istim činjenično-pravnim situacijama.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda (donete u postupku o sporu male vrednosti) nije dozvoljena revizija. U toj vrsti spora dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbama člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. Zakona o parničnom postupku.

Tužba radi isplate naknade štete podneta je 26.04.2012. godine. Vrednost predmeta spora je 2.517,31 evro i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti,

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Iako je pobijanom odlukom delimično preinačena prvostepena presuda, nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer se navedena odredba može primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopušenosti ovog pravnog leka, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona ili posebnim zakonom, određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Prilikom odlučivanja Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je u stavu prvom izreke u usvajajućem delu, u šestom redu, pogrešno označen datum za deo perioda dosuđene kamate jer umesto navoda „do 24.12.2020. godine“ treba da stoji „do 24.12.2012. godine“, ali je ocenio da ovakva greška nije od uticaja na odlučivanje u postupku povodom izjavljene revizije, s obzirom na to da je očigledno da se radi o grešci učinjenoj prilikom izrade pisanog otpravka presude koju je moguće u svakom trenutku otkloniti, saglasno članu 362. ZPP.

Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić