.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7797/2023
22.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Franc Branko Butolen, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3057/22 od 17.11.2022. godine, u sednici održanoj 22.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3057/22 od 17.11.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3057/22 od 17.11.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3057/22 od 17.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 25299/20 od 23.03.2022. godine, u stavu drugom, trećem, četvrtom, petom i šestom izreke, kojom je odbijen predlog za zastoj i prekid postupka i obavezana tužena da tužilji za period od 01.05.2017. godine do 30.06.2021. godine, na ime neisplaćenih invalidnina isplati pojedinačne mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da za period od 01.03.1999. godine do 30.04.2017. godine, na ime neisplaćenih invalidnina isplati pojedinačne novčane mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do isplate, obavezana tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 70.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od nastupanja uslova za izvršenje do isplate, odbijen kao neosnovan zahtev tužilje u delu koji se odnosi na zateznu kamatu na troškove parničnog postupka od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi čl. 172, 186. i 277. Zakona o obligacionim odnosima, obavezana je tužena da tužilji naknadi štetu u visini pojedinačnih mesečnih iznosa neisplaćene invalidnine, za period od maja 2017. godine zaključno sa junom 2021. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, koja je utvrđena na osnovu ekonomsko finansijskog veštačenja. Ovo zbog toga što je tužilji rešenjem SO Prizren, Odeljenja za društvene delatnosti od 27.03.1995. godine priznato pravo na porodičnu invalidninu po osnovu smrti pokojnog supruga BB priznatog mirnodopskog vojnog invalida šeste grupe sa 60% invaliditeta, koju je tužena redovno isplaćivala tužilji do marta 1999. godine. Na taj način tužena je bez pravnog osnova i opravdanog razloga, nezakonitim radom svojih organa postupila suprotno odredbama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i palih boraca, („Službeni list SRJ“ br 24/98, „Službeni glasnik RS“ br 101/2005 ... 111/2009) i povredila tužilji pravo na mirno uživanje imovine proklamovano članom 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse po pitanju izraženog pravnog shvatanja da osnov potraživanja neisplaćenih mesečnih iznosa invalidnine po svojoj pravnoj prirodi nije isplata povremenog potraživanja, već naknada štete u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, u kom slučaju kamata teče od dana dospeća svakog pojedinačnog iznosa na osnovu člana 186, u vezi člana 277. Zakona o obligacionim odnosima. Iz navedenog razloga, po oceni Vrhovnog suda, ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse niti postoji potreba novog tumačenja prava, pa je primenom člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 29.06.2022. godine, vrednost predmeta spora je iznos od 499.140,96 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (1 evro =117,4284 dinara) predstavlja dinarsku protivvrednost 4.250,60 evra.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačena tužbe, revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
