.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 781/2020
12.02.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Jugović, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Beograd, Filijala Prokuplje, radi uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv odluke o troškovima postupka sadržanoj u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 1940/18 od 08.08.2019. godine, na sednici održanoj 12.02.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.
UKIDAJU SE presuda Višeg suda u Prokuplju Gž 1940/18 od 08.08.2019. godine i presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 201/18 od 13.04.2018. godine u delu odluke o troškovima postupka i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovni postupak u ukinutom delu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 201/2018 od 13.04.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tužena obavezana da tužiocu izvrši uplatu nadležnom Fondu PIO na ime manje uplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, a koji padaju na teret Nacionalne službe za zapošljavanje, na iznose prema presudi Osnovnog suda u Prokuplju P-932/16 od 24.08.2016. godine, za period od jula 2015. godine do septembra 2015.godine, na pojedinačne mesečne novčane iznose, sve bliže opisano u navedenom stavu izreke, po stopama koje budu važile na dan uplate. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 1940/18 od 08.08.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužene i tužioca i presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 201/18 od 13.04.2018. godine je potvrđena.
Protiv presude Višeg suda u Prokuplju u delu odluke o troškovima posupka, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljnoj u smislu člana 404. ZPP zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja vezanih za troškove postupka, s obzirom da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je o dlučeno o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 55/14, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženu da u korist tužioca izvrši uplatu pripadajućih doprinosa. Međutim, i pored toga prvostepeni sud je odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, sa obrazloženjem da nije bilo neophodno da tužilac povodom uplate pripadajućih doprinosa vodi postupak već je iste mogao potraživati i u postupku za isplatu novčane naknade zbog nezaposlenosti.
Drugostepeni sud je odbio žalbu tužioca i potvrdio odluku o troškovima postupka prihvatajući razloge prvostepenog suda u celini.
Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom ukazuje na pogrešan stan nižestepenih sudova u pogledu prava tužioca na naknadu troškova postupka.
Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. istog zakona da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.
Prema članu 156. ZPP tužilac će naknaditi tuženom parnične troškove ako tuženi nije dao povod za tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ono ne održava, onda na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.
Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao ishod ove parnice, nižestepeni sudovi su pogrešno postupili kada su odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Prilikom odlučivanja o troškovima postupka, osnovni kriterijum kojim se sudovi moraju rukovoditi jeste uspeh parničnih stranaka u sporu. Izuzetak su porodični sporovi kod kojih se sud vodi i kriterijumom pravičnosti. U ovom konkretnom slučaju, tuženi prilikom isplate novčane naknade nije izvršio isplatu pripadajućih doprinosa zbog čega tužilac ima pravo da tužbom potražuje njihovu isplatu. Osim toga, tuženi je osporio tužbeni zahtev tužioca tokom postupka, u kom smislu tužiocu, koji je uspeo u sporu pripada pravo na naknadu svih troškova koji su bili potrebni za vođenje parnice.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 416. stav 2. u vezi člana 420. ZPP ukinuo odluku o troškovima postupka i predmet u ukinutom delu vratio na ponovno odlučivanje.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
