.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7823/2024
17.04.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, čiji je zajednički punomoćnik Džejn Drešević, advokat iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milan Nirnberg, advokat iz ..., kao pravnih sledbenika pok. ĐĐ, biv. iz ..., protiv tužene EE iz ..., čiji je punomoćnik Milenko Delić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilaca AA, BB i VV, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4413/22 od 20.10.2022. godine, u sednici održanoj 17.04.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilaca AA, BB i VV, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4413/22 od 20.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 5135/17 od 01.07.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca, pa je utvrđeno da je njihov pravni prethodnik za života stekao pravo vlasništva na 1/2 idealnih delova dvosobnog stana br. .., na drugom spratu zgrade u Ul. ... br. .. u ..., na osnovu imovine stečene u toku trajanja braka sa svojom suprugom, pok. ŽŽ, biv. iz ..., pa da se navedena imovina izuzima iz ostavinskog postupka iza pok. ŽŽ, koji je u toku pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, a navedena imovina predstavlja predmet zaostavštine iza pok. ĐĐ biv. iz ..., u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu, što je tužena dužna da prizna i trpi. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.174.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 4413/22 od 20.10.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačio presudu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 5135/17 od 01.07.2020. godine, u stavu prvom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, kao pravnih sledbenika pok. ĐĐ, biv. iz ..., kojim su tražili da se utvrdi da je njihov pravni prethodnik za života stekao pravo vlasništva na 1/2 idealnih delova dvosobnog stana br. .., koji se nalazi na drugom spratu zgrade u Ul. ... br. .. u ..., na osnovu imovine stečene u toku trajanja braka, sa svojom suprugom, pok. ŽŽ, biv. iz ..., te da se navedena imovina izuzme iz ostavinskog postupka iza pok. ŽŽ, koji je u toku pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, kao i da se utvrdi da će ta imovina predstavljati predmet zaostavštine iza pok. ĐĐ, biv. iz ..., u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu, što je tužena dužna da prizna i trpi. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 5135/17 od 01.07.2020. godine, tako što su tužioci obavezani da na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate tuženoj iznos od 267.900,00 dinara. Stavom trećim izreke, tužioci su obavezani da ne ime troškova drugostepenog postupka tuženoj solidarno isplate iznos od 33.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci AA, BB i VV, su izjavili blagovremenu reviziju iz svih zakonskih razloga.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20) i člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom revidenata se ne ukazuje na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tokom trajanja braka sada pokojnih ĐĐ i ŽŽ, bivših iz ..., pok. ŽŽ je zaključila ugovor o kupoprodaji stana u Beogradu, ... Ul. ... br. .., površine 48 m2, na drugom spratu zgrade, koji je predmet ove parnice. Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu O 9104/11 od 08.05.2012. godine, prekinut je ostavinski postupak iza pok. ŽŽ, s obzirom da je suprug ostavilje, ĐĐ, istakao zahtev za izdvajanje 1/2 idealnog dela zaostavštine ostavilje na ime sticanja u bračnoj zajednici. Sestra ostavilje ZZ se sa njegovim zahtevom saglasila, a druga sestra EE je zahtev osporila, pa je navedenim rešenjem ĐĐ upućen na parnicu protiv EE radi dokazivanja da mu pripada 1/2 idealnog dela zaostavštine pok. ŽŽ, po osnovu sticanja u toku trajanja bračne zajednice. ĐĐ je preminuo ...2012. godine, a tužioci su njegovi pravni sledbenici.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilaca usvojio, nalazeći da se radi o stanu koji je otkupljen tokom trajanja braka između pok. ĐĐ i pok. ŽŽ, što znači da se radi o bračnoj tekovini, pa je pretpostavka da su udeli u sticanju jednaki, na osnovu odredbe člana 171. stav 1. i 180. stav 2. Porodičnog zakona.
Drugostepeni sud je, pobijanom presudom, preinačio prvostepenu presudu, tako što je tužbeni zahtev tužilaca odbio, primenom odredbe člana 211. Zakona o parničnom postupku, nalazeći da po tužbi za utvrđenje prava svojine po osnovu sticanja tokom braka sa pok. ŽŽ, čiji zakonski naslednici su, pored tužene EE i ZZ, sledi da je tužbom morala da bude obuhvaćena ZZ, koja je sa tuženom EE u odnosu nužnog suparničarstva. Pošto ZZ nije obuhvaćena tužbom, drugostepeni sud je zaključio da se radi o nepotpunoj pasivnoj legitimaciji i da je bez uticaja na odlučivanje to što je pravni prethodnik tužilaca, rešenjem ostavinskog suda, upućen na parnicu samo protiv EE, nalazeći da je on bio dužan da tužbom obuhvati sve zakonske naslednike pok. ŽŽ,a nije tako postupio.
Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.
Odredbom člana 211. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da nužno suparničarstvo postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalno-pravnog odnosa. Ako sva lica iz stava 1. ovog člana nisu obuhvaćena tužbom kao stranke, sud će da odbije tužbeni zahtev kao neosnovan (stav 2.). O nužnom suparničarstvu sud vodi računa po službenoj dužnosti (stav 3.).
Na osnovu odredbe člana 206.stav 1. Zakona o nasleđivanju (''Službeni glasnik RS'', br. 46/95), smrću čovekovom otvara se njegovo nasleđe. Zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti, na osnovu odredbe člana 212. stav 1. istog Zakona.
U konkretnom slučaju, tužioci tužbom traže utvrđenje suvlasničkog udela svog pravnog prethodnika po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa pok. ŽŽ, čiji su zakonski naslednici njene sestre ZZ i EE. To znači da je bilo nužno da tužbom obuhvate oba navedena lica, a nisu tako postupili jer tužbom nisu obuhvatili ZZ. Jedinstveno suparničarstvo je nužno kada se sudska zaštita može da ostvari samo ako procesna zajednica suparničara obuhvata sve subjekte pravnog odnosa iz kog je nastao spor. Sanaslednici zaostavštine koja je na njih prešla po samom zakonu (član 212. Zakona o nasleđivanju), stoje u jedinstvenoj nedeljivoj pravnoj zajednici, pa su oni nužni suparničari. Svojinska prava na nepodeljenoj stvari iz zajedničke imovine nalažu da se tužbi za utvrđenje suvlasničkih udela jednog zajedničara suprotstave svi koji imaju svojinska prava na toj stvari. Odredbom člana 211.stav 2. Zakona o parničnom postupku, propisane su posledice propusta da se zasnuje nužno suparničarstvo. Pošto se radi o nedostatku stvarne legitimacije, sud je dužan da odbije tužbeni zahtev, kako je pravilno odlučio drugostepeni sud, pa se navodima revizije revidenata pravilnost te presude neosnovano pobija.
Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1., 154. i 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
