Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku u granicama ovlašćenja iz člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene neke od odredaba ovog zakona, zbog čega nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, parnične stranke su zaključile brak 16.04.1987. godine, koji je razveden presudom Osnovnog suda u Paraćinu P2 649/14 od 29.06.2014. godine. Iz braka imaju zajedničku punoletnu decu, sina VV rođenog ... godine i kćerku GG rođenu ... godine, koji pohađaju fakultete u ..., a od 2007. godine i tužilja ima prebivalište u ..., gde je zaposlena, kako bi doprinosila izdržavanju dece sa kojom živi. Njihovom izdržavanju doprinosi i otac, koji živi u ... u kući stečenoj u bračnoj zajednici stranaka, koju čine tri stambene jedinice, jedna u suterenu, druga na spratu i treća na potkrovlju.

Na osnovu izvedenih dokaza je utvrđeno da tužilja povremeno dolazi u ... da čisti kuću koja je stečena u bračnoj zajednici od koje ima ključ, ali je tuženi od njenog preseljenja u ... počeo da pije i da je, prilikom dolaska u ..., maltretira i zahteva da se sa decom vrati iz ... . Tužilja je i 29.06.2014. godine došla u ... s namerom da očisti kuću posle poplave. Kada je u večernjim časovima, zajedno sa decom, ušla u kuću, u spavaćoj sobi je zatekla DD, a tuženi je pokušao da tužilju izbaci iz spavaće sobe, čupao je, hvatao za vrat i gurao ka stepenicama, dok je DD vređala i tužilju i decu stranaka. U izveštaju lekara specijaliste Opšte bolnice ... od 02.07.2014. godine, kod tužilje su konstatovane lake telesne povrede. Sin stranaka je pozvao policiju, nakon čega je tuženi prestao sa napadima na tužilju. Kako policajci nisu mogli tužilji i deci stranaka da garantuju bezbednost u kući, oni su napustili kuću. Na osnovu izvedenih dokaza nižestepeni sudovi su utvrdili da tuženi svojim ponašanjem ugrožava tužilju i njen psihički integritet, duševno zdravlje i spokojstvo. U nameri da spreči ovakvo ponašanje tuženog, tužilja je podnela prijavu protiv tuženog zbog krivičnog dela nasilje u porodici učinjenog 29.06.2014. godine, kao i prekršajnu prijavu. Od strane Centra za socijalni rad ... predložena je mera zaštite od nasilja u porodici prema tuženom zabranom uznemiravanja i približavanja tužilji.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su utvrdili da je tuženi prema tužilji učinio akt nasilja u porodici, koji je predmet tražene sudske zaštite, naložili tuženom da tužilji odmah omogući useljenje u porodičnu stambenu zgradu u ..., u prostorije bliže navedene u izreci prvostepne odluke i odredili meru zaštite tako što su mu zabranili dalje uznemiravanje u trajanju od godinu dana od dana donošenja prvostepene presude.

Neosnovani su navodi revizije tuženog kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Naime, nasilje u porodici definisano je odredbom člana 197. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05), tako što je u stavu prvom određeno da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, dok su u stavu drugom istog člana navedeni karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja), ali i uz određenje da se nasiljem u porodici smatra svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje, koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja).

Nasilje u porodici podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice. Da bi takvo ponašanje bilo kvalifikovano kao nasilje u porodici nije neophodan određeni kontinuitet, tj. trajnost i višekratnost takvog ponašanja.U određenim situacijama, kao što je i konkretan životni događaj koji je bio povod višestrukog pokretanja postupaka za sudsku zaštitu od strane tužilje AA, dovoljan je jedan akt ponašanja koji ima karakter nasilja u porodici. Postojanje takve situacije u ovom konkretnom sporu potvrđuje i celokupno činjenično stanje utvrđeno u sprovedenom postupku. Poremećeni bračni odnosi stranaka, te prijava nasilja tuženog od strane tužilje za izvršeno fizičko maltretiranje, predstavlja akt uznemiravanja tužilje, što potvrđuje ispravnost odlučivanja nižestepenih sudova u postupku zaštite od nasilja u porodici.

Neosnovani su navodi tuženog u reviziji da se ponašanje tuženog ne može okarakterisati kao nasilje u porodici budući da događaj od juna 2014. godine predstavlja izolovani incident koji ne sadrži nasilje i koji se ne može okarakterisati kao nasilje u porodici. Pravilnost zaključivanja nižestepenih sudova, obrazložena u pobijanim presudama, potkrepljena je utvrđenim činjenicama i mišljenjem nadležnog Centra za socijalni rad, kako u pogledu postojanja nasilja, tako i potrebe i svrsishodnosti izricanja odgovarajućih mera zaštite u cilju prevencije daljih konflikata i sprečavanja budućeg uznemiravanja i nasilja.

Mere zaštite propisane su članom 198. stav 2. Porodičnog zakona i izriču se u skladu sa izvršenom vrstom nasilja i ciljem zaštite, kao sankcija za učinjenu povredu ali i iz preventivnih razloga, radi sprečavanja budućeg uznemiravanja i nasilja i obezbeđenja spokojstva i bezbednosti ne samo žrtve, već i ostalih članova porodice. U konkretnom slučaju neposredna žrtva je bivša supruga, ovde tužilja, ali su posredno to i deca parničnih stranaka kao očevici događaja i konflikta roditelja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, polazeći od mišljenja Centra za socijalni rad i postojećih okolnosti iz kojih proizilazi da postoji nasilje u porodici, pravilno su pobijanom odlukom određene adekvatne mere zaštite od nasilja u porodici u najdužem trajanju, koje su neophodne kako bi se tuženi objektivno sprečio u daljem ispoljavanju nasilničkog ponašanja i za tužilju obezbedio mir i spokojstvo za određeni vremenski period. Izrečene mere: uzdržavanja od svakog drskog, bezobzirnog i zlonamernog ponašanja kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužilje, kao i nalaganje tuženom da omogući tužilji useljenje u porodičnu stambenu zgradu u ... u ... ulici broj ... su određene pravilnom primenom člana 198. stav 1. i stav 2. tačka 2. i 5. i člana 197. Porodičnog zakona srazmerno sadržini, intenzitetu i trajanju ispoljenog nasilja. One su po svojoj sadržini kao i vremenskom trajanju ograničene samo na odnos stranaka kao bivših bračnih drugova u ulozi nasilnika i žrtve. Svojim postojanjem one opominju i upozoravaju učinioca da se uzdrži od svakog budućeg, pa i najmanjeg agresivnog ponašanja.

Sud je cenio navode revizije, pa je našao da su neosnovani, jer predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a ove navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.

U većem delu navodi revizije tuženog se neposredno ili posredno odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza, te upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Takvi navodi nisu posebno razmatrani budući da u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog. Istovremeno ne dovode u sumnju pravilnost presuđenja i primenu materijalnog prava sadržanog u odredbama Porodičnog zakona.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić