Ispitujući dozvoljenost odlučivanja o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmatre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom drugostepenom presudom potvrđena je prvostepena presuda, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete zbog manje isplaćene penzije za iznos dostave penzije na kućnu adresu.

Prema razlozima nižestepenih sudova, tužiocu je u utuženom periodu naplaćivana poštarina za dostavu penzije na kućnu adresu. Nižestepeni sudovi nalaze da obaveza Fonda da korisnicima isplaćuje (dostavlja) penzije na kućnu adresu ne podrazumeva i obavezu Fonda da snosi troškove dostave penzije. Korisnik penzije ima pravo da se opredeli na koji će mu način biti izvršena isplata (na kućnu adresu, preko računa banke), ali se time istovremeno opredeljuje i da snosi troškove dostave penzije na kućnu adresu. Kako Fond ne može samostalno da vrši poslove dostave, to je opravdano i na zakonom dozvoljen način zaključio ugovor o dostavi penzija sa JP „Pošta Srbije“.

Imajući u vidu tako iznete razloge, na kojima je zasnovana drugostepena odluka, Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da u ovoj pravnoj stvari nema potrebe za novim tumačenjem prava, niti su ispunjeni drugi uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj. Nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužioca u skladu sa odredbom člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca nedozvoljena.

Odredbom člana 479 st. 6 Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda, donete u parnici o sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena. Sporovima male vrednosti, shodno odredbi čl. 468 st. 1 Zakona o parničnom postupku, smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju iznosi 7.090,87 dinara, to revizija protiv odluke drugostepenog suda donete u predmetnom sporu male vrednosti nije dozvoljena prema vrsti odluke.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odbacio reviziju tužioca kao nedozvoljenu, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić