Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan T. Todorović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstva finansija – Uprave carina, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2902/17 od 27.09.2018. godine, u sednici veća održanoj 27.02.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2902/17 od 27.09.2018. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2902/17 od 27.09.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10638/15 od 13.01.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade materijalne štete zbog oduzimanja automobila od strane organa tužene, zbog kupovine drugog automobila i plaćenih novčanih kazni za prekršaj i troškove vođenja postupka po predmetu Ministarstva finansija – Uprave carina – Carinarnice Beograd P.904/07 isplati i to: na ime naknade štete za oduzeti putnički automobil marke „...“ tip „...“registarske oznake ..., broj šasije ..., broj motora ..., proizveden ... . godine, ... boje, u iznosu od 266.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.03.2007. godine do isplate; na ime naknade obračunate materijalne štete zbog kupovine drugog putničkog vozila u visini zakonske zatezne kamate obračunate od 06.07.2011. godine kao dana kupovine vozila pa do 31.05.2015. godine, kao dana veštačenja, iznos od 470.185,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od podnošenja tužbe 24.06.2005. godine pa do isplate; na ime naknade štete zbog plaćenih novčanih kazni za prekršaj i troškove vođenja postupka u predmetu MF – Uprava carina – Carinarnica Beograd P. 904/07 u iznosu od 181.479,18 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od podnošenja tužbe 24.06.2015. godine, pa do isplate, i na ime naknade troškova prekršajnog postupka koje je tužilac imao u vidu nužnih izdataka i nagrada angažovanog branioca advokata Dragana Todorovića u predmetu organa tužene Uprave carina – Carinarnica Beograd P. 904/07 u iznosu od 407.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 71.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2902/17 od 27.09.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10638/15 od 13.01.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i potrebe ujednačavanja sudske prakse s pozivom na 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, a po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno je da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. ZPP nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, odnosno za novim tumačenjem prava u pogledu primene odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, koja se odnosi na odgovornost pravnog lica za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. U suštini, radi se o rešenju konkretnog činjeničnog i pravnog pitanja. Pritom, uz reviziju nisu priložene pravnosnažne sudske odluke, kojima je na drugačiji način odlučeno o istoj ili sličnoj činjeničnoj pravnoj situaciji, čime bi eventualno bila opravdana potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari radi naknade štete podneta je 24.06.2015. godine. Vrednost predmeta spora je 917.837,32 dinara. Imajući u vidu da se radi o sporu, koji se odnosi na naknadu štete, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić