.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 791/2019
02.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Vujisić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Slavoljub Mirosavljević, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Jagodini Gž 2135/17 od 13.06.2018. godine, u sednici održanoj 02.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Jagodini Gž 2135/17 od 13.06.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena presude Višeg suda u Jagodini Gž 2135/17 od 13.06.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Jagodini P 1399/13 od 13.09.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca protiv tužene kojim je traženo da tužena tužiocu isplati dinarsku protivvrednost iznosa od 1.100 evra, utvrđenu prema srednjem kursu dinarske protivvrednosti valuta objavljenom na sajtu NBS na dan veštačenja 14.11.2016. godine, tj. iznos od 135.339,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj dinarski iznos od 13.09.2017. godine, kao dana presuđenja do dana isplate. Drugim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 146.507,00 dinara.
Rešenjem Osnovnog suda u Jagodini P 1399/13 od 31.10.2017. godine odbačen je podnesak punomoćnika tužioca od 30.10.2017. godine kojim ,,smanjuje tužbeno traženje“, kao nedozvoljen.
Presudom Višeg suda u Jagodini Gž 2135/17 od 13.06.2018. godine, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Jagodini P 1399/13 od 13.09.2017. godine i rešenje istog suda P 1399/13 od 31.10.2017. godine, a žalbe tužioca su odbijene kao neosnovane.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude i rešenja, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, u kojoj je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18).
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse u ovoj vrsti spora. Takođe, nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 18.03.2013. godine radi duga, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude od 135.339,00 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. To znači da je pobijana drugostepena presuda doneta u postupku u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP.
S obzirom na to da se radi o sporu male vrednosti, revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe čl. 468. i 479. stav 6. ZPP. Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
