.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7923/2022
19.01.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Vladimir Ilić, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Veliko Gradište, čiji je zakonski zastupnik Opštinsko pravobranilaštvo iz Velikog Gradišta, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž 115/22 (2019) od 26.01.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 19.01.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž 115/22 (2019) od 26.01.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž 115/22 (2019) od 26.01.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Velikom Gradištu P 434/19 od 28.10.2021. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog bola tužilji isplati iznos od 200.000,00 dinara, po osnovu pretrpljenog straha iznos od 135.000,00 dinara i na ime naknade materijalne štete iznos od 5.163,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 28.10.2021. godine, kao dana presuđenja do isplate. Drugim stavom izreke obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 151.706,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od prijema presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Požarevcu Gž 115/22 (2019) od 26.01.2022. godine, prvim stavom izreke, delimično je potvrđena presuda Osnovnog suda u Velikom Gradištu P 434/19 od 28.10.2021. godine u prvom stavu izreke kojim je obavezana tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog bola isplati iznos od 200.000,00 dinara, zbog pretrpljenog straha iznos od 135.000,00 dinara i na ime naknade materijalne štete iznos od 5.163,00 dinara kao i u drugom stavu izreke. Drugim stavom izreke ista presuda preinačena je u preostalom delu prvog stava izreke tako što je obavezana tužena da navedeni iznos tužilji isplati u roku od 15 dana od pravosnažnosti presude sa zakonskom zateznom kamatom od 28.10.2021. godine do isplate. Trećim stavom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešene primene materijalnog prava sa predlogom da se shodno članu 404. stav 1. ZPP o istoj odluči kao o izuzetno dozvoljenoj.
Prema članu 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema mesta odlučivanju o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge date za usvajanje tužbenog zahteva. O zahtevu tužilje za naknadu nematerijalne i materijalne štete zbog odgovornosti tužene shodno članu 154. i članu 200. ZOO u vezi sa članom 20. stav 1. tačka 3. Zakona o lokalnoj samoupravi odlučeno je uz primenu materijelnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda kojima je odlučeno o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj parnici, saglasno čemu nema mesta odlučivanju o reviziji kao posebnoj, iz kog razloga je primenom člana 404. stav 1. ZPP doneta odluka sadržana u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete u ovoj parnici podneta je dana 02.09.2019. godine i njome je traženo obavezivanje tužene na isplatu naknade nematerijalne i materijalne štete u ukupnom iznosu od 340.163,00 dinara.
Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, postupak je vođen po pravilima za spor male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, saglasno čemu je primenom člana 479. stav 6. u vezi sa članom 413. ZPP ista odbačena kao nedozvoljena drugim stavom izreke.
Predsednik veća-sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
