Rev 7928/2021 rešenje o zakupu stana

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7928/2021
09.11.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA iz ..., pravnog sledbenika sada pok. BB, bivše iz ..., čiji je punomoćnik Marija Kovačević advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Vodoprivrednog društva „Zapadna Bačka“ d.o.o. Sombor, čiji je punomoćnik Dejana Spasojević Ivančić, advokat iz ..., uz učešće umešača JVP „Vode Vojvodine“ Novi Sad, koga zastupa zakonski zastupnik direktor VV, radi donošenja rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu stana, odlučujući o reviziji predlagača, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž 772/21 od 12.07.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 09.11.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž 772/21 od 12.07.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev protivnika predlagača za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Somboru R1 13/18 od 06.02.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je prigovor nedostatka pasivne legitimacije istaknut od strane protivnika predlagača. Stavom drugim izreke, odbijen je u celosti primarni predlog predlagača da se utvrdi da je predlagač zakupac na neodređeno vreme stana koji čine objekti pod brojem zgrade 2 i 3 na parceli broj ... upisani u Listu nepokretnosti broj ... KO ..., koji se nalaze u ... u Ulici ... broj ... i čine ga objekti stambeni i pomoćni, površine 93,84 m2, a koji će koristiti sa članovima porodičnog domaćinstva, ćerkom AA, a što je protivnik predlagača Vodoprivredno društvo „Zapadna Bačka“ d.o.o. iz Sombora dužno da prizna i trpi, da ovo rešenje zamenjuje ugovor o otkupu stana na neodređeno vreme, sve dok takav ugovor ne bude zaključen, prema odredbama Zakona o stanovanju Republike Srbije, te da se obaveže predlagač da na ime zakupa opisanog stana, plaća protivniku predlagača zakupninu od 901,00 dinara, do svakog 15-og u mesecu za tekući mesec. Stavom trećim izreke, odbijen je u celosti eventualni predlog predlagača da se zaključi ugovor o zakupu stana na društvenoj svojini zakupca na neodređeno vreme BB iz ..., Ulica ... broj ... sa protivnikom predlagača Vodoprivredno društvo „Zapadna Bačka“ d.o.o. Sombor u svojstvu zakupodavca, na stanu koji čine objekti pod brojem 2 i 3 na parceli broj ..., upisane u LN broj ... KO ..., koji se u prirodi nalazi u ... u Ulici ... broj ... i čine ga stambeni objekat i pomoćni objekti površine od 93,84 m2 i to pod uslovima da se ugovor zaključuje na neodređeno vreme, da će predmetni stan predlagač koristiti sa članovima svog porodičnog domaćinstva, i to ćerkom AA, mesečna zakupnina će biti ugovorena u visini od 901,00 dinara počev od 01.10.2016. godine pa ubuduće, a zakupac se obavezuje da plaća zakupninu do svakog 15-og u mesecu za tekući mesec da je ovakav ugovor protivnik predlagača dužan zaključiti sa predlagačem u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja, a u protivnom će ovo rešenje zameniti takav ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme. Stavom trećim izreke, obavezan je predlagač da protivniku predlagača nadoknadi troškove postupka u visini od 210.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom računajući od dana donošenja ovog rešenja pa do konačne isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 772/21 od 12.07.2021. godine, odbijena je žalba predlagača i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Somboru R1 13/18 od 06.02.2019. godine.

Protiv rešenja drugostepenog suda, predlagač je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Protivnik predlagača je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 408. u vezi sa članom 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) koji se primenjuje na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88, „Službeni glasnik RS“, br. 46/95.. 106/15), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili pogrešne primene koje od odredaba ovog Zakona, pa nema ni povrede postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju sledi da je predlagač, sada pok. BB živela sa ćerkom AA u ..., u službenom stanu na adresi ... broj ..., koji je u sklopu objekta crpne stanice 9-9, na kat.parceli broj ..., zgrada 2 i 3. Ovi objekti su predstavljali društvenu svojinu, a nosilac prava korišćenja na objektu je bio protivnik predlagača Vodoprivredno društvo preduzeće „Zapadna Bačka“ Sombor. Protivnik predlagača i umešač JVP „Vode Vojvodine“ Novi Sad su na osnovu člana 219. Zakona o vodama doneli odluku o preuzimanju vodnih objekata, u čijem popisu se nalazi i crpna stanica 9-9 sa stambenom zgradom, odnosno ovim službenim stanom. Nakon izvršenog prenosa, protivnik predlagača je iz svojih poslovnih knjiga isknjižio vodne objekte, pa i crpnu stanicu sa službenim stanom koji je u prirodi čuvarnica koja se uz crpnu stanicu nalazi na kanalu za odvodnjavanje u javnoj svojini i čini njihov sastavni deo. U listu nepokretnosti broj ... KO ..., zgrada broj 1 na kat.parceli ... označena je kao objekat vodoprivredne – crpne stanice, a zgrade broj 2 i 3 na istoj parceli su označeni kao objekti vodoprivrede.

GG je sa protivnikom predlagača dana 31.12.2013. godine zaključio ugovor o zakupu službenog stana kojim su regulisana prava i obaveze u vezi sa korišćenjem stana od strane pomenutog GG i BB supruge, te kćerke AA, kao članova porodičnog domaćinstva, na određeno vreme od 01.01.2014. godine do 30.06.2014. godine. U vreme zaključenja ugovora GG je bio penzioner, a preminuo je 24.05.2014. godine, čime je prestao da važi navedeni ugovor. Predlagač je nastavila da koristi stan i pisanim putem se obratila protivniku predlagača sa zahtevom za zakup stana, ali je protivnik predlagača obavestio predlagača i AA da ne mogu zaključiti ugovor o zakupu, odnosno otkupu stana, jer je u pitanju službeni stan koji je u funkciji vodnog objekta, tj. crpne stanice 9-9 u ..., te im je uputio zahtev za iseljenje od 26.06.2014. godine i 22.09.2014. godine da je potrebno da predaju protivniku predlagača stan do 30.09.2014. godine. GG je bio zaposlen kod protivnika predlagača i sa suprugom BB i ćerkom AA koristio je stan od 1976. godine pa do svoje smrti. U tom periodu, u vezi sa korišćenjem stana GG je sa protivnikom predlagača zaključio brojne ugovore i to: ugovor o zakupu službenog stana – čuvarnice na neodređeno vreme od 28.06.1996. godine, ugovor o zakupu službenog stana od 19.04.2007. godine na određeno vreme do 31.12.2007. godine; kao i ugovore na određeno vreme od 31.12.2007. godnie, 04.07.2008. godine, 05.01.2009. godine, 30.06.2009. godine, 30.12.2009. godine, 01.07.2010. godine, 31.12.2010. godine, 30.06.2011. godine, 30.06.2012. godine, 31.12.2012. godine, 28.06.2013. godine i poslednji ugovor od 31.12.2013. godine. U svim ovim ugovorima stan se definisao kao službeni stan. GG se više puta obraćao protivniku predlagača sa zahtevom za otkup stana, ali su od strane protivnika predlagača zahtevi bili odbijeni, sa obrazloženjem da se stan vodi kao osnovno sredstvo.

Protivnik predlagača je 28.06.2011. godine doneo odluku o prenosu vodnih objekata pod brojem Sk 03-15/3 kojom VDP „Zapadna Bačka“ Sombor prenosi JPV „Vode Vojvodine“ Novi Sad na upravljanje i korišćenje vodne objekte iz člana 23. stav 1. i 2. Zakona o vodama, a prema elaboratu – popisu vodnih objekata u državnoj svojini sa pravom korišćenja VDP „Zapadna Bačka“ od 20.06.2011. godine koji čini sastavni deo navedene odluke. Pravni osnov za donošenje ovakve odluke predstavlja odredba člana 219. Zakona o vodama kojom je propisano da pravno lice koje upravlja objektima iz člana 23. stav 1. i 2. tog Zakona je dužno da u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu tog Zakona prenese na upravljanje te vodne objekte na JVP „Vode Vojvodine“ ako se ti vodni objekti nalaze na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. JVP „Vode Vojvodine“ je dana 28.09.2011. godine donelo odluku o preuzimanju vodnih objekata kojom preuzima na upravljanje vodne objekte iz člana 23. stav 1. i 2. Zakona o vodama, a koje prenosi Vodoprivredno društveno preduzeće „Zapadna Bačka“.

Drugostepeni sud je prihvatio kao pravilnu odluku prvostepenog suda kojom je usvojen prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani protivnika predlagača, sa obrazloženjem da je odredbom člana 7. Zakona o stanovanju propisano da se o zakupu stana zaključuje ugovor između vlasnika stana, odnosno nosioca prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i lica koje zakupljuje stan. Odlukom o prenosu vodnih objekata od 28.06.2012. godine protivnik predlagača je preneo JVP „Vode Vojvodine“ Novi Sad na upravljanje i korišćenje vodne objekte, između ostalog i crpnu stanicu 9-9 u čijem sastavu se nalazi zgrada crpne stanice i stan. JVP „Vode Vojvodine“ je 28.09.2012. godine doneo odluku o preuzimanju vodnih objekata koje prenosi Vodoprivredno društveno preduzeće „Zapadna Bačka“. U konkretnom slučaju prenos prava na upravljanje i korišćenje je zasnovan na zakonu, odredbi člana 219. Zakona o vodama kojim je određena dužnost pravnog lica koje upravlja vodnim objektima, da u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona, prenese na upravljanje te vodne objekte na JVP „Vode Vojvodine“ ako se vodni objekti nalaze na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. Takođe, shodno odredbi člana 10. Zakona o javnoj svojini, vodni objekti predstavljaju dobra od opšteg interesa u javnoj svojini, zbog čega se protivnik predlagača Vodoprivredno društveno preduzeće „Zapadna Bačka“ ne može smatrati nosiocem raspolaganja iz člana 7. Zakona o stanovanju, a time i ovlašćenim za zaključenje ugovora o zakupu, kod činjenice da je pravo upravljanja vodnih objekata preneto na JVP „Vode Vojvodine“, a objekti su u javnoj svojini Republike Srbije. Osim toga, predmetni stan klasifikovan je kao službeni stan i osnovno sredstvo u okviru crpne stanice koja i dalje postoji kao vodni objekat, dok stan nije izdvojen kao poseban deo već se tretira kao objekat vodoprivrede i dalje se radi o službenom stanu jer nije izvršena njegova prenamena, zbog čega ne može biti predmet sticanja prava zakupa na neodređeno vreme u smislu člana 7. i 39. Zakona o stanovanju, niti se može zasnovati stanarsko pravo na tom stanu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio kao neosnovanu žalbu predlagača i potvrdio rešenje prvostepenog suda, a za svoju odluku je dao dovoljne i jasne razloge.

Naime, odredbom člana 7. Zakona o stanovanju, propisano je da se o zakupu stana zaključuje ugovor između vlasnika stana, odnosno nosioca prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i lica koje zakupljuje stan. U konkretnom slučaju predmetni stan (zgrade pod brojem 2 i 3) je i dalje u sastavu crpne stanice koja postoji kao vodni objekat, nije izdvojen kao poseban deo, dodeljen je sad pok. GG kao službeni stan na određeno vreme, bez izvršene njegove prenamene, u javnoj je svojini Republike Srbije sa pravom upravljanja JVP „Vode Vojvodine“, zbog čega protivnik predlagača Vodoprivredno društveno preduzeće „Zapadna Bačka“ nije pasivno legitimisana i nije ovlašćena da zaključi ugovor o zakupu stana sa predlagačem.

Iz iznetih razloga neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pretežni deo navoda revizije odnosi se posredno na dokazni postupak i ocenu izvedenih dokaza čime se neposredno pobija pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja, što prema odredbi člana 407. stav 2. ZPP ne može biti revizijski razlog.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja nije dovedeno u pitanje ni ostalim navodima revizije.

Troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni, ni potrebni, zbog čega je odbijen, kao neosnovan, zahtev protivnika predlagača za naknadu revizijskih troškova, shodno odredbi člana 154. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 414, 165. stav 1. u vezi člana 420. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, odlučeno je kao u izreci rešenja.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

Preuzmite dokument u PDF formatu