.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7934/2022
30.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Nadežde Vidić i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Radoje Nešković, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Radoslav Ivanović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 382/20 od 23.03.2022. godine, u sednici veća održanoj 30.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 382/20 od 23.03.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 382/20 od 23.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 382/20 od 23.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 634/15 od 31.10.2019. godine, u delu stava prvog izreke, kojim je obavezan tuženi da tužiocu AA na ime duga isplati iznos od 25.700 evra, i to iznos od 6.850 evra sa kamatom po stopi koju propisuje Centralna evropka banka od 02.07.2014. godine do isplate i iznos od 18.850 evra sa kamatom po stopi koju propisuje Centralna evropka banka od 02.08.2014. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate i u stavu trećem izreke, kojim je obavezan tuženi da tužilji BB na ime duga isplati iznos od 80.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.08.2014. godine do isplate. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u delu stava prvog izreke kojim je odlučeno o kamati, tako što je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca AA da mu tuženi na dosuđeni iznos od 6.850 evra isplati kamatu za dan 01.07.2014. godine, kao i da mu na dosuđeni iznos od 18.850 evra isplati kamatu za dan 01.08.2014. godine. Stavom trećim izreke, prvostepena presuda je ukinuta u preostalom delu stava prvog izreke, kojim je obavezan tuženi da tužiocu AA na ime duga isplati iznos od 7.500 evra sa kamatom po stopi koju propisuje Centralna evropska banka od 01.08.2014. godine do isplate i u stavu petom izreke (odluka o troškovima postupka) i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u stavu prvom izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, u pobijanom delu, nakon ocene neosnovanosti prigovora nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženog, primenom materijalnog prava iz odredbi članova 17, 262. stav 1, 557. i 562. Zakona o obligacionim odnosima, obavezan je tuženi da tužiocima isplati određene novčane iznose na ime duga po osnovu zajma, koje su mu tužioci po potpisanim priznanicama pozajmili kao fizičkom licu za njegove lične potrebe. Tuženi nije dostavio dokaze da je tužiocima vratio pozajmljeni novac, niti je prema pravilima o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP priložio odnosno predložio dokaze na okolnost da su priznanice o stanju duga sastavljene pod dejstvom pretnje odnosno prinude, zbog čega njihova verodostojnost nije dovedena u sumnju.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tuženi nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Pored navedenog, revizijom se osporava ocena dokaza i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 12.03.2015. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je iznos od 25.700 evra i 80.000,00 dinara.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
