Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7149/16 od 18.04.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilja i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilja za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 399. ranije važećeg ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu prelaznih pravila iz člana 506. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), jer je tužba podneta u režimu ranijeg Zakona, pa je našao da je revizija tužilja neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi revizije tužilja da je donošenjem pobijane presude učinjena bitna povreda iz člana 361. stav 1. ZPP su neosnovani, jer nije došlo do pogrešne primene ili propusta u primeni odredaba Zakona o parničnom postupku na koju se u reviziji posebno ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje su zaključile ugovor o deobi zemljišta na kat.parc. .., .., .. i .. KO ... zajedno sa ostalim sukorisnicima, ovde tuženima GG i DD, dana 17.05.2007. godine. Tužilje je prilikom zaključenja navedenog ugovora zastupala ŽŽ, sestra tužilje AA, koju su tužilje ovlastile da zaključi ugovor o deobi i preduzme sve potrebne radnje, ali joj istovremeno nisu ukazale na način kako treba da izvrši deobu. Punomoćnik ŽŽ je sve vreme bila u kontaktu sa vlastodavcima i postupala je po njihovim uputstvima zaključujući predmetni ugovor o deobi uz faktičko sudelovanje ZZ, koji je svim sukorisnicima parcela pomagao pri sprovođenju postupka deobe, prepuštajući njemu odluku o načinu na koji će se realizovati deoba, a sa čime su se tužilje prethodno saglasile. Tužilja AA je smatrala da će ZZ voditi računa o njihovim najboljim interesima, zbog čega nije zahtevala da joj se predoči način kako je izvršena deoba, niti je zahtevala da joj se dostavi ugovor. Punomoćje kojim su tužilje ovlastile ŽŽ da izvrši deobu nepokretnosti overeno je pred notarom – advokatom u ..., gde tužilje žive. Na kat.parceli .. KO ..., koji je nakon zaključenja ugovora o deobi pripao na isključivo korišćenje tuženima GG i DD, izgrađena je stambena zgrada, koju je kao investitor sagradio tuženi „Global park“ doo. Prethodno su tuženi GG i DD prodali svoje pravo korišćenja na navedenoj parceli tuženima ĐĐ i EE koji su bili suinvestitori gradnje. Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu Dn 15887/08 od 13.01.2008. godine izvršena je promena postojećeg stanja u zemljišnim knjigama vezano za pravo korišćenja na predmetnim parcelama na osnovu ugovora o deobi nepokretnosti Ov broj 3898/07 od 17.05.2007. godine, ugovora o prodaji prava korišćenja Ov broj 332/05 od 06.09.2005. godine i aneksa ugovora o prodaji prava korišćenja Ov broj 10239/07 od 24.09.2007. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da ugovor o deobi, zaključen na osnovu izdatog punomoćja, nije zaključen protivno prinudnim propisima i da je punomoćnik tužilja preduzela pravni posao za koji je bila ovlašćena (član 91. ZOO). Ugovor o deobi nije predstavljao ugovor o prometu nepokretnosti, već ugovor o sporazumnom načinu deobe suvlasničke stvari i za valjanost punomoćja nije bilo potrebno da potpis vlastodavca bude overen pred sudom ili drugim nadležnim organom, niti da se kao isprava podvrgne postupku legalizacije kako bi bilo priznata u pravnom sistemu Republike Srbije. Pored toga, tužilje su bile saglasne sa načinom na koji ih je punomoćnik zastupala i nije bilo eventualnog prekoračenja granica ovlašćenja od strane punomoćnika, pa se tužilje ne mogu pozivati na posledice svoje radnje jer je ugovor o deobi zaključen u skladu sa njihovom voljom.

Na utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužilja odbili.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se ugovor kao i drugi pravni posao može preduzeti i preko zastupnika. Stavom 2. istog člana propisano je da se ovlašćenje za zastupanje zasniva na zakonu, opštem aktu pravnog lica, aktu nadležnog organa ili na izjavi volje zastupanog (punomoćje).

Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da suvlasnik ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari, osim u vreme u koje bi ta deoba bila na štetu drugih suvlasnika, ako zakonom nije drugčije određeno. Stavom 4. istog člana, propisano je da suvlasnici sporazumno određuju način deobe stvari, a u slučaju da se ne može postići sporazum, odlučuje sud.

Sporni ugovor o deobi zemljišta zaključen je dana 17.05.2007. godine i overen u Trećem opštinskom sudu u Beogradu pod Ov broj 3898/07. Tužilje u toku postupka nisu sporile da su izdale punomoćje kojim su ovlastile ŽŽ da izvrši deobu nepokretnosti, koje je overeno pred notarom – advokatom u ..., gde tužilje žive. Tužilje tužbom zahtevaju da se utvrdi da je ugovor o deobi nepokretnosti ništav, jer punomoćje izdato ŽŽ nije ispunjavalo zakonom propisanu formu za zaključenje ugovora koji se tiču prometa nepokretnosti i nije sadržalo pravu volju parničnih stranaka.

Prema sadržini člana 90. Zakona o obligacionim odnosima forma propisana zakonom za neki ugovor ili neki drugi pravni posao važi i za punomoćje za zaključenje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla. Ugovor o fizičkoj deobi nepokretnosti predstavlja u smislu člana 16. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa sporazumni način deobe suvlasničke stvari i pravno dejstvo sporazuma suvlasnika o načinu deobe zajedničke imovine kojim se raskida suvlasnička zajednica nije uslovljeno pismenom formom, jer se deobom ne prenosi svojina i ne vrši promet nepokretnosti, pa ni za punomoćje za zaključenje ovog pravnog posla nije predviđena pismena forma i overa pred nadležnim organom uz potvrdu legalizacije. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da ugovor o deobi nepokretnosti koji su tužilje sa ostalim suvlasnicima zaključile preko punomoćnika sa overenim punomoćjem od notara – advokata u ... gde tužilje žive, nije ništav. Takođe tužilje su bile saglasne sa načinom zastupanja od strane punomoćnika ŽŽ i prihvatile su ovakvu deobu nepokretnosti u dužem vremenskom periodu, pa je pravilan i zaključak nižestepenih sudova da je predmetni ugovor zaključen u skladu sa voljom tužilja. Ugovori koji su nakon toga zaključeni su su se nadovezali na pravno valjani ugovor o deobi nepokretnosti, pa je pravilno odbijen zahtev za utvrđenje njihove ništavosti odnosno zahtev tužilje za utvrđenje prava svojine na nepokretnosti, kako je traženo u zahtevu.

Revizijskim navodima se faktički osporava činjenično stanje i ocene izvedenih dokaza, što ne može biti revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. Drugostepeni sud je dao ocenu svih bitnih žalbenih navoda, pa su u ovom delu neosnovani revizijski navodi kojima se osporava zaključak drugostepenog suda.

Na osnovu iznetog, a shodno članu 405. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić