Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7941/2021
01.09.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca Vazduhoplovne akademije iz Beograda, čiji su punomoćnici Aleksandar Samuilović, Milivoje Sudimac, Bojana Čorović i Miona Delić, advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, Beograd, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo u Beogradu, radi iseljenja, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6172/20 od 08.04.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 01.09.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6172/20 od 08.04.2021. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvom osnovnog suda u Beogradu P 14289/17 od 22.10.2019. godine stavom prvim izreke, obavezana je tužena Republika Srbija – Ministarstvo odbrane, Beograd, da se sa svim licima i stvarima iseli iz nepokretnosti u Beogradu u ulici ..., izgrađene na kat. parceli .., upisane u list nepokretnosti .. KO ... i preda ih tužiocu Vazduhoplovnoj akademiji iz Beograda, na slobodno korišćenje i raspolaganje. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu oid 309.300,00 dinara u roku od 15 dana od prijema pisanog otpravka presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6172/20 od 08.04.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 14289/17 od 22.10.2019. godine, pa je odbijen zahtev tužioca da se obaveže tužena da se sa svim licima i stvarima iseli iz nepokretnosti u Beogradu, ulica ..., izgrađene na kat. parceli .., upisane u list nepokretnosti .. KO ... i preda ih tužiocu na slobodno korišćenje i raspolaganje, sve u roku od 15 dana od prijema pisanog otpravka presude. Stavom drugim izreke preinačena je odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu drugom izreke pobijane presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 14289/17 od 22.10.2019. godine, tako što je obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 247.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 22.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba Zakona o parničnom postpuku, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. tog Zakona, ispitao je pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanjem u reviziji da je pobijana presuda zahvaćena bitnim povredama odredaba parničnog postupka, bez navođenja u čemu se bitne povrede postupka sastoje, Vrhovni kasacioni sud je ocenio paušalnim i neosnovanim. Prema utvrđenom činjeničnom stanju nepokretnosti na kp.br. .. iz lista nepokretnosti .. KO ... državna su svojina, vlasništvo Republike Srbije, korisnika Grada Beograda. Prema rešenju od 14.03.1974. godine, Grad Beograd je pravnom prethodniku tužioca dao na upotrebu zgradu - nepokretnost u ulici ... broj .., podignutu na kat. parceli .. i .., upisanu u ZKUL .. KO Beograd, ali ova nepokretnost, koja prema tom rešenju zahvata obe pomenute parcele, prema nalazu veštaka geodetske struke, na licu mesta ne postoji. Trenutno faktičko stanje nelegalne nadogradnje na objektima broj 7 i 8, sa katastarske parcele broj .., koje nisu ni evidentirane u katastarskim aparatu, ne prelaze na susednu kp.br. .. . Inače, na kat. parceli .. ima više objekata koji nose oznake broja od 1 do 6 i odnose se na vojni kompleks. Objekte na kp.br. .. vojska je držala i gradila od 1947. do 1961. godine, a i adaptirala od 1968. do 1980. godine. Dakle, ovi objekti evidentirani su u posebnom vojnom katastru znatno pre nego što je doneto rešenje iz 1974. godine o davanju na upotrebu pravnom prethodniku tužioca zgrade - nepokretnosti u ulici .. broj .., podignute na kp.br. .. i .. i koristio ih je isključivo tuženi.
Navedeno činjenično stanje drugostepeni sud je utvrdio nakon što je otvorio raspravu na osnovu člana 383. stav 4. ZPP i izveo predložene dokaze koje je cenio u smislu člana 8. ZPP. Drugostepeni sud je zaključio da Grad Beograd nije mogao da 1974. godine preda tužiocu spornu nepokretnost u zakup bez naknade, jer su objekte na kp .. podigli, adaptirali, koristili i sada ih koriste isključivo tuženi, dok pravni prethodnik tužioca nikada nije bio njihov vlasnik, niti je pravni prethodnik tužioca mogao da koristi zgradu podignutu na kat.parcelama .. i .., koja se navodno pruža na obe parcele i koja kao takva ne postoji. Takođe je zaključeno da se ugovor o zakupu nije mogao odnositi i na druge zgrade na kat. parceli .., koje je oduvek koristio tuženi, jer se prema izvodu iz katastra na kp.br. .. nalazi vojna ustanova i objekti unutar kruga, dok na kp.br. .. ima više objekata koje koristi tužilac i koji su upisani u LN br. .. KO ..., zbog čega je očigledno da je pravni prethodnik tužioca koristio samo zgrade na kp.br. .. na kojoj se nalazi Vazduhoplovna akademija, odnosno bivša Vazduhoplovno-tehnička škola, a nekada srednja škola „Petar Drapšin“, iz kog razloga je doneta odluka kojom je tužbeni zahtev odbijen.
Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je, suprotno navodima revizije, pravilnom ocenom dokaza izvedenih na raspravi u smislu člana 8. ZPP utvrdio činjenično stanje i pravilnom primenom materijalnog prava iz članova 20, 37. i 81. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa odlučio o tužbenom zahtevu. Prema članu 81. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa nezavisno od spora zbog smetanje državine (član 77) može se tražiti sudska zaštita državine po osnovu prava na državinu. Prema članu 20. tog Zakona pravo svojine stiče se po samom zakonu, na osnovu pravnog poslova i nasleđivanjem. Prema članu 21. istog Zakona, po samom zakonu pravo svojine se stiče stvaranjem nove stvari, spajanjem, mešanjem, građenjem na tuđem zemljištu, odvajanjem plodova, održajem, sticanjem svojine od nevlasnika, okupacijom i u drugim slučajevima određenim zakonom. Prema članu 37. ovog Zakona, vlasnik može zahtevati od držaoca povraćaj individualno određene stvari. Vlasnik mora dokazati da na stvari čiji povraćaj traži ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti tuženog.
Neosnovano je revizijom tužioca ukazano da je stanovište drugostepenog suda zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Iz utvrđenog činjeničnog stanja sledi da su nepokretnosti na kp.br. .. iz LN .. KO ... u državini tuženog, da je ove objekte tužena podigla i adaptirala (s obzirom na dozvolu za upotrebu koje su naslovljene na investitora objekata, vojnu poštu .. i vojnu poštu .. u Beogradu, koje datiraju iz 1962. godine, odnosno 1964. godine), te da se radi o grupi objekata vojne ustanove „Beograd 2“, čiji je bivši korisnik Vojno sabirni centar. Sledi da je pravni prethodnik tužioca koristio samo zgrade na parceli .., te da Grad Beograd nije ni mogao da 1974. godine preda tužiocu nepokretnosti na kp .. u zakup bez naknade, jer su se još pre toga nalazile u državini tuženih koji su objekte podigli i adaptirali, po kom osnovu su i postali vlasnici ovih objekata, pa samim tim imaju i jači pravni osnov na njihovu državinu.
Vrhovni kasacioni sud je ocenivši da se ni ostalim navodima u reviziji, koje je takođe cenio, ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, i zbog čega ih posebno nije obrazlagao, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke presude.
Tužilac u postupku po reviziji nije uspeo, pa mu saglasno odredbi člana 153. stav 1. ZPP ne pripadaju troškovi sastava revizije, zbog čega je primenom odredbe člana 165. stsav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke presude.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić